БАЈДЕН ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ "СМЕКШАО" ЕРДОГАНА? Ево шта придруживање Шведске Алијанси значи за НАТО
Турска је укинула вето на улазак Шведске у НАТО
Изненађујућим потезом, Турска је укинула вето на улазак Шведске у НАТО, чиме је уклонила све баријере за чланство те скандинавске земље у Алијанси. Мађарска је брзо следила њихов пример и, као резултат подршке две земље, постигнут је консензус на самиту НАТО-а у Виљнусу у Литванији.
КРАСНОДАР НА УДАРУ! Ванредно стање у ОВИМ деловима Русије: Покренута ХИТНА евакуација, има мртвих! (ВИДЕО)
БАЈДЕН ШОКИРАО! Председник САД оптужио Русију да се меша у америчке изборе
ШТА СЕ ДОГАЂА?! Путин требао да одржи говор, па каснио ТРИ сата! Кад је стао пред окупљене, рекао им је ОВО (ВИДЕО)
Пристанак турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је пристао да подржи кандидатуру Шведске за придруживање, представљено је као једно од кључних достигнућа самита, наводи се у анализи портала "The Цонверсатион".
Шведска је поднела формални захтев за чланство у мају 2022. заједно са Финском, која је примљена у Алијансу у априлу 2023.
Шведска, иако није формална чланица, има веома блиске односе са НАТО-ом готово 30 година, откако се придружила програму Партнерство за мир 1994. Она је допринела мисијама НАТО-а, а и као чланица Европске уније даје допринос заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици блока, те је такође блиско сарађивала са великом већином европских савезника у НАТО-у, наводи се у анализи.
Због жеље за чланством у НАТО-у, и Шведска и Финска су драматично промениле своју традиционалну политику војног несврставања. Критични покретач овог потеза је, очигледно, била руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. То је такође доказ више да руски председник Владимир Путин није успео да постигне своја два стратешка циља: слабљење солидарности у Алијанси и спречавање даљег проширења НАТО-а ка руским границама.
Приступање Финске и Шведске је од значајног оперативног значаја за начин на који ће НАТО бранити савезничку територију од руске агресије, наводи се у овој анализи.
Интеграција ове две нације на њеном северном крилу (Атлантски и европски Арктик) ће помоћи да се учврсте планови за одбрану њеног центра који се налази у близини Украјине (од Балтичког мора до Алпа). Ово ће осигурати да се Русија мора борити са моћним и интероперабилним војним снагама преко целе своје западне границе.
Зашто је Турска укинула вето?
Већ неколико година, односи Турске са НАТО-ом су затегнути. Приговори Турске на приступање Шведске наводно су повезани са њеном забринутошћу због политике те скандинавске земље према Радничкој партији Курдистана (PKK).
Турска је оптужила Шведску да је домаћин курдским милитантима. НАТО је то признао као легитимну безбедносну забринутост, а Шведска је направила уступке као део свог пута ка НАТО-у.
Међутим, главни материјални покретач споразума је можда увек била шаргарепа коју су САД користиле. Чини се да амерички председник Џо Бајден сада креће напред с плановима за пребацивање борбених авиона Ф-16 у Турску – договор који је, чини се, "откључао" Ердоганову промену става према Шведској. Али, чест је случај да мноштво околних договора и предлога споразума може помоћи да се олакша кретање у НАТО-у. Чини се да су сви, укључујући Турску, сада у стању да пласирају својим бирачима код куће овакав развој догађаја као победу.
"Нордијски круг"
Приступање Шведске значи да су све нордијске нације сада део НАТО-а. Осим што је значајно у оперативном и војном смислу, ово проширење има велике политичке, стратешке и одбрамбене импликације. Иако су Финска и Шведска годинама "виртуелни савезници", њихово формално приступање значи неке промене у пракси.
Стратешки гледано, те две земље су сада слободне да неометано раде с остатком НАТО савезника на планирању колективне одбране. Интегрисање стратешких планова је изузетно вредно, посебно имајући у виду огромну границу Финске са Русијом и то што Шведска поседује критичан терен као што је острво Готланд у Балтичком мору. Ово ће повећати стратешку интероперабилност и координацију.
НАТО савезници такође отварају своје планове одбране једни другима на начин без преседана. Финска и Шведска ће сада бити подвргнуте билатералним (са међународним секретаријатом НАТО-а) и мултилатералним (са свим савезницима) испитивањима као део процеса НАТО-овог одбрамбеног планирања. То ће такође допринети стратешким одлукама које су у основи тог процеса.
Улагања Финске и Шведске у одбрану ће такође бити испитана (а и оне ће испитати потрошњу других савезника). Почетна анализа сугерише да, иако су Финска и Шведска заостајале за повећањем инвестиција у одбрану својих нордијских суседа, од 2014. Финска улагања у одбрану су значајно скочила до и након њеног приступања НАТО-у. Иако не знамо да ли исто важи и за Шведску, можемо очекивати слична повећања с њене стране. Норме и притисак савеза су моћни.
Ширење НАТО-а на Шведску је велики корак из свих ових разлога. Али, док ће се свако ко прати самит у Виљнусу сада запитати да ли промена мења ситуацију за аспирације Украјине за чланство, мало је вероватно да ће одговор бити на видику. Свака коначна одлука о томе да се Украјини понуди акциони план за чланство за сада је предалеко, посебно у садашњем контексту текућег рата с исходом који је и даље непредвидив.