ЦРНА ГОРА РАТОВАЛА СА ВЕЛИКОМ СВЕТСКОМ СИЛОМ ВИШЕ ОД 100 ГОДИНА: Сукоб за који мало ко зна створио дипломатску ПОМЕТЊУ (ФОТО/ВИДЕО)
Рат уобичајено представља озбиљан сукоб који са собом носи хиљаде жртава, међутим, кроз историју се показало да поједине државе могу остати у статусу рата деценијама или чак и вековима након што прави разлог за борбу изостане.
Управо та ситуација десила се ни мање ни више него нашим комшијама - црногорцима и то са веома удаљеном силом, Јапаном.
ПОНОВО ПРОМЕНИО ИМЕ! Главни град Казахстана се више не зове Нур-Султан, ево који је нови назив
УЖАС У ТУРСКОЈ! Удавило се петоро деце - чамац са мигрантима ПОТОНУО
НАЈВИШЕ У ИСТОРИЈИ: Јуче је овај лет пратило преко ПЕТ МИЛИОНА људи - ево и зашто (ФОТО)
Црна Гора, не баш једна од највећих држава, 1900. године била је још мања. Међутим, чувала је веома добре односе са једном од најјачих светских сила - Русијом.
Русија је имала проблеме на далеком истоку са Јапаном, силом у успону. Ове две државе бориле су се око превласти за корејско полуострво Иманџурију, прилично богату област у Кини. Зато, 1904. године Јапан објављује рат Русији.
Очекивано је било да Русија као једна од највећих сила освоји територију и да се рат заврши брзо, без даљег ширења сукоба. Међутим, рат је по њих ишао у лошем смеру.
Већина руског становништва се налазила у европи, а Транссибирска пруга није била готова, па им је требало много више времена да пребаце своје трупе преко целе територије.
Као и у сваком сукобу, Руси су тражили савезнике, а нашли су их управо у нашим комшијама - црногорцима.
Црна Гора објављује рат Јапану 1904. године и шаље војну подршку својим савезницима. С обзиром на површину и капацитет војске који је поседовала, успела је да пошаље само неколицину добровољаца, укључујући кнеза Арсена Карађорђевића који је командовао пуком козачке коњице у бици код Мукдена.
Генерал-мајор Јован Липовац је у неколико великих битака предводио до 14.000 војника, а постоји чак и прича да је један црногорски добровољац победио јапанског војника у двобоју мачевима на коњу.
Наводно је након годину дана рата, 1905. организован "мегдан" између руса и јапанаца у мачевању. Руси нису знали кога да пошаљу, те је Липовац прихватио изазов и убио самураја, након чега је добио силне заслуге и одликовања.
Упркос мачевалачким вештинама Црногораца, Русија је претрпела низ понижавајућих пораза, који су кулминирали поразом у бици код Мукдена.
Амерички председник Теодор Рузвелт помогао је у преговорима о мировном решењу, али документи показују да је у мировном споразуму Црна Гора изостављена, што аутоматски значи да рат између Јапана и мале балканске државе никада није окончан.
Четрнаест година касније, 1919. године, Црна Гора је престала да буде суверена држава када је формално приступила новој краљевини Југославији, тако да нису ни морали да брину о потписивању мира. Међутим, Југославија се трагично распала између 1990. и 1995. године, а Црногорци су касније гласали за независност 31. маја 2006. године.
Након што је стекла независност, један од првих и најбитнијих задатака био је успостављање добрих дипломатских одмоса са другим државама. Тек када су на ред дошли односи са далеком азијском силом, схватили су да рат између ове две земље траје већ 102 године.
Јапанска делегација посетила је Црну Гору 2006. године и признала је као независну државу, а поред тога потписан је и мировни споразум. Данас је Јапан 12. највећи трговински партнер ове балканске државе.
Примери када мировни споразум није потписан након изласка из рата кроз историју су показали да су често постојале аномалије у дипломатским односима. Међутим, било је и тренутака када је званично останак у рату био политички погодан, чак и након што су се било какве стварне борбе завршиле.
На пример, Сједињене Државе су званично остале у рату са Немачком до проглашења "краја ратног стања"19. октобра 1951, више од шест година након немачке капитулације. Одржавање ратног стања дало је правни основ савезницима да окупирају Немачку - све док се не састави нова документација.
Историја дипломатских незгода показује како рат, осим што је ужасан, може бити и врста друштвене фикције на коју се владе позивају из разних разлога.
Земље објављују рат да би показале солидарност са пријатељима, да би пожњеле славу победе коју заправо нису зарадиле или да би задовољиле незгодне законске услове.