Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ОН ЈЕ ЈЕДИНИ БИО ПРОТИВ ПОВЛАЧЕЊА СРПСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ: Имао је два потпуно другачија предлога (ВИДЕО)

07.12.2021. 07:00
Пише:
СрбијаДанас
Živojin Mišić
Живојин Мишић / Извор: Фото: Wikipedia

Нико се није усрећио бежећи из своје отаџбине, па нећемо ни ми!, рекао је Мишић

Врховна команда српске војске 1915. године, 25. новембра донела је одлуку да се повлаче преко Црне Горе и Албаније. О тој одлуци се размишљало, договарало, а неки су имали другачије идеје, које данас не можемо знати какав би исход имале.

Против повлачења трупа једини је гласао војвода Живојин Мишић рекавши да се “нико није усрећио бежећи из своје отаџбине, па нећемо ни ми!” 

НИЈЕ ИМАО НИ ДИНАР: Како је и зашто новинар платио Титу ручак?

НИЈЕ ИМАО НИ ДИНАР: Како је и зашто новинар платио Титу ручак?

ЧЕСТО КОРИСТИМО РЕЧИ "ДАБОГДА" И "ДАЈ БОЖЕ" Заправо се несвесно обраћамо старом - врховном богу Срба!

ЧЕСТО КОРИСТИМО РЕЧИ "ДАБОГДА" И "ДАЈ БОЖЕ" Заправо се несвесно обраћамо старом - врховном богу Срба!

Био је ВЕЛИКАН СРПСКОГ НОВИНАРСТВА и нема ко га није познавао: Један је од ретких НЕАЛБАНАЦА чија улица постоји у Приштини

Био је ВЕЛИКАН СРПСКОГ НОВИНАРСТВА и нема ко га није познавао: Један је од ретких НЕАЛБАНАЦА чија улица постоји у Приштини

Наиме, војвода Мишић сматрао је да то што су Немци већ враћали велики број својих војника на Источни фронт одлична прилика за Србију и на саветовању Врховне команде у Пећи тражио да трупе остану на Косову, и да се директно сукобе са Аустроугарима, Бугарима и мањим бројем Немаца. 

То није била његова једина идеја. Такође, предлагао је и прелазак на герилски начин ратовања и напуштање досадашњег распореда трупа. Подршку његовим предлозима дао је и војвода Степа Степановић, али је ипак на крају променио мишљење. 

Међутим, одлука да се трупе ипак повуку била је коначна одлука јер је војвода Путник сматрао да је непријатељ много јачи. 

Прва колона у којој су били краљ, влада и дипломатски кор, кренула је 26. новембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу. Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бежао је и народ. 

Изузетно јака зима и неприступачни предели отежали су овај пут и повлачење претворили у голготу у којој је страдао незапамћен број људи, наиме никада није утврђено колико тачно, али се говори да је било 240.000 мртвих, како војника, тако и цивила.