Његова дела читамо и данас, али ТАЈНЕ ЖИВОТА МАЛО КО ЗНА: Ко је српски писац који је био и ЛИБЕРАЛ И КОНЗЕРВАТИВАЦ?
Био је истанчани реалиста који је увек полазио од проверених и опипљивих чињеница
Нема да нема човека који не зна за Зону Замфирову, Ивкову славу, Попа Ћиру и Спиру или Насрадина Хоџу. Сва ова дела настала су из пера писца Стевана Сремца, човека који нам је својим хумором и романтиком улепшавао живот.
ДАХИЈЕ ПАМТИМО ПО ЗЛУ! Да ли знате ко су они били и како су завршили?
НАЈУЖАСНИЈИ ДОКУМЕНТ који је једна држава уручила другој: Аустријски УЛТИМАТУМ Србији након сарајевског атентата
ЦЕЊЕНИ ИСТОРИЧАР ОТКРИВА НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ МИСТЕРИЈЕ: Да ли је Обилић заиста убио Мурата? Ово су историјске чињенице
Родио се у Сенти 23. новембра 1855. године. Када је остао без родитеља, његов чувени ујак Јован Ђорђевић га доводи у Београд 1868. где наставља своје образовање. Ту 1875. завршава гимназију и креће на студије на Вишој школи у Београду што је касније довело до његове привржености Либералној странци.
Каријеру писца започео је тек у 33. години живота. Тада је објављивао прозне хронике о догађајима и личностима који су обележили српску прошлост у виду књиге "Из књига староставних" објављене 1903. године. То је био својеврстан омаж професији историчара и љубави према националној прошлости.
Реалистичку прозу почео је да пише по доласку у Београд али је време проведено у Нишу било доба његове "стваралачке инкубације". Тада су настала нека од чувених дела са почетка приче. Он је био такође познат и као "писац са бележницом".
Дела су му одисала реализмом и истанчаним смислом за хумор. Његово стваралаштво било је познато и по епизодичности. Осим Београда и Ниша, Сремац је боравио и у Војводини.
На Сремца је пре свега утицао Јаков Игњатовић зато што се он ослањао на претходну прозну традицију у Србији. Њих двојица имају заједничке црте као што су конзервативност и традиционализам или идеализовање прошлости итд.
Од иностраних писаца, ценио је Гогоља и Сервантеса. Са овим првим је чак имао и заједничких особина, нарочито у књижевном поступку и стилу. Због општег познавања, како српске, тако и иностране књижевности, Сремац важи за једног од наших најобразованијих писаца.
Он је приступио Либералној странци баш зато што је у Бачкој где је рођен, идеал Велике Србије био важно духовно обележје. Зато се успротивио свему што долази са стране. Чак се због тога удаљио и од Светозара Марковића оставши тврдокорни конзервативац одбојан на сваку промену.
У његовим делима видљив је сукоб њега као политичара и као писца што ће обележити његов опус. Он је био истанчани реалиста који је увек полазио од проверених и опипљивих чињеница.
Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 1906. године али смрт га је спречила да одржи приступни говор. Његова дела и хумор остаће и дан данас упамћени.
ТАЈНЕ СРПСКИХ ВЕЛИКАНА ЋЕ ВАС ОСТАВИТИ БЕЗ РЕЧИ: Овај краљ је имао ванбрачну ћерку, а чувени песник два сина
ДАНАС ЈЕ ГОДИШЊИЦА СЛЕТАЊА НА МЕСЕЦ: Теорија о томе како је Тито продао свемирски програм Американцима
НИЈЕ БИЛА ТРОБОЈКА: Како је изгледала најстарија српска застава коју су користили Немањићи (ФОТО)
Вео мистерије се и даље надвија над причом о ЛИКВИДАЦИЈИ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА: Датум овог чина је посебно биран
Ова зграда у центру Београда ЧУВА ТАЈНУ ПОСЛЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА: Бела лепотица где су се састајали љубавници (ФОТО)