ОНЕ СУ ИСПРИЧАЛЕ ТЕШКЕ ПРИЧЕ, ДОЧАРАЛЕ НЕОПИСИВО И ГОВОРЕ ВИШЕ ОД 1.000 РЕЧИ: 12 фотографија које су потресле Србију (ФОТО)

Оне су испричале тешке приче, дочарале неописиво и доказале да слика некада може да каже више од 1.000 речи. Представљамо вам фотографије на којима су забележени неки од најтежих и најтужнијих догађаја које су потресли Србију и заувек промели ток њене историје.

Једна од фотографија која је потресла и шокирала не само Србију, већ и читав свет је она на којој је забележен моменат када Гаврило Принцип убија аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

Након овог догађаја изглед земаљске кугле се променио. Аустроугарска је објавила рат Србији, а убрзо су се укључиле велике светске силе. Почео је Први светски рат.

Од свих ужасних слика мучења и страдања које је донео Велики рат, за српски народ су некако најстрашније оне на којима су овековечени тренуци Албанске голготе.

Албанском голготом се заправо назива прелазак државног врха и српске војске преко албанских и црногорских планина у изузетно суровим условима. Овај догађај је однео више десетина хиљада живота, тачније више од 240.000. Они који су преживели махом су изгледали као војник који се налази на фотографији изнад.

Догађај који је узбуркао целокупну југословенску јавност била је смрт краља Александра И Карађорђевића. Њега је 1934. у Марсеју усмртио Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације.

Негде се овај догађај доживљавао као херојско дело а негде као терористички чин. Оно што је сигурно јесте да је потресао целу Србију, и проузроковао значајне промене у наредном периоду.

Ово је према незваничним проценама број бомби којима је Београд обасут у првим данима Другог светског рата. Иначе, престоница Србије спада у неколико најчешће рушених европских градова.

Највеће разарање главни град Србије је претрпео управо 6. априла 1941. године. Тада га је авијација Немачке са више од 350 авиона, без икакве најаве, у 6.30 ујутро бомбардовала. Слике рушевина, густог дима и пепела једино су што се у Београду тих дана могло видети.

У ноћи између 2. и 3. јуна 1968. године, почели су чувени студентски протести у Београду.

Талас демократизације који је "тресао" Европу захватио је и престоницу Србије, а на фотографијама из тог доба забележени су делови незапамћене побуне студената Београдског универзитета.

Донета је одлука о општем штрајку универзитета, прекиду предавања и испита, а организоване су и студентске страже.

Прекид демонстрација уследио је након Титовог обраћања студентима.

Схвативши да су извукли максимум из целог догађаја, штрајк су претворили у манифестацију са песмом.

…или погреб Јосипа Броза Тита. Да, управо је овај догађај окупио највећи број државника на једној сахрани и уједно потресао целу Југославију, регион а према извештавању страних медија и свет.

Након Титове смрти воз са његовим телом је стигао у Београд. Испред Скупштине Југославије у реду да одају почаст људи су чекали и по 15 сати, а 7. маја преко 200 страних делегација поклонило се његовом ковчегу. Тито је 8. маја сахрањен у Кући цвећа на Дедињу.

У акцији хрватске војске и полиције, уз прећутну сагласност међународне заједнице, за само неколико дана са вековних огњишта протерано је више од 250.000 људи. Ова операција познатија је као "Олуја" која је однела око 2.500 живота, 25.000 српских кућа, и на стотине других објеката.

Овом приликом прогнани су Срби из северне Далмације, Like, са Баније и Кордуна, као и они са српских простора у Републици Српској. Непрегледне колоне српских прогнаника неки су од најтужнијих призора који су дубоко потресли Србију.

Заглушујући звук сирена огласио је тог 24. марта 1999. године почетак лета "Милосрдног анђела" или НАТО бомбардовање СР Југославије. У наредних 78 дана, извршено је око 30.000 ваздушних напада, испаљено око 50.000 разорних пројектила и изгубљено око 2.500 живота.

Потресне слике страдања, експолозија, ватре и пепела, ређале су се из дана у дан.

Један од важнијих датума у српској историји друге половине 20. века је чувени 5. октобар, односно дан када су почеле масовне демонстрације против режима Слободана Милошевића.

Молотовљеви коктели, густи облаци црног дима, звуци пуцњаве и скандирања, слике су које су обележиле почетак демократских промена у Србији и једног новог раздобља у њеној новијој историји.

Пуцњи који су се зачули 12. марта испред зграде Владе Србије шокирали су све. Слика на којој обезбеђење Зорана Ђинђића покушава да му спасе живот обишла је и потресла целу Србију.

Након овог трагичног догађаја проглашено је ванредно стање у Србији и покренута је чувена акција “Сабља” у којој је ухапшено на стотину криминалаца.

Фотографије на којима су овековечене српске светиње у рушевинама, свакако су једне од најпотреснијих у историји Србије. Наиме, у погрому Албанаца над косовским Србима страдало је 19 цивила, 950 људи је повређено и 4.000 протерано.

Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира. Међу њима је и црква Богородице Љевишке у Призрену која потиче из 13. века и налази се под заштитом УНЕСЦО-а.

Поплаве које су Србију задесиле неспремну, оставиле су за собом стравичне слике потопљених кућа, уништених ствари, уплаканих људи и уплашених животиња.

Оно што је у тренуцима туге и очаја пружало наду, били су призори солидарности и помоћи који су пристизали са многобројних страна. Поплаве су описане као најгора природна катастрофа која је икада задесила Србију а Влада је прогласила три дана жалости.