10 ПРИМЕРА АМЕРИЧКЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ РАТА У АВГАНИСТАНУ: Грађани САД ништа од овога нису знали!

Пола милијарде долара на авион који је летео годину дана. Хотел од 85 милиона долара који никада није отворен и сада стоји напуштен. Камуфлажне униформе за авганистанску војску чија је фенси шара коштала додатних 28 милиона долара. Здравствена установа лоцирана на Медитерану.

Ово је само део списка траћења, преваре и злоупотребе америчких фондова у Авганистану - 145 милијарди долара за 20 година, који је саставио амерички генерални инспектор током рата. Стејт департмент је, пак, затражио да детаљне унутрашње истраге буду поверљиве, наводно из безбедносних разлога.

Укупна цена рата према наводима Пентагона била је 825 милијарди долара и то је конзервативна процена. Чак је и председник Џо Бајден у једном тренутку рекао да је цена била двоструко виша - 2 билиона долара и да су у њу урачунати и дугорични трошкови бриге о ветеранима. Каматне стопе на дуговања већ се броје стотинама милијарди долара.

Фонд за реконструкцију Авганистана вредан 145 милијарди није био испланиран што је довело до тога да Конгрес постави специјалног инспектора за реконструкцију Авганистана (СИГАР) 2008. године. СИГАР је објављивао кварталне извештаје који нису изазивали превише интересовања и који нису имали довољно информација јер их је Пентагон ускраћивао, нарочито када је било речи о безбедности у Авганистану.

Портпарол Стејт департмента рекао је да су затражили од СИГАРА да "привремено" батали извештаје због "безбедносне ситуације током процеса евакуације" али да им је речено да могу да наставе да их објављују "кад процене да је одговарајући тренутак".

Амерички CNN је саставио 10 упечатљивих примера непотребне, несразмерне и ирационалне потрошње милијарди долара пореских обвезника САД.

Електрана Таракил "наручена" је 2007. као помоћни генератор за главни град Авганистана, у случају да снабдевање струјом из суседног Узбекистана буде компромитовано.

Огромна, модерна структура радила је на турбине које су се покретале дизелом којим их је снабдевао енергетски гигант истог имена. Постојао је само један проблем, Авганистан нема залихе дизела и морали су да га допремају до електране камионима, због чега је читав процес био много скупљи.

Само потројење коштало је 335 милиона долара а процењено је да су годишњи трошкови на гориво износили 245 милиона. У последњем СИГАР-овом извештају, процењено је да електрана радила са свега 2,2 посто капацитета јер авганистанска влада није могла да приушти гориво.

Авганистанској авијацији били су потребни теретни авиони. Зато је 2008. Пентагон изабрано Г222 - италијански авион који може да полети и слети на проблематичном терену. Те прве године, авиони су били врло запослени, рекао је шеф СИГАР-а Џон Сопко. Али се онда испоставило да нису одрживи. НА СИГАР-овом радару су се појавили тек када их је Сопко видео паркиране на кабулском аеродрому и питао шта тамо раде.

Шест година после куповине, 16 авиона испоручених Авганистану продато је у старо гвожђе за 40.257 долара. Цена пројекта: 549 милиона.

Сопко је у једном говору навео да је огромни контролни центар у Хемланду, који се простирао на хиљадама квадратних километара, добар показатељ тога како неки пројекат, када се покрене, не може да се заустави.

Број маринаца у Хелманду, најсмртоноснијем делу Авганистана, је 2010. растао. Због тога је одређено да се подигне командни и контролни центар у главој бази Кампа Ледернек иако су командант базе и двојица генерала тврдили да је непотребан, јер неће бити довољно брзо подигнут.

Сопко је навео да је идеја да се Конгресу врате за то одређена средства била "толико неверовантна команди да су свеједно изградили центар који никада није био употебљен. Камп Ледернек је предат Авганистанцима који су га напустили". Пројекат је коштао 36 милиона долара.

Нове униформе за авганистанску војску наручене су 2007. године. Тадашњи министар одбране Авганистана Вардак затражио је ретку камуфлажну "шумску" шару "Спец4це Форест" канадске компаније ХајперСтелт.

Наручено је 1,3 милиона униформи по цени од 43 до 80 долара по униформи, много вишој од процењених 25-30 долара. Униформе никада нису биле тестиране на терену, а шуме покривају свега 2,1 посто Авганистана.

Сједињене Државе су од 2002. до 2018. трошиле 1,5 милиона долара дневно за програме борбе против наркотика. Производња опијума је, наводи се у последњем извештају СИГАР, скочила 2020. за 37 посто у поређењу са претходном годином и била је трећа рекордна година од почетка мерења 1994.

Производња опијума 2017. била је четири пута већа него 2002. Портпарол Стејт департмента рекао је да су "талибани били примарни фактор који је допринео олувању поља мака последњих година", да би потом додао да су "талибани посвећени забрани наркотика".

Обилазница у Авганистану, коју су финансирали бројни донори и из разних грантова, коштала је милијарде долара. Пред крај пројекта, део дуг 233 километра на северу, између градова Кејсар и Ламан, био је исплаћен извођачима - 249 милиона долара, али су они урадили само 15 посто пута, наводи се у извештају генералног инспектора. У периоду од марта 2014. до септембра 2017. на овом делу пута се ништа није радило, па је и оно што је саграђено пропало.

Огромни хотелси и стамбени комплекс био је планиран поред америчке амбасаде у Кабулу и америчка влада је обезбедила за њега 85 милиона долара из зајмова. СИГАР је 2016. закључио да је "зајам нестао, да зграде никада нису завршене и у њима се не може живети, а да америчка амбасада сада мора да обезбеђује место што пореске обвезнике кошта додатно".

Инвеститор је, наводи се у извештају, дао неостварива обећања како би добио зајам а америчка влада никада није послала некога да прати напредак пројекта, а то није урадила ни компанија која је касније унајмљена да их надгледа. Стејт департмент је тврдио да они нису одговорни за изградњу хотела већ да је реч о "приватном подухвату".

Пентагон је креирао Ударни тим за пословне и безбедносне операције (ТФБСО) који се из Ирака проширио да укључи и Авганистан 2009. године и за шта је Конгрес одвојио 823 милиона долара.

Више од половине новца које је ТФБСО потрошио - 359 милиона од 675 милиона, отишло је на "индиректне и додатне трошкове, уместо директно на пројекте у Авганистану", закључио је генерални инспектор у својој истрази. Додатна истрага показала је да су бивши запослени у ТФБСО који су имали своје фирме, добили уговоре вредне 35 милиона долара, као и да је фонд потрошио 6 милиона на подршку кашмирској индустрији, 43 милиона на пумпу природног гаса и 150 милиона на луксузне виле за своје особље.

Извештај из 2015. о УСАИД фондовима здравствених установа у Авганистану показао је да трећина од 510 пројеката за које су добили координате не постоји на тим локацијама. Њих 13 није ни било лоцирано у Авганистану, а један је био смештен на Средоземном мору. Њих 30 је било у другим провинцијама од оних које је УСАИД навео.

У извештају из октобра 2020. наведени су застрашујући трошкови рата у Авганистану. Конгрес је од 2002. године за реконструкцију Авганистана дао 134 милијарде долара.

СИГАР је био у прилици да испита где су отишле 63 милијарде тих средстава. Закључили су да је 19 милијарди, готово трећина, протраћено, изгубљено преваром и кроз злоупотребе.

Више информација о дешавањима у Авганистану можете прочитати ОВДЕ.