Чамџија је породицу оставио на ПУСТОМ ОСТРВУ, а када је спас неколико година касније стигао, отац је урадио НЕШТО СУЛУДО (ФОТО)

Прича Британца Томаса Бела је за филм, а кад будете прочитали какав је жвиот водио, схватићете зашто је то тако.

Томас Бел одрастао је као и сваки други дечак. Када је напунио 16 година 1854. године одлучио је да напусти свој родни Јоркшир, оде на Нови Зеланд и крене да истражује ову земљу.

На Новом Зеланду упознаје Фредерику, којом се оженио 1866. године, а са којим је имао шесторо деце - Хити, Бејзија, Мери, Тома, Херија и Џека. Али, оно најбоље тек долази.

Томас се са супругом и две ћерке сели са Новог Зеланда у Независну Државу Симоу, острвску државу у јужном Пацифику. Једном приликом му је комшија причао о лепоти острва Сандеј и чарима живота изван цивилизације, да је пожелео да упозна то острво.

Једном приликом породица Бел се заједно са капетаном Мекензијем упутила ка острву Сандеј како би га Белови обишли. Капетан је пристао да их искрца на острво, међутим, никад се није вратио по њих

Првих неколико месеци јели су поморанџе, рибу, убијали козе, бежали од пацова, склањали се од олује... Покушавали су на све могуће начине да преживе.

Једног дана угледали су брод, понадали се да су спасени, међутим, у броду није имало места за породицу Бел. Две године су се борили са природом, мењали локације за живот, били константно у страху, све док поново нису угледали брод. Томас се укрцао, оставио своју породицу на острву и након неколико дана се вратио, веровали или не, са алатом и стварима које ће им побољшати живот на овом пустом острву.

Како су године пролазиле, породица Бел се ширилиа, па су добили још четири члана. Томас је уз помоћ својих синова узгајао банане, папају, поморанџе, шећерну трску, чај, кафу.

БЛАГО ЧУЧАЛО 20 ГОДИНА: Решила је да почисти бакину гаражу, а када је задигла прљаве чаршаве нашла је нешто вредно ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА (ФОТО)

Имали су цело острво само за себе, све до 1889. године када се доселило неколико људи. Али, нису издржали дуже од пет месеци живота на пустом острву. За разлику од њих, породица Бел је дуго година била владар овог острава, а на њему су се задржали све до 1914. године када је избио рат.

Рат који је избио 1914. године натерао је породицу Бел да се врати у цивилизацију, међутим, њиховим повратком, породица се разишла и раштркала по свету.

Према неким сазнањима Фредерика није желела више да путује, док су Томас и његова ћерка Хети наставили своје путашествије, а живот окончали 1929. године у месту Пахиатуа на Новом Зеланду.

Прича о породици Бел испливала је тако што је Лидија Сисон отпутовала на ово острво са групом људи која се бави очувањем животне средине. Она је недавно издала и књигу "Мр Peacock's Possessions", а како је рекла, нада се да ће неко и екранизовати невероватну причу Томаса Била и његове породице.