БРЕЈВИКОВ МАНИФЕСТ: Крвопролиће које је УЗДРМАЛО цео свет - самопрокламовани крсташ овако правда МАСАКР у Норвешкој

Историја Норвешке је препуна ратова, бруталних сукоба, крвопролића... Упркос томе, 22. јул 2011. уписан је великим словима као један од најцрњих дана у историји те скандинавске земље. Тада је самопрокламовани крсташ, а у ствари терориста, Андерс Беринг Брејвик, у Ослу и на острву Утоја убио 77 људи.

Већина жртава били су Норвежани млађи од 18 година, готово деца, а постали су његова мета јер је овај екстремни десничар у свом поремећеном уму сматрао да ће њиховом бруталном и хладнокрвном ликвидацијом "заштитити Европу од муслимана".

ПРИПРЕМЕ И БОМБА

Брејвик је масакр спремао дуго. Како је сам рекао, још од 2002. Пуних девет година. Као неко ко никад није имао никакву војну обуку, то време је користио да скупи новац за оружје и научи да то исто оружје користи. Али и да напише свој бизарни манифест на 1.518 страна назван "2083: Европска декларација независности".

Управо слањем тог манифеста на 1.002 мејл адресе Андерс Брејвик је и започео свој крвави поход.

Након што је то урадио, обукао је полицијску униформу и сео у бели комби "фолксваген крафтер", у коме је било 950 килограма експлозива направљеног од ђубрива и још неколико састојака, а онда напустио своју фарму и кренуо ка згради владе. У центру Осла, испред Х блока зграде, у 15.17 паркирао је комби, а онда изашао из њега, активирао тајмер и прешао у други, раније паркирани аутомобил "фијат добло".

Бомба је експлодирала у 15.25 и разнела је део пута, као и прозоре на околним зградама. Док се дим дизао изнад зграде, у Ослу је настао хаос - људи су у паници бежали, а рањеници су покушавали да нађу спас. У то време стигле су и вести о првим жртвама - бомба је однела осам живота, а за напад су првобитно осумњичени екстремни исламисти.

НА ТРАЈЕКТУ

Брејвик, и даље у униформи полицајца, укрцао се на трајект "МС Торбјерн" и отишао на острво Утоја, где се одржавао камп омладине Лабуристичке партије и где је било око 600 тинејџера. Када је стигао на острво, представио се као полицајац Мартин Нилсен послат у рутинску контролу након експлозије у Ослу.

Сусрео се са Моником Босеи, лидерком кампа и хостесом острва, али њој је нешто било сумњиво, па је позвала и чувара Тронда Бернтсена. Брејвик их је одмах убио, а онда је позвао младе да се окупе око њега, па је извукао оружје и муницију и почео да пуца насумице, убијајући и рањавајући тинејџере.

Прво је пуцао на младе који су били у близини, на острву, а онда на оне који су дошли до воде покушавајући да побегну. Према извештајима очевидаца, многи рањеници су се правили да су мртви, али се он ипак враћао и поново пуцао у њих.

У једном тренутку, сведочио је преживели Адријан Пракон, један једанаестогодишњи дечак, син убијеног чувара, стао је пред њега и рекао:

- Немој да ме убијеш, убио си довољно људи. Убио си мог тату. Ја сам премлад да умрем.

И монструм га је поштедео. Али је наставио да пуца.

СМРТ МАРКСИСТИМА

Док је убијао људе, Брејвик је упорно викао:

- Умрећете данас, марксисти!

Скоро сат и по времена је сејао смрт по острву, а два пута, у 18.01 и 18.26, застао је и назвао полицију да каже да планира да се преда. Оба пута су му спустили слушалицу.

Ипак, у 18.34 Андерс Беринг Брејвик предао се полицији.

За брутална убиства осуђен је на само 21 годину робије, што је максимална казна у Норвешкој. Ипак, верује се да ће бити искоришћено законско оправдање да особа која се сматра опасношћу по друге не сме бити пуштена на слободу ни по истеку казне. Откако је у затвору, Брејвику је забрањен скоро сваки контакт са другим затвореницима, на шта се он често жалио. То је један од неколико разлога због којих је тужио Норвешку за кршење људских права. Иако је суд у Ослу првобитно пресудио у његову корист, виши судови су оборили одлуку. Чак и Европски суд за људска права није сматрао да Брејвика муче изолацијом и забраном коришћења интернета и најмодернијих видео-игрица.

ЈЕЗИВО СВЕДОЧЕЊЕ

Астрид Хоем је једна од оних који су преживели масакр на острву.

- Увек мислим на то колико су били млади они који су страдали. Имали су 16, 17, 18 година. У то време осећала сам тугу због губитка пријатеља. Данас осећам и тугу што нисам могла да их упознам кад имају 26, 27, 30 година - рекла је она за Ројтерс уочи годишњице.

Како додаје, важно је знати шта се десило да се овакве ствари не би поново догађале.

- Била сам на острву кад је почела пуцњава. Бежала сам да бих преживела, сакрила сам се у једну малу пећину на плажи док је Брејвик убијао људе око мене. Једна особа је упуцана у леђа, покушавала је да се држи на низбрдици, али је пала близу мене. Рекла ми је: "Умрећу, кажи мојим родитељима да их волим." Преживела је - испричала је Хоем.

У истој пећини, каже, било је сакривено још 30 или 40 људи, али их Брејвик није приметио иако је двапут пролазио близу њих.

ПОВРАТАК РАСИЗМА

На десетогодишњицу масакра преживели са острва Утоја брину да је расизам који је и инспирисао масовно убиство све јачи у земљи познатој по прогресивној политици, пише АП. Како наводе, већина њих, тада младих чланова Лабуристичке партије, идеалиста који су дошли на острво Утоја да уживају у годишњем камповању и природи, данас се бори да очува своју визију земље у којој живе.

- Мислио сам да ће се после напада Норвешка заувек променити набоље. Десет година касније - то се није десило. И на много начина, мржња коју видимо на интернету и претње људима из лабуристичког покрета све је јача и присутнија - рекао је за АП Асмунд Аукруст, у време масакра заменик лидера Омладинског крила лабуриста и један од организатора кампа.

Данас је посланик који се бори за велико испитивање десничарске идеологије која је инспирисала убицу.

Аукруст је бежао од метака кроз шуму, а онда је провео три застрашујућа сата скривајући се и гледајући како му неко убија пријатеље. Гласно заговара борбу против расизма и ксенофобије у Норвешкој, па је био мета онлајн злостављања. Једном му је стигла и порука да "жале што Брејвик није завршио свој посао".

ЈЕЗИВО СВЕДОЧЕЊЕ

Астрид Хоем је једна од оних који су преживели масакр на острву.

- Увек мислим на то колико су били млади они који су страдали. Имали су 16, 17, 18 година. У то време осећала сам тугу због губитка пријатеља. Данас осећам и тугу што нисам могла да их упознам кад имају 26, 27, 30 година - рекла је она за Ројтерс уочи годишњице.

Како додаје, важно је знати шта се десило да се овакве ствари не би поново догађале.

- Била сам на острву кад је почела пуцњава. Бежала сам да бих преживела, сакрила сам се у једну малу пећину на плажи док је Брејвик убијао људе око мене. Једна особа је упуцана у леђа, покушавала је да се држи на низбрдици, али је пала близу мене. Рекла ми је: "Умрећу, кажи мојим родитељима да их волим." Преживела је - испричала је Хоем.

У истој пећини, каже, било је сакривено још 30 или 40 људи, али их Брејвик није приметио иако је двапут пролазио близу њих.

ПОВРАТАК РАСИЗМА

На десетогодишњицу масакра преживели са острва Утоја брину да је расизам који је и инспирисао масовно убиство све јачи у земљи познатој по прогресивној политици, пише АП. Како наводе, већина њих, тада младих чланова Лабуристичке партије, идеалиста који су дошли на острво Утоја да уживају у годишњем камповању и природи, данас се бори да очува своју визију земље у којој живе.

- Мислио сам да ће се после напада Норвешка заувек променити набоље. Десет година касније - то се није десило. И на много начина, мржња коју видимо на интернету и претње људима из лабуристичког покрета све је јача и присутнија - рекао је за АП Асмунд Аукруст, у време масакра заменик лидера Омладинског крила лабуриста и један од организатора кампа.

Данас је посланик који се бори за велико испитивање десничарске идеологије која је инспирисала убицу.

Аукруст је бежао од метака кроз шуму, а онда је провео три застрашујућа сата скривајући се и гледајући како му неко убија пријатеље. Гласно заговара борбу против расизма и ксенофобије у Норвешкој, па је био мета онлајн злостављања. Једном му је стигла и порука да "жале што Брејвик није завршио свој посао".

ОДЛУЧНОСТ БЛЕДИ

Након масакра, цела Норвешка је била одлучна у томе да постане још толерантнија и да одбаци поглед на свет који је мотивисао убицу. Деценију касније многи преживели верују да та одлучност бледи.

- Позитивно је било то што су људи видели масакр као напад на целу Норвешку. То је био начин показивања солидарности. Али то је нестало. Био је то напад на мултикултурално друштво. И иако је то био чин једног човека, знамо да више људи данас дели тај став с њим него што је то био случај пре 10 година.

Брејвик је напао Лабуристичку партију јер је сматрао да они помажу у "исламизацији Норвешке".

- Није било насумично то што је напао наш летњи камп. Мрзео нас је јер верујемо у отвореност и инклузивност. После напада на Утоји, многима је било тешко да се врате политици. За мене, али и за друштво, веома је важно устати и борити се добрим радом. Пре 22. јула политика је била важна, али је после тога постала живот или смрт - рекао је Синдре Лисое, који је преживео напад, а сада је генерални секретар Омладинског крила лабуриста.

Када су чули за бомбу Ослу, он каже да су његови пријатељи једни другима говорили да су на најсигурнијем месту на земљи. Само неколико минута касније зачули су се пуцњава и крици. Лисое зато и данас упозорава младе да је десни екстремизам веома опасан.

Годинама касније, норвешке службе безбедности наставиле су да рангирају исламисте као опасније за извођење напада него екстремне десничаре. Тек након масакра на Новом Зеланду 2019. и покушаја копирања у Ослу, променили су ту праксу. Данас се и исламистички и десничарски екстремизам сматрају једнако опасним.