"ТЕЛА НА СВЕ СТРАНЕ, А ОН КРВАВ У КРИЛУ ЉУЉА МРТВО ДЕТЕ" Чланови спасилачког тима са сузама у очима препричавали УЖАСЕ ИЗ ТУРСКЕ!
Оно што смо видели кад смо стигли у земљотресом разорени турски гард Кахрамараш, тешко ће мало ко од нас икада заборавити.
Уследила је грчевита борба за преживеле која је била и неизвесна, и тешка, и потресна, али су нам ветар у леђа били сваки спасени живот испод рушевина, са чим се ништа на свету не може упоредити.
Изјављује Ненад Јовановић, члан Одсека за цивилну заштиту у Бијељини и члан специјализованог тима за спасавање из рушевина Републичке управе цивилне заштите, који је био један од 22 храбра човека из овог тима који су се у раним јутарњим часовима 8. фебруара упустили у беспоштедно спасавање преживелих у разорном земљотресу који је Турску погодио у ноћи са 5. на 6. фебруар.
ЈАК ЗЕМЉОТРЕС У ТУРСКОЈ: Затресло се и грчко оство Лезбос!
ЈАК ЗЕМЉОТРЕС У ТУРСКОЈ! На десетине повређених - уследило 200 накнадних потреса! (ФОТО/ВИДЕО)
ЈОШ ЈЕДАН РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС У ТУРСКОЈ: Потрес јачине пет степена по Рихтеру затресао земљу - овде је био ЕПИЦЕНТАР
- Нагласио бих да смо били други тим који је стигао у Кахрамараш, одмах посје Азербејџанаца. Нико од нас није био спреман да види оно што је видио тамо. Наиме, турска Управа за ванредне ситуације (АФАД), број је један у Европи кад је реч о акцијама у случају земљотреса, али је и њима био први пут да се сусрећу са оваквом страхотом. Замислите како је тек нама било - прича Јовановић.
Како каже, многе потресне сцене из Кахрамараша ће му вечно остати урезане у памћење, а пред којима се ломе и они најјачи и најстабилнији.
- Тек смо стигли у разрушени град и још није био постигнут висок ниво организације у спасавању. На улицама су биле десетине тела, прекривених ћебадима, што је само по себи изгледало више него потресно. Онда сам угледао човека који у наручју држи тело детета, отприлике између 7 и 10 година. Нисмо могли да га видимо, јер је било замотано. Љуљао га је и причао му нешто, као да је живо. Ово сећање за мене је, заиста, једно од најпотреснијих која носим из ове спасилачке мисије - истиче Ненад.
Друга сцена коју никада неће заборавити је призор извучене трочлане породице, у којој нико није преживио, а дете од четири године било је у зарљају мајке.
- Многи људи чији су се најмилији нашли под рушевинама, били су очајни, па је било и доста лажних дојава. Звали су нас, уз тврдње да се из рушевина чују гласови. Када бисмо отишли тамо, није се чуло ништа. Наравно да их разумијемо, само су хтели да неко што прије дође и покуша спасти чланове њихових породица, док не буде касно. Они чије смо најмилије успели извући живе, били су толико захвални, да су по сваку цену настојали да нам пољубе руку. У тим ситуацијама, сви смо се безгранично радовали - присећа се Јовановић и додаје да су његове колеге и он били најсрећнији када су из рушевина извукли десетогодишњу Ирмак Бајрак, живу и здраву.
- То је срећа која се не може описати речима и највећа награда за оно што смо урадили у Турској - наглашава Јовановић и поручује да би опет, и то без размишљања, отишао где год и коме год да је помоћ потребна.
Више вести о земљотресу у Турској прочитајте ОВДЕ.