ГЕНИЈАЛНИМ ПЛАНОМ ПОКОРИО ЈЕ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ: Командовање Живојина Мишића и данас се изучава у војним школама (ВИДЕО)
Одлучан, храбар и веома мудар.
Крајем 1914. година Србија је имала тешку борбу у којој се бранила свим силама. Чак и сам краљ Петар И Карађорђевић, са својим синовима пуцао је из рова на првој линији фронта. Након те страшне Колубарске битке, српска војска била је исцрпљена и није више имала како да се брани, а рањен је и командант Петар Бојовић.
МИСТЕРИЈА НАЈПОЗНАТИЈЕГ СРПСКОГ ДВОБОЈА: Чувени писац и ратни великан у окршају за одбрану части
ПИТАЛИ СУ НИКОЛУ ПАШИЋА ШТА ЈЕ ТО ПОЛИТИКА? Његов одговор је и данас поучан, а у исто време и смешан
ЗАБОРАВЉЕНА ПРИНЦЕЗА: Медаљу на Олимпијским играма међу првим женама је освојила српска кнегиња
Тада је команду над Првом армијом преузео Живојин Мишић. Гледајући своју војску Мишић је схватио да их у тако лошем стању, промрзле, изгладнеле и слабо наоружане само води у смрт. Мислио је да слаба одбрана никако не може да заустави непријатеља и захтевао је дубље повлачење војске како би се одморили и консолидовали. Радомир Путник је упозоравао да ће то отворити аустроугарској војсци пут ка Београду. Међутим, Живојин Мишић био је веома јасан када је рекао:
“ЈА НЕ НАМЕРАВАМ ДА СЕ БРАНИМ, НЕГО ДА НАПАДАМ. НЕЋУ У ОВОМЕ ЧАСУ НИКОГА ДА СЛУШАМ КАДА РАДИМ ПОСАО ЗА КОЈИ НОСИМ ОДГОВОРНОСТ. НАРЕДИО САМ ПОВЛАЧЕЊЕ И ОСТАЈЕМ ПРИ ТОМ. ДАЈТЕ КОМАНДУ КОМЕ ХОЋЕТЕ, АЛИ ДОКЛЕ ЈА КОМАНДУЈЕМ АРМИЈОМ ИМА ДА БУДЕ КАКО ЈА МИСЛИМ ДА ЈЕ НАЈБОЉЕ ЗА ОВУ ЗЕМЉУ.”
Повлачење је одобрено, а у Прву армију 2. децембра 1914. године долази 1300 младих официра из Војне школе у Скопљу, познатих као 1300 каплара. Ратници Прве армије билу су охрабрени и спремни за борбу.
Мишић је разговарао са комадантима својих дивизија и командом Ужичке војске:
“ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ НЕПРИЈАТЕЉ У ТОКУ ДАНА СА СВОЈИМ ЈАЧИМ СНАГАМА ПОДИЋИ НАШИМ ПОЛОЖАЈИМА, ВЕРОВАТНО ГРУПИШУЋИ СЕ ЈАЧОМ СНАГОМ ПРЕМА ФРОНТУ… ЧИМ НЕПРИЈАТЕЉ ОКРЕНЕ ЛЕЂА, ТРЕБА ГА НЕМИЛОСРДНО ГОНИТИ. КОЛИКО ГОД БРЗО БУДЕ БЕЖАО, УТОЛИКО ГА ЕНЕРГИЧНИЈЕ ТРЕБА ГОНИТИ, ОБАСИПАЈУЋИ МУ РЕДОВЕ ВАТРОМ. ИЗАШИЉАЊЕ ПРОБРАНИХ ВОЈНИКА И ПРЕТИЦАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА СА БОКА ИМАЋЕ СТРАШНОГ УТИЦАЈА НА ЊЕГА. РЕШИО САМ СЕ ДА СУТРА ПРЕДУЗМЕМ НАПАД ЦЕЛОМ АРМИЈОМ. У ОВОМ СМИСЛУ, ОБОДРИТЕ СВУ ГОСПОДУ ОФИЦИРЕ И ВОЈНИКЕ.”
Као што је и предвидео, аустроугарска војска је 2. децембра 1914. године ушла у Београд и све агенције су почеле да извештвају о паду српске војске. Међутим, Прва армија је кренула 3. децембра у напад, придружиле су јој се и друге српске армије. Овим маневром фронт је скраћен, што је омогућило боље сабијање српских снага.
Непријатељ је напустио Ваљево које је заузела Дринска дивизија. Ослобођење родног краја, још више је ојачало план Живојина Мишића:
“ЈАКИМ УДАРЦЕМ ЗБУНИТИ НЕПРИЈАТЕЉА, А ПОСЛЕ МУ НЕ ДАТИ ВРЕМЕНА ДА СЕ ОСВЕСТИ, ПРИБЕРЕ, ПРИКУПИ И УРЕДИ”
Аустроугарска Шеста армија била је потпуно разбијена. Дошао је ред да се разбије и Пета непријатељска армија која је само 8 дана раније славила своју победу у Београду. Већ 15. децембра 1914. године Београд је захваљујући маневрима Живојина Мишића и српске војске био слободан град.
Престолонаследник Александар Карађорђевић био је задивљен храброшћу Живојина Мишића и у току битке 4. децембра 1914. године, указом га унапређује у војводу.
На питање Радомира Путника шта му је то требало, престолонаследник је рекао:
” ТРЕБАЛО МИ ЈЕ ОДАМ НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ИЗГУБИО ГЛАВУ У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ ДРУГИ ВЕЋ НИСУ ИМАЛИ.”
Мишићев маневар ушао је у историју као пример брзе реогранизације и консолидовања војске. Данас се проучава у свим војним школама у свету.