На данашњи дан се догодила ПРАВА ПРОПАСТ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Највећи непријатељ Србима била је НЕСЛОГА

Смедеревска тврђава / Извор: Профимедиа/илустрација

Сав отпор Турцима није уродио плодом

Од свих балканских народа Срби су пружили највећи отпор Турцима. Ипак, али на крају није вредело - 20. јуна 1459. Турци су ушли у небрањено и скоро опустело Смедерево и Српска деспотовина је и званично престала да постоји. Тако је почело српско вишевековно ропство.

ЗНАТЕ ЛИ ПРИЧУ О БАЛКАНСКОМ ПОТУРИЦИ? Османлије нису стигле ни до Европе, а он је већ знао ком ће се царству приклонити

ЗНАТЕ ЛИ ПРИЧУ О БАЛКАНСКОМ ПОТУРИЦИ? Османлије нису стигле ни до Европе, а он је већ знао ком ће се царству приклонити

ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ КНЕЗ БОРНА: Легенда међу Србима и херој избачен из историје зарад братства и јединства

НАЈПОЗНАТИЈА СРПСКА БАБА: О њој не знамо ГОТОВО НИШТА, али је зато сви Срби НЕИЗМЕРНО ПОШТУЈУ

Иако је Косовски бој често приказиван као дан пропасти Србије у средњем веку, истина је да је држава, у овом или оном облику, наставила да постоји још више од пола века.

Неки историчари ово постојање пореде са одржавањем већ одавно мртвог пацијента на апаратима, али је истина да су све ово време одређени крајеви земље, појединци, али и читаве војске, пружале отпор освајачима и по овоме су Срби постали народ који је задао највеће муке Турцима.

Српска деспотовина је била средњовековна држава која је постојала око 1402. године када је Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића, добио од византијског цара титулу деспота и 1459. године када су Османлије освојили Смедерево, престоницу коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић.

Држава се све време налазила између све јачег Османског царства и Краљевине Угарске и била је зависна од односа ових сила.

Неслога као највећи непријатељ

После смрти деспота Ђурђа, 1456. године, расуло у Србији и борбе око престола међу његовим наследницима олакшали су пропаст државе. Турци су заузимали једно по једно утврђење и на крају је остало само Смедерево - престоница деспотовине и град у коме је Ђурађ Бранковић подигао величанствену тврђаву.

Деспот Лазар Бранковић, најмлађи син деспота Ђурђа Бранковића умро је 1458. године без мушких наследника и од тада је на челу остатака деспотовине било намесништво које су сачињавали Михаило Анђеловић, Јелена Палеолог и Лезарев брат, слепи Стефан Бранковић, а они нису могли да се сложе око одбране и политике коју би требало да воде.

Током целе 1458. године вођени су преговори између српског и босанског двора око женидбе Томашевог сина Стефана и најстарије ћерке деспота Лазара Јелене. Марта 1459. године Стефан Томашевић ушао је у Смедерево и 1. априла се венчао са Лазаревом ћерком Јеленом Бранковић. Након тога Турци крећу у коначни војни поход према деспотовини.

Слепи Стефан збачен је са власти чиме је престала власт породице Бранковић. Он се до краја живота потуцао по хришћанским дворовима и на крају умро у великој беди.

Крај српске средњовековне државе

Био је то почетак коначног краја. Папа Пије II безуспешно је покушавао да организује крсташки рат како би спречио освајање Смедерева. Сазвао је сабор у Мантови 1459. на кога се нико није одазвао.

У српској престоници остали су само Стефан Томашевић и његов стриц Радивој. Њихова владавина слабо је позната, а трајала је свега три месеца.

Султан Мехмед II је марта 1459. године приспео у Крушевац. Без икаквог отпора стигао је до Смедерева. Поведени су преговори које је водио Радивој. Босанцима и Лазаревој удовици допуштено је да са иметком напусте град. Посада града је заробљена.

Смедерево је постало престоница Смедеревског санџака. Тиме је престала да постоји српска држава која је непун век раније била најмоћније Царство на Балкану.

Мост који не памтимо, а био је СИМБОЛ БЕОГРАДА: Овако је изгледала престоница пре 6. АПРИЛА (ВИДЕО)

Кнез Михаило убијен је у СТРАШНОЈ ЗАСЕДИ НА КОШУТЊАКУ, а ево које су биле његове ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ!