Шта је значио ПАД БЕРЛИНСКОГ ЗИДА: Велики корак за човека, а мали за човечанство?
Тридесет година касније западне границе НАТО-а померене су на исток, а све источноевропске државе некадашње чланице Варшавског пакта, као и три бивше југословенске републике, данас су у Северноатлантском савезу
Када је 9. новембра 1989. Гинтер Шабовски на поподневној конференцији за штампу пред иностраним дописницима у Берлину прочитао реченицу из нацрта новог Закона о слободним условима путовања грађана Источне Немачке (ГДР) у Савезну Републику Немачку, један новинар га је упитао када то почиње да важи.
- Одмах, према информацијама које имам, без одлагања - одговорио је несигурно портпарол Политбироа ГДР Шабовски остајући тако забележен у историји. Западнонемачки медији одмах су објавили ову вест, а исте вечери хиљаде грађана Источног Берлина прешло је у Западни Берлин. Те ноћи пао је Берлински зид који је од 1961. физички и симболички раздвајао две Немачке и два света, Источни и Западни.
НЕВЕРОВАТНИ СНИМЦИ ЕПСКЕ БИТКЕ ИЗМЕЂУ КИНЕЗА И ИНДИЈАЦА: Погледајте какав је то метеж био (МАПА/ВИДЕО)
РАМА БЕЗ БЛАМА! Отишао у САД да преговара о вакцини - пронађен како купује патике (ФОТО)
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) КАО ДА СУ ДЕМОНИ, А НЕ ЉУДИ: Победа Азербејџана или ИСИС-а, шта се прославља?!
Читав свет је још исте ноћи знао да се одиграва историја, а директан телевизијски пренос терао је сузе на очи и онима који нису имали никакве личне везе са Немачком нити са Немцима. Било је заиста дирљиво гледати како се рођаци са две стране зида први пут након толико година могу загрлити, док "трабанти" трубе улицама Западног Берлина. Изгледало је као да је свет коначно дошао к себи.
Политбиро и Шабовски наводно нису ни слутили какве последице ће изазвати споменута прес конференција. Портпарол је имао само да прочита део текста који је написан неколико сати раније и није се надао питањима, јер није имао искуства са западним новинарима, а новинари са истока са којима се сусретао нису имали обичај да постављају питања. Када је рекао шта је имао, постављено му је питање, а његов одговор покренуо је лавину.
Убрзо након конференције за медије непрегледна маса грађана окупила се на градским граничним прелазима, па није било друге него пустити их да прођу. Необично је било што ти исти грађани нису као некада бежали у слободу, него су се после неколико сати враћали својим кућама у Источном Берлину. Био је четвртак. Сутра ујутру се ишло на посао.
Измене Закона о путовању у иностранство један је у ланцу догађаја који су довели до пада Берлинског зида. Наиме, Источни Немци те су јесени масовно прелазили у Савезну Републику Немачку преко Чехословачке и Мађарске. С намером да се не врате кућама. Подизање зида између две, тада комунистичке државе није било опција, па су власти ГДР-а посегле за путном либерализацијом. Три недеље пре тога Егон Кренц заменио је на месту генералног секретара владајуће Социјалистичке партије ГДР тврдокорног Ериха Хонекера.
Но, почетак краја Берлинског зида одиграо се неколико година раније, када је у Совјетском Савезу проглашена "перестројка". Ову историјску реч први је изговорио лидер Комунистичке партије Михаил Горбачов, на партијском конгресу у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 1985. године, најављујући политичке и економске реформе у СССР, такозвану једнопартијску демократизацију. А заправо је то било признање да је ова држава у дубокој кризи. Трагедија у нуклеарној електрани у Чернобиљу 1986. потврдила је да ситуација измиче контроли.
Рушење зида први је од Горбачова јавно затражио Роналд Реган, тадашњи амерички председник, јуна 1987. године у Берлину. - Господине Горбачов, срушите овај зид - казао је Реган у говору испред Бранденбуршке капије. Нема сумње да је амерички председник знао шта говори. У балтичким совјетским републикама упоредо су одржани масовни скупови у знак сећања на жртве Стаљиновог режима и обележавања годишњица некадашње независности тих држава.
Полиција није употребила силу, што је охрабрило грађане три балтичке републике, који су се 1988. организовали у народне покрете тражећи децентрализацију. Истовремено, у републикама на Кавказу кренули су немири. Совјетска империја падала је на колена, но Берлински зид још је стајао усправно. Наредна година биће му последња.
Када се у фебруару 1989. совјетска војска након 10 година повукла из Афганистана био је то први корак ка новом светском поретку. Од априла до јуна љуљало се и у Кини. Свет је запамтио како је тенк кинеске војске прегазио демонстранта на тргу Тјенанмен у Пекингу, али мало ко се сећа да је идућег који је стао пред гусенице заобишао.
Вероватно да је још мање оних који се сећају да је 12. и 13. августа 1989. одржан музички Фестивал мира на стадиону Лужњики у Москви. Наизглед политички неважан догађај, био је заправо историјски. Готово да нема средовечног Руса који га се не сећа. Први пут су бендови са Запада свирали у СССР-у. До тада је тако нешто било незамисливо. Фестивал су отворили Скид Row, амерички хеви-метал бенд, песмом која није била њихова. Свирали су легендарну (и увек актуелну) "Holiday ин the сун" од Sex Пистолса. То је песма о апсурду Берлинског зида са стихом – морам преко зида.
Идућег викенда, 19. августа у Мађарској одржан је такозвани Пан-европски пикник. Тога дана је симболички отворена граница између Мађарске и Аустрије на неколико сати, а кроз њу је на хиљаде источних Немаца побегло на Запад. Био је то, сада поуздано можемо рећи, још један тест толеранције СССР-а, који није реаговао.
Масовни грађански протест одржан 4. новембра на Александерплацу у Берлину био је први за који су власти ГДР дале дозволу. Више од пола милиона демонстраната тражило је поред осталог рушење зида и уједињење две Немачке. Један од говорника на скупу био је и Гинтер Шабовски. Само пет дана касније он ће одржати чувену прес конференцију.
Догађаји су се ређали као на траци. Пољски синдикални лидер и каснији председник државе Лех Валенса говорио је у америчком Конгресу 15. новембра. Плишана револуција у Чехословачкој започела је 17. новембра, а писац Вацлав Хавел постао је председник те државе 29. децембра. У децембру је избила и оружана револуција у Румунији. По одлуци преког суда стрељани су председник Николаје Чаушеску и његова супруга Елена. Истог месеца састали су се на Малти Горбачов и амерички председник Џорџ Буш (старији) где су најавили завршетак Хладног рата.
Горбачов је у октобру 1990. године добио Нобелову награду за мир, а Немачка се неколико дана раније ујединила. Претходно је у јануару исте године отворен први МцДоналд’с ресторан у Москви. Немачки рок састав Сцорпионс, који је августа 1989. такође свирао на московском фестивалу објавио је хит песму инспирисану тим догађајем. "Следим (реку) Москву, доле до парка Горког, слушајући ветар промене. Нека твоја балалајка свира оно што моја гитара хоће рећи…". Песма "Wind оф change" постала је незванична химна слободе на истоку Европе, као и у самој Русији. Ова отужна успаванка завела је милионе.
Запад је победио у Хладном рату који је практично трајао од завршетка Другог светског рата, односно од 1946. када је бивши британски премијер Винстон Черчил одржао говор на Вестминстер колеџу у Фултону (САД). - Од Шчећина на Балтику до Трста на Јадрану спустила се гвоздена завеса преко континента - казао је Черчил, док још нису биле подигнуте жичане ограде уз границе Чехословачке, Мађарске и Источне Немачке са Аустријом и Западном Немачком.
Када су се у мају 1945. Црвена армија и савезници сусрели на рушевинама Хитлерове Немачке, свако је желео за себе део ратног плена. Договор о подели склопљен је три месеца касније на Потсдамској конференцији када је Немачка подељена у четири окупиране зоне. Према истом моделу подељен је и Берлин који је био главни град ГДР-а. Од 1949. и настанка Бонске републике до учлањења у НАТО 1955. Западна Немачка постепено је стицала суверенитет, те је 1952. стекла статус посматрача у УН. Истовремено кад и Источна Немачка, која је такође проглашена државом 1949. постала је чланица УН-а 1973. године.
Будући да је захваљујући Маршаловом плану Западна Немачка већ до краја педесетих проглашена за "економско чудо" (Wirtschaftswunder), те да су у њој владале многе слободе којих није било у Источној Немачкој, ГДР је од 1957. издавала посебне путне исправе за прелазак у други део града, што је ограничило, али не и спречило пролаз на другу страну. А у ноћи између 12. и 13. августа 1961. затворена је граница са западним делом града. Та је ноћ остала позната као „Недеља бодљикаве жице“. Од тога дана па све до 1980. око 140 километара дугачак зид дограђиван је и усавршаван, што је прелазак преко чинило изузетно тешким. Према споразуму из 1963. становници Западног Берлина могли су током празника да посете родбину у источном делу града, којима је било потпуно забрањено да оду у западни део.
Око 5.000 људи успело је да побегне преко зида за 28 година, док их је према службеној статистици убијено око 200 при покушајима бега. За западни свет, овај зид био је "зид срамоте", а за источни "Брана продору фашизма". Демонтажа зида обављена је у лето 1990. док је мали део секција остао нетакнут и данас представља туристичку атракцију.
Варшавски пакт престао је званично да постоји 1991. године, а исте године мирно се распао Совјетски Савез. СФРЈ као једина европска држава која званично није била ни на Истоку, нити на Западу, распала се у крвавом низу ратова који су започели 1991. године.
Тридесет година касније западне границе НАТО-а померене су на исток, а све источноевропске државе некадашње чланице Варшавског пакта, као и три бивше југословенске републике, данас су у Северноатлантском савезу. Већ неколико година уназад у свету је у употреби појам "хладни рат" којим се објашњавају односи између Запада и Русије. С ове временске дистанце могло би се рећи да је пад Берлинског зида био велики корак за човека, али ипак мали за човечанство.