ЉУБАВНЕ АВАНТУРЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ: Све тајне живота на српском двору на једном месту! (ФОТО/ВИДЕО)
Први пут на српском језику ових дана, објављен је интригантски роман "Љубавне авантуре краљице Драге", први пут објављен у Шведској 1903. године, а чији је аутор - непознат.
Обимна књига са више од 800 страница, стигла је до српских читалаца, стицајем околности, али и захваљујући упорности Љубице Чолаковић (81), која је шведско издање романа пронашла на једном бувљаку у Стокхолму.
ЖЕНА-РАТНИК И ТО КАКАВ! Због ових подвига многи мушкарци могу да им позавиде (ФОТО)
НЕВЕРОВАТНО АЛИ ИСТИНИТО: Постојала су двојица Анта Павелића, један је створио, а други разорио Југославију
ПОДВИГ ЗА ПАМЋЕЊЕ! СРБИЈА - ЗЕМЉА ЈУНАКА: Јевто је ратник који је на плећима изнео брдски топ преко Албаније
Љубица Чолаковић, која већ више од пола века живи у Шведској, где је радила разне послове - била је и службеник у једној од стокхолмских општина - прича како је имала обичај да често посећује бувљаке:
- Никада ме, међутим, нису занимале старе књиге, али ми је једном приликом за око запала антикварна књига, чији ме је наслов заинтригирао. Већ приликом првог листања остала сам фасцинирана узбудљивим садржајем, па сам одлучила да "Љубавне авантуре краљице Драге" преведем на српски, што није било лако, јер је текст био написан на старом шведском језику. Истовремено, пошла сам у потрагу за именом писца, и уопште за детаљима око ове књиге, због чега сам ступила у контакт са шведском Краљевском библиотеком - каже она.
Прича је почела да се одмотава: установљено је да је оригинално издање штампано 1903. и то најпре у виду свезака од којих је свака имала 24 странице.
Издавач "Вајмерс", који иначе више не постоји, најавио је 34 свеске, које су излазиле једном недељно, али је због обимног, али и занимљивог текста и очигледног интересовања читалаца, објавио 43 свеске. Убрзо после тога, иста издавачка кућа, штампала је књигу која је дочекана са великим занимањем, о чему сведочи треће издање романа из 1911. Објашњавајући у чему је привлачност ове књиге за просечног читаоца, Љубица Чолаковић каже:
- Читаоца очекују разна изненађења, описи готово невероватних збивања, при чему је роман базиран на истинитим догађајима, везаним за заверу и убиство краља Александра и краљице Драге. Поједина имена историјских личности су аутентична, али су нека и измењена. Само убиство краљевског пара није главна тема, већ колоплет љубави и мржње у којем су се нашли и коме су давали и лични печат. Посебно је живописно представљен карактер краљице Драге и њена борба за наследника круне, с обзиром на то да није могла да има потомство. На страницама се нижу њене авантуре и вечита жеља за љубављу у чијем је остварењу показивала и нежност, и грубост, а пре свега упорност.
Краљица је у роману, објашњава Љубица, представљена као веома бистра, учена и сналажљива жена од темперамента, која је уживала у раскоши дворским баловима, показујући свима како је остварила циљ побегавши од сиромаштва.
У књизи су и пикантни детаљи о њеној породици, нарочито о мајци, склоној алкохолу, која је погинула због зле намере своје ћерке. Краљ Александар, је опет, представљен као веома тих и миран човек, благог карактера и попустљиве природе, који је патио од епилепсије и временом утеху проналазио у чашици.
У поднаслову књиге назначено је да је то "историјски роман према белешкама једног службеника двора".
Да ли је то само заводљива напомена, мамац за читаоце, или има нешто и од истине, Иван Наумовски, уредник издања, и сарадник Љубице Чолаковић на преводу, каже:
- Сва је прилика да су некакве белешке постојале и да се писац њима служио. Код оних ликова, где је поетика жанра то допуштала, нема значајних разлика у односу на историју. Шта више, број детаља којима писац располаже, свакако указују да се консултовао са неким ко је био упућен у догађаје. Лик пуковника Машина, опште карактерне црте краља и краљице, као и још неколико ликова, мада пренаглашени и често стављени у функцију радње, прилично одговарају ономе што знамо о њима. У основи се види да је писац јако добро обавештен и да информације којима располаже, превазилазе општа знања о догађајима о којима се приповеда - објаснио је Наумовски.
Две песме
Трагајући за аутром "Љубавних авантура краљице Драге", Љубица Чолаковић је недавно у Краљевској библиотеци открила и две песме шведских песника о несрећном српском краљевском пару. Једна има чак 18 строфа и написана је 1903. када су Александар и Драга убијени, али пре изласка романа.
Зову се "Крвави покољ у Београду", а аутор је познати шведски песник Кронвел Мартин. Друга песма је написана пре преврата и зове се "Краљ у Србији добио Драгу Машин", и говори о њиховом сусрету и љубави. Аутор је непознат.
С друге стране јављају се ликови и ситуације, којима у историјском смислу, ту није место, али своје место у фабуларном току и те како имају. Питање постојања белешки може се бранити и доказивати једним, наоко неповезаним, податком. А то је да је обдукциони налаз последњих Обреновића пронашао у Шведској 1991. форензичар Слободан Савић, откупио га и донео у Србију. Није тешко замислити, да га је тамо донео неко, ко је био близак двору, можда и неки службеник. Није тешко замислити и да је тај неко имао белешке. Чак то не мора нужно бити иста особа, али да постоји нека могућа веза између власника белешки и аутора, може се веровати, истиче Наумовски и закључује:
- Роман отвара узбудљива епизода, када из Земуна у Београд тајно стиже Милан Обреновић, с намером да по сваку цену свог заблуделог сина Александра одговори од предстојеће женидбе са Драгом Машин, коју је сматрао недостојном свог наследника. На обали га пресреће официр Никодије Луњевица, Драгин рођени брат, који је намеравао да га стреља. Краља Милана од те судбине спасава пуковник Машин, огорчен на Драгу са којом је био ожењен његов рано преминули брат. Прерушен у калуђера, Милан доспева на двор, али узалуд...
- "Љубавне авантуре краљице Драге" се могу сматрати псеудоисторијским романом, који са историографијом кокетира онолико колико писац то жели и колико жанр дозвољава. Као додатна реткост могу се навести симпатије самог аутора према завереницима, за шта је у тадашњој Европи мало ко имао слуха, јер се њихов чин сматрао зверски. Аутор романа је, и поред свих покушаја да га откријемо, остао непознат. Ко год био, верујемо да би био задовољан што његово дело, после више од једног века, први пут долази у руке српских читалаца. Они који су спремни да уживају у роману, у коме историја тихо проговара кроз авантуру, или роману у коме је авантура заоденута плаштом историје - неће се покајати.