БОГАТАШИ ИЗБЕГАВАЈУ ДА ПЛАТЕ ПОРЕЗЕ: Масовно распродају акције - Маск и Безос се ослободили 10 милијарди долара (ВИДЕО)
Ова година је веома добра за берзе. Акције Мајкрософта, Тесле, Амазона, Мете (тј. Фејсбука) поскупеле су од почетка године, као и већина технолошких компанија. Била је то генерално добра година на берзама и многи људи су лепо профитирали, посебно акционари технолошких компанија.
Добар раст цена током године мотивисао је многе да продају своје акције. И не само обични акционари, већ и директори, оснивачи и остали „инсајдери“. Инсајдер је термин који се користи за означавање људи повезаних са компанијама чије су акције у власништву (директори, оснивачи) и који могу имати инсајдерске информације које нису јавно доступне.
Садњом једног дрвета годишње се елиминише 21 килограм карбонског отиска
ПРОНАЂЕН НЕСТАЛИ АВГАНИСТАНСКИ ДЕЧАК (11): Полиција га нашла 193 километра далеко од места где је задњи пут виђен (ВИДЕО)
БИЗАРНО - Полицајци из забаве сликали тела убијених жена, па их делили преко интернета! Кажњени затвором
Директори и инсајдери су ове године продали 69 милијарди долара акција, 30 одсто више него прошле године и 79 одсто више од десетогодишњег просека. Очекује се да ће се овај тренд интензивирати у 12. месецу.
Џеф Безос, Илон Маск, Марк Закерберг, Сатја Надела (извршни директор Мајкрософта) тргују акцијама по defaultu и у томе нема ништа чудно, осим релативно великог промета. Могуће је да само желе да профитирају на овогодишњем скоку цена, али и да је реч о предбожићном рашчишћавању како би се избегли нови порези који се уводе 2022. године.
Треба нагласити да нема ништа противзаконито у њиховом власништву над акцијама предузећа чији су оснивачи или директори, односно „инсајдери“, нити у трговању акцијама. Али управо зато што су инсајдери, постоји велики ризик да ће искористити своје интерно знање о компанији како би створили неправедну предност у односу на друге акционаре и инвеститоре. У САД постоје строги закони и правила о томе како је инсајдерима дозвољено да тргују акцијама.
Смисао ових закона је да спрече инсајдере да користе своја знања и информације које нису доступне јавности да утичу на берзу у личну или билочију корист. Берзе у САД не функционишу као некадашњи Дивљи запад, необуздано и без правила, она је заправо једно од најрегулисанијих тржишта. У стварности, веома мали део укупног промета односи се на незаконите радње као што је нелегална трговина инсајдерима.
Али то не значи да је инсајдерска трговина потпуно забрањена и да оснивачима и директорима није дозвољено да тргују акцијама својих компанија. Могу, али такве трговине морају бити пријављене посебној државној агенцији (СЕЦ - У.С. Сецуритиес анд Ексчејнџ Комишион) која има неколико хиљада запослених и надгледа такве операције. Наравно, то није једина ствар коју она ради, већ главни разлог њеног постојања.
Основан је 1934. и једно је од тела створених као одговор на колапс Великог Волстрита 1929. године, догађај који је најавио Велику депресију. Занимљиво је да је први председник СЕЦ-а био Џозеф Патрик Кенеди, отац каснијег председника САД Џона Кенедија.
Инсајдери се морају унапред најавити по такозваним плановима 10б5-1. Реч је о програмима који унапред обавештавају регулатора, поменуту СЕЦ – У.С. Комисија за хартије од вредности, да ће одређени инсајдер трговати акцијама компаније са којом је повезан у унапред одређено време и по чврсто дефинисаним правилима која обезбеђују да се не ради о незаконитој трговини инсајдерима и доказујући да њихова трговина није резултат неке информације које нису јавне.
Дозвољено је трговати само према информацијама које су свима доступне, а свако одступање од тога је законски кажњиво. На пример, ако неко добије тромесечни финансијски извештај компаније са акцијама на тржишту пре него што буде објављен и користи те информације да купи/прода тај удео пре него што се квартални финансијски извештај објави, биће кривично гоњен јер је то недопустиво. .трговање инсајдерским информацијама, односно информацијама које нису јавно доступне.
Људи попут Џефа Безоса, Илона Маска, Марка Закерберга морају да тргују акцијама кроз такве планове 10б5, по правилу морају да се придржавају ригорозних захтева како би осигурали да ово није нелегална трговина инсајдерима, а све како би се очувао потпуни публицитет информација и једнаки услови трговања за све учеснике на берзи.
Илон Маск је само прошле недеље продао акције у вредности од 1,05 милијарди долара. Џеф Безос је до сада ове године продао 9,97 милијарди долара, четири пута више него 2019. и скоро десет пута више од просечне годишње трговине пре 2019, која се кретала око милијарду долара. Закерберг је продао 4,47 милијарди долара акција Мете, односно Фејсбука, а оснивачи Гугла Лари Пејџ и Сергеј Брин око 1,5 милијарди долара акција Алфабета.
Извршни директор Microsofta Сатиа Надела продао је скоро половину својих акција у Microsoftu у новембру за 285 милиона долара (у поређењу са Маском и Безосом, изгледа рибе). Све ово је продато у складу са правилима наведеним у 10б5-1 и добило је одобрење СЕЦ-а. Комисија за хартије.
Поред профита од раста цена акција, велика распродаја је била вођена чистим прагматизмом; избегавање пореза.
Вашингтон (савезна држава, а не савезна влада на нивоу САД) намеће порез на капиталну добит од 7% на износе изнад 250.000 долара, што значи да ће сви становници који зарађују на трговању акцијама (између осталих извора прихода од капитала) плаћати више од $ 250.000 да плати порез од 7% на сав приход од тог износа па надаље. Капитални добици представљају повећање вредности имовине: земљишта, зграда, машина, аутомобила, хартија од вредности (акције и обвезнице). Мери се као разлика између продајне цене и цене по којој је добро претходно купљено. Наравно, милијардере највише погађају акције, односно приход од продаје акција, јер они држе највише имовине у акцијама.
Постоје начини да се основни лични одбитак од 250.000 долара може повећати, а ствари попут прихода од некретнина, пензионих фондова, стоке, сече (ово је главна индустрија у држави Вашингтон) неће бити опорезоване. Неке адвокатске фирме су најавиле тужбу за оспоравање законитости новог пореза, тврдећи да он крши Устав САД (конкретно трговинску клаузулу), али и Устав Вашингтона, који забрањује порезе на доходак, а адвокатске фирме кажу да је порез на капиталну добит је заправо порез на доходак.
Процењује се да ће Надела (извршни директор Мајкрософта) уштедети око 20 милиона долара због продаје акција пре увођења пореза на капиталну добит, а Џеф Безос до 700 милиона долара.
Најављено је и повећање федералних пореза широм САД. Планирано је увођење двоструког пореза на доходак од 5% за приходе веће од 10 милиона долара и 8% за приходе веће од 25 милиона долара. Двоструки порез је порез који се обрачунава као додатак постојећем порезу, а историјски се користио за своју намену. На пример, 1968. године амерички председник Линдон Б. Џонсон увео је двоструки порез на лични и корпоративни приход од 10% због трошкова рата у Вијетнаму. Претпоставља се да Бајденова администрација жели да уведе нови порез како би покрио трошкове „Буилд Бацк Better“, иницијативе за улагање у инфраструктурне пројекте широм САД.
У САД чак 40% укупног прихода од пореза на доходак плаћа 1% најбогатијих становништва, што је више од осталих 90%. Али порез на доходак није једини порез и богати не плаћају исте порезе као средњи богати или сиромашни. Ако се посматра укупно пореско оптерећење, онда су подаци нешто другачији.
Најбогатији 1% зарађује 20,9% свих прихода и плаћа 24,1% свих пореза, следећих 4% најбогатијих остварује 15,5% прихода и плаћа 16,3% пореза, следећих 15% има удео у приходу од 25,5% и платио порез 26,1%, у САД плаћа 2/3 или 66,5% пореза и остварује 60,9% прихода.
Најсиромашнијих 20% зарађује 2,8% прихода и плаћа 2% укупних пореза, следећих 20% 6,6% прихода и 5% пореза, средњих 20%, односно оних између 40% најсиромашнијих и 40% најбогатијих остварују 10,9% прихода и плаћају 9,4% пореза, а група између 60% најсиромашнијих и 20% најбогатијих остварује 18,0% прихода и плаћа 17% укупних пореза.
Према овим подацима, порески систем САД је благо прогресиван, односно 20% најбогатијих плаћа више пореза од свог учешћа у укупним приходима, док осталих 80% плаћа мање пореза у односу на учешће у укупним приходима.