БРОД ПОТОНУО, БЕЛОПЕРКЕ ИХ ИЗМАСАКРИРАЛЕ: Најјезивији напад ајкула у историји - погинуло на стотине људи (ВИДЕО)
Амерички војни брод је 1945. године потопљен торпедом из јапанске подморнице, али је то био само почетак ноћне море морнара...
Војни амерички брод "USS Индианополис" је у јулу 1945. године доставио кључне компоненте за прву атомску бомбу на једно острво у Пацифику одакле ће 6. августа то оружје сравнити Хирошиму у Јапану. Али, пре тога, 28. јула, "Индијанополис" је испловио из Гуама без пратње, како би се нашао са ратним бродом "USS Идахо" на Филипинима и припремио се за даљу инвазију на Јапан.
Следећи дан је прошао мирно, а "Индијанополис" се кретао око 30 километара на сат кроз непрегледни Пацифик. Док је сунце залазило, морнари су играли карте, читали књиге или разговарали са свештеником на броду, оцем Томасом Конвејом. Али, недуго након поноћи, јапански торпедо је погодио "Индијанополис" и направио велику штету на боку и прамцу великог брода. Готово одмах се ватра проширила и уследила је велика експлозија због 3.500 галона горива за авионе које се налазило на броду. Експлозија је преполовила "Индијанополис" који је потонуо за само 12 минута. У том тренутку је на њему било 1.196 људи, али је само 900 морнара преживело потоп и остало да чека спас у води. Али, њихов кошмар - који је касније описан као најгори напад ајкула у историји - тек је почињао.
ПАС ИЗУЈЕДАО ДЕЧАКА НАСМРТ! Полиција усмртила агресивну животињу ватреним оружјем
АКО СТЕ ПРИМИЛИ ВАКЦИНУ ПРОТИВ КОРОНЕ, ЕВО КОЛИКО ЋЕТЕ БИТИ ЗАШТИЋЕНИ: Тестирано 1,6 милиона људи - ово су резултати!
ОВАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ КРАЈ ЕПИДЕМИЈЕ Стручњаци предвидели једну ЛОШУ ВЕСТ - "Ово нам даје јасан сценарио..." (ВИДЕО)
Када је свануло 30. јула, преживели морнари су плутали у води, а чамаца за спасавање није било довољно. Преживели су тражили мртве у води како би узели њихове прслуке за спасавање за оне који нису имали. У нади да ће успети да одрже неки привид реда у овом хаосу, преживели су почели да формирају групе - неке су биле мање, док су друге бројале и 300 морнара - на отвореном мору. Ускоро ће почети да их мучи јако Сунце, жеђ - и ајкуле.
Предаторе је привукао звук експлозије и потопљавања брода, а онда и копрцање и крв у води. Иако много врста ајкула живи на отвореном мору, ниједна није тако агресивна као океанска белоперка, а на основу каснијих сведочења напада који су били сви близу површине воде, историчари су закључили да је највероватније управо ова врста та која је била одговорна за масакр који је уследио.
Прве ноћи ајкуле су се фокусирале на мртве који су плутали, али је борба преживелих у води привукла још више крволочних животиња које су могле да осете њихове покрете кроз рецепторе на свом телу и на стотине метара удаљености. Како се фокус ајкула пребацио онда на живе, посебно рањене и оне који су крварили, морнари су се трудили да се изолују од сваког ко је имао отворене ране, а када би неко умро, гурали су тело што даље од себе у нади да ће жртвовањем леша избећи да они заврше у чељустима. Многи су били паралисани од страха, у немогућности да чак пију и једу из малих резерви које су успели да спасу са брода. Једна група преживелих је направила кобну грешку када су отворили конзерву с храном, али пре него што су стигли да узму први залогај, мирис меса је привукао јато ајкула око њих. Остали су се одмах ратосиљали хране с месом како не би ризиковали други налет великог броја предатора.
Гозба за ајкуле је трајала данима, а није било назнака да је помоћ на путу. Америчка морнарица је пресрела поруку с јапанске подморице да је разорила "Индијанополис", али је та порука одбачена као трик да се намаме амерички чамци за спасавање у заседу. У међувремену, морнари с "Индијанополиса" су схватили да су им највеће шансе за преживљавање ако су у групи, или још идеалније - у центру групе. Мушкарци на ивицама групе, или још горе, сами, били су најподложнији нападима ајкула.
Како су дани пролазили, многи преживели су изгубили битку са врућином и недостатком пијаће воде, или су добили халуцинације које су их нанеле да пију морску воду што је равно смртној казни због тровања од соли. Они који су на тај начин покушали да реше проблем жеђи су одлазили у потпуно лудило, док су их други гледали како им креће пена на уста и отиче им језик. Често су били једнака претња осталим преживелим морнарима као и ајкуле које су кружиле у дубинама испод, јер су многе своје саборце одвукли у смрт испод површине воде док су умирали.
Након 11 часова ујутру четвртог дана од када је почела агонија за преживљавање у непријатељској води, авион морнарице је спазио преживеле морнаре "Индијанополиса" и брзо преко радија звао помоћ. У року од неколико сати, још један морски авион којим је руководио поручник Ејдријен маркс, дошао је на место несреће и спустио још чамаца за спасавање и других залиха. Када је Маркс видео да мушкарце у води нападају ајкуле, он је одбио да слуша наређења и слетео у воду која је врвела од предатора, па авионом скупљао преживеле директно из воде - прво оне којима је помоћ била најпотребнија.
Мало после поноћи, брод "USS Дојл" је стигао и помогао да се и последњи преживели извуку из воде. Од оригиналне посаде "Индијанополиса" која је бројала 1.196 хиљада људи, а 900 њих завршило у води након што је брод потопљен, само 317 морнара је остало тог последњег дана спасавања. Иако није познато који је тачно број преживелих у току та четири дана страдао услед напада ајкула, те бројке могу бити од неколико десетина па и до скоро 200 људи. Други су подлегли повредама, или умрли од недостатка воде и хране. У сваком случају, ово је једна од највећих катастрофа у историји америчке морнарице, али и највећи забележени масакр за који су биле одговорне ајкуле.