ПРЕ ТАЧНО 87 ГОДИНА УБИЈЕН ЈЕ АЛЕКСАНДАР И КАРАЂОРЂЕВИЋ: Југославија је остала без краља, а ево како је извршен атентат (ВИДЕО)
Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао у торакс.
На данашњи дан, у уторак 9. октобра 1934. године, пре тачно 87 година, Југославија је плакала. Тачно у 16 часова и 20 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу испред Палате Бурзе са четири метка убијен је краљ тадашње Југославије Александар И Карађорђевић.
НА ДАНАШЊИ ДАН РОДИО СЕ СРПСКИ НАУЧНИК КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Захваљујући њему застава Србије вијорила се на Белој кући (ВИДЕО)
НАЈПОТРЕСНИЈА ПРИЧА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА: Турци су напали, а Српкиње једног села ушле су у легенду! (ФОТО)
ПРВИ НЕЖНИ ТОНОВИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ: Док су у Београду још свирале гусле, овај град је добио ПРВИ КЛАВИР У СРБИЈИ!
Неуспели атентати
Убиству Александра И Карађорђевића је претходило неколико неуспелих атентата.
Године 1916. у Солуну је наводно покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, због чега је пуковник Драгутин Димитријевић Апис осуђен и погубљен. Након усвајања Видовданског устава, 1921. године комуниста Спасоје Стејић Баћо је извршио неуспешан атентат на регента Александра И Карађорђевића.
Дана 17. децембра 1933. године Петар Ореб и Иво Херенчић, припадници усташког покрета, покушавали су да убију краља Александра приликом његове посете Загребу, што је успешно спречила југословенска полиција, ухапсивши атентаторе.
Атентан је извршио Владо Георгијев Керин, познат као Черноземски, члан македонског ВМРО-а (Унутрашња македонска револуционарна организација) који је и сам убијен одмах по атентату.
Наводи се да су у извршењу атентата сарађивале усташе и ВМРО, желевши да отцепе Хрватску и Македонију од Краљевине Југославије, али и да су биле умешане и поједине стране силе – првенствено Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији.
Поред краља, рањен је и француски министар иностраних послова Луја Бартуа, који је након тога искрварио и умро од задобијених повреда, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.
Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, један човек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо: „Живео краљ!“. Затим је бацио букет и из пиштоља испалио више хитаца у правцу краља.
Пуковник Пиоле, са коња је сабљом убицу оборио на земљу, али то атентатора није спречило да настави да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалили неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.
Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем споро је стигао до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ, али безуспешно, јер су ране биле смртоносне. Неколико минута после 17 сати краљ Александар Први Карађорђевић преминуо је. Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао у торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица.
Након убиства краља Александра је дошло до "благог отклона од режима диктатуре", која је трајала у Југославији од 1929. године. Слично као што се Сарајевски атентат негде доживљава као херојско дело, а негде као терористички чин, тако се и Марсељски атентат у Србији доживљава као терористички чин, а у Македонији као херојски.
Краљ Александар Први Карадордевић рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу. Био је четврто дете кнеза Петра Карађордевића, будућег краља Србије и Краљевине СХС, и Зорке Петровић Његош. Школовао се у Женеви, у Петрограду, Русији и Београду. 8. јуна 1922. оженио се Маријом од Румуњске са којом је имао три сина - Петра, Томислава и Андреја.
За престолонаследника Србије одређен је после одбијања његовог старијег брата Ђорђа да преузме престо - 27. марта 1909. године.
Пред Први светски рат проглашен је за регента Србије, а од 1. децембра 1918. године, после завршетка рата и уједињења, за регента Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У Првом светском рату, као регент, Александар је био и врховни командант српске војске.
После смрти оца краља Петра И 1921, проглашен је за "краља ујединитеља" Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.