БЕОГРАДСКА ГРАЂЕВИНА КРИЈЕ ВЕЛИКЕ ТАЈНЕ: Последњи Обреновићи убијени у згради данашњег Старог двора?

Стари двор, Скупштина Града Београда / Извор: Србија Данас

Након много година, клупко приче око атентата последњих Обреновића коначно се одмотава. Историја је можда ипак мало другачија.

Упркос раширеном мишљењу да су краљ Александар и краљица Драга Обреновић убијени у данашњој згради Скупштине града, истина је да су последњи Обреновићи убијени у Старом конаку, згради изграђеној скоро шест деценија пре атентата, који се налазио између Старог и Новог двора.

ЖЕНА КОЈА ЈЕ ТИТУ РЕКЛА "НЕ": На његове молбе одговорила је са две бруталне реченице! (ВИДЕО)

"БУДИ ХУМАН КАО СРБИЈА 1885." Незабележен случај у исторји ратовања, ево шта је наша војска урадила (ВИДЕО)

У ОВОМ СРПСКОМ ГРАДУ СУ ПРОИЗВОДИЛИ АВИОНЕ: Плате биле данашњих 7.000 евра, ево где су нестале машине! (ВИДЕО)

Занимљиво је да чак и они који знају за то, не знају да су се на том месту, између два двора, налазиле чак две зграде. Обе су срушене, под чудним околностима уз још чудније изговоре.

Где је убијен краљевски пар?

Дворски комплекс у центру Београда некада је изгледао другачије него што данас можемо замислимо. Најстарија зграда била је Стари конак, који се изворно звао Нови. То здање у двор је претворио кнез Александар Карађорђевић али су га владари династије Обреновић користили за приватне потребе. Управо ту су у Мајском преврату убијени краљевски пар Александар и Драга као што је на том месту на одру било изложено тело кнеза Михаила Обреновића после атентата у коме је убијен.

Кућу је крајем 30-их година 19. века саградио државни саветник Стојан Симић. Када је 1842. године дошло до династичке промене, држава је за потребе резиденције новог кнеза Александра Карађорђевића откупила Симићеву кућу. Конак је користио и кнез Милош Обреновић када се 1858. вратио на власт али је почео изградњу нове резиденције у непосредној близини Старог конака, на месту данашњег Новог двора.

Тај "дворац" био је намењен младом кнезу Михаилу али није никада коришћен као двор, већ су у згради била смештена министарства спољних послова и полиције, док је кнез користио Стари конак.

Исти конак, као резиденцију користили су краљ Милан и краљица Наталија који су у непосредној близини срушили ”мали дворац” и подигли Стари двор између 1881. и 1884. године. Стари двор коришћен је као резиденцијални објекат, па је у њему 1. јула 1892. године, током своје кратке и једине посете Београду, боравио Никола Тесла. Краљ Александар и краљица Драга користили су Стари конак у коме су и страдали. Стари конак је срушен 1904. по налогу краља Петра Првог Карађорђевића, годину дана после Мајског преврата, јер га је "подсећао на убиство".

На истом месту подигнута је нова зграда Маршалат о коме се скоро ништа не зна. Све је почело током изградње Старог двора, 1884. године, када је подигнута једна скромна приземна зграда намењена за дворску стражу. Тако је било све до 1922. године када се указала потреба да се изгради објекат у коме би се сместиле високе званице из целе Европе које су дошле на венчање краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра Првог и румунске принцезе Марије.

Сам Маршалат двора био је у централном делу зграде, и ту су се налазиле канцеларије дворске администрације и министарства двора и ту су по закону постојала још два одељења: Канцеларија Његовог Величанства краља и Управа двора.

Пошто је саграђен Бели двор на Дедињу и после убиства краља Александра, намесник кнез Павле Нови двор претвара 1935. године у Музеј кнеза Павла који након Другог светског рата постаје Уметнички музеј. Тај музеј, који је пре Другог светског рата стекао светску славу, исељен је 1948. године. И Маршалат је претворен у Етнографски музеј, све док 1952. та установа није пресељена у зграду Берзе на Студентском тргу, где је и данас.

Стари двор, Скупштина Града Београда / Извор: Србија Данас

Због чега је срушена зграда Маршалата?

Зграда Маршалата је срушена 1957. године. Урбана легенда, која вероватно није тачна али је прихваћена, каже да је Маршалат заклањао поглед на зграду Народне скупштине. Помиње се да је рушење спровео револуционар Моше Пијаде. Он је радио у Старом двору од 1953. до 1954. године као потпредседник Савезног извршног већа, а потом је до 1957. године био председник Савезне скупштине.

Друга прича, настала после 1990. године, која гласи да су комунисти срушили Маршалат из идеолошких разлога није тачна. У Београду има много знаменитијих зграда из периода краљевине које су опстале од Маршалата. Биће ипак да је неко одлучио да се Маршалат сруши јер се та зграда није уклапала у проширење Дворског парка који је већ постао Пионирски парк и чије су декоративне ограде од кованог гвожђа већ биле порушене. Тако је за пола века нестала и друга зграда изграђена на истом месту.

После Другог светског рата многе зграде оштећене током бомбардовања 1941. и 1944. године као и током операције ослобађања Београда су обнављане. Додуше, та обнова је подразумевала доградњу као у случају Старог и Новог двора, али и уклањање идеолошких мотива и постављање нових. Тако су са зграда из дворског комплекса уклоњени орлови, као што су уклоњена и два грифона која држе картушу на којој се налази грб Краљевине Србије који се налазио на згради Железничке станице.

- Неко је, из ко зна каквих разлога, уклонио скулптуру Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзе Долинара, која се налазила на Игумановој палати. Ту, три и по метра високу скулптуру управо обнављамо у атељеу вајара Кузмановића који је рестаурирао Победника. Неке зграде су током реконструкције уништене као што је Коруновићева "Палата Поште бр. 2" код Железничке станице којој су уништили читаву фасаду. После реконструкције Савског трга која је у току, почећемо са уређењем зграде поште која би требало да добије обновљену фасаду - поручио је заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Постоје само ТРИ ПРСТЕНА средњовековних ВЛАДАРА у Србији: Накит пронађен случајно, ево чијом заслугом!