"У МИЛИЦЕ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ" - ФИЗИЧКА И ДУХОВНА ЛЕПОТА СРПСКЕ ДЕВОЈКЕ: Пожељне особине које су некада красиле Српкињу
Песма почиње описом Миличиног лепог белог лица и дугих црних трепавица
У лирској народној песми "Српска ђевојка" (У Милице дуге трепавице), коју је записао Вук Караџић, опеване су физичка и духовна лепота српске девојке Милице, њено лепо лице и тело, срдачност и љупкост. О Милици и њеном изгледу нам говори младић који занесен њеном изузетном лепотом дуге три године покушава да јој ухвати поглед и у њеним црним очима види шта она осећа.
ЈЕДИНИ КВИСЛИНГ КОГА ЈЕ ТИТО ПОШТЕДЕО: Избегао две смртне казне, а због једне реченице је СУРОВО осуђен
СЛОБОДА, ПРАВДА И ЧАСТ: Ево када је српска тробојка ушла у употребу, и шта она симболизује
"НЕ СМИЈУ ТИ ВИШЕ РЕЋИ ДА СИ ХРВАТ" Писмо Теслине сестре које потврђује да је велики научник био СРБИН (ФОТО)
Песма почиње описом Миличиног лепог белог лица и дугих црних трепавица, толико дугих да јој прекривају црвене јагодице. Испод трепавица се крију црне очи, али младић нема прилику да их види, јер их Милица својим трепавицама крије. Овај опис Миличиног спољашњег изгледа је само повод да се скрене пажња на њене духовне особине и лепоту њене душе која се више ценила од лепоте њеног лица.
Младић је желео да сагледа њено лице које је стално сагнуто и њене очи које су биле сакривене трепавицама јер јој је поглед оборен ка земљи само да би открио шта она мисли о њему и да ли га је приметила међу осталим момцина. Зато сазова коло надајући се да ће га Милица погледати и открити му своје мисли. Али, чак и у колу међу осталим девојкама, Милица не мења своје понашање.
Она и даље гледа у земљу и крије своје очи, чак и у тенуцима када муње небо запарају. Док остале девојке изненађено подижу поглед ка небу и потпуно откривају и лице и поглед, Милица и даље гледа у зелену траву. Овакво Миличино држање је неуобичајено и несхватљиво и друге девојке га објашњавају или као лудост или као превелику мудрост. Оне не знају да оно само показује особине Миличине личности, да је мирна и сталожена особа која у сваком тренутку зна шта треба да учини, особа коју ни појаве муња на небу неће изненадити.
Миличина физичка лепота је била велика, али је још већа била њена унутрашња душевна лепота. Била је скромна, смерна и стидљива девојка, мирна и сталожена у сваком тренутку.
Подсетимо се и стихова народне лирске песме
У Милице дуге трепавице,
прекриле јој румен’ јагодице,
јагодице и бијело лице;
ја је гледах три године дана,
не могах јој очи сагледати,
црне очи на бијело лице,
већ сакупих коло ђевојака,
и у колу Милицу ђевојку,
не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше,
бјеше ведро, па се наоблачи,
по облаку засјевше муње,
све дјевојке к небу погледаше,
ал не гледа Милица ђевојка,
већ преда се у зелену траву.
Дјевојке јој тихо говорише:
"Ој Милице, наша другарице!
Ил’ си луда, ил’ одвећ мудра?
Те све гледаш у зелену траву,
а не гледаш с нама у облаке,
ђе се муње вију по облаку."
Ал говори Милица ђевојка:
"Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра,
нит’ сам вила, да збијам облаке,
већ ђевојка да гледам преда се."