ДА ЛИ ЋЕ СЕ ОПЕТ ОСТВАРИТИ СТАРА ИНДИЈАНСКА КЛЕТВА: Председник САД изабран на нулту годину у смртној је опасности (ВИДЕО)

Многи од нас су чули да је због издајничког убиства индијанског вође, од стране америчких Индијанаца, на Сједињене Државе и америчке председнике бачено проклетство, али мало људи зна за особу са чијим је именом повезана ова легенда.

Вођа племена Текумсех у историји северноамеричких Индијанаца је био апсолутно изузетна фигура.

Сјајан ратник, дипломата, јавна личност и говорник, био је близу стварања и вођења највеће државе Индијанаца у Северној Америци.

Његова судбина може се упоредити са судбином руског принца Александра Невског.

Обојица су имали шансу да се роде и прославе у најтежим и пресудним временима за свој народ. Обојица су покушали да уједине своје народе како би се одупрли и одвратили окупаторе, показујући тако интелигенцију, племенитост, храброст, вољу, изванредне организационе, војне и дипломатске способности.

Ипак, руски принц је имао више среће – његови напори донели су резултате и омогућили руском народу и руској државности да опстану.

Вођа Текумсе је имао много мање среће – убили су га непријатељи и његовом смрћу сломљен је отпор његовог народа. Да би постигли свој циљ, заузимања америчке земље, колонисти нису презали да посегну за најпрљавијим средствима.

Године 1809. са индијанским вођама закључен је чувени Уговор Форт Вејн о индијанским трансферима 3 милиона хектара њихове земље.

Уговор, којег је тако лепо саставио генерал Хенри Харисон, будући председник Сједињених Држава и тадашњи гувернер Индијане, још увек представља америчку срамоту.

Познато је да су лидери, пре потписивања споразума о преносу 3 милиона хектара своје земље САД-у, били пијани. Али Индијанци су увек држали реч, и као резултат тога, многа племена су морала заувек да напусте домовину својих предака.

Пошто је дуго живео међу колониистима, Текумсе је био итекако свестан жеље белаца да униште аутохтоно становништво Америке. А такође је разумео да фрагментација племена даје белцима озбиљну предност.

Његово уверење успело је да уједини људе из тридесет две заједнице. Тако је рођена Конфедерација племена са територијом која је била величине веће од тадашње величине Сједињених Држава.

Први његов корак, за кога се сматрало да је одличан говорник, био је покушај да се убеди америчке власти да одустану од уговора склопљеног на тако упитан начин.

Судбоносни састанак америчких власти и индијанских вођа догодио се у августу 1810. Генерал Харисон, будући председник Сједињених Држава, одбио је да раскине уговор и чак је саветовао Текумсеа да се не меша у његов посао: ипак, споразум није утицао на интересе његовог народа.

Конфедерација, према гувернеру, није заједница коју су Сједињене Државе признале, па је од сваког племена затражено да разговара са америчким властима одвојено. Напуштајући место, Текумсе је упозорио: ако споразум не буде раскинут, Конфедерација племена ступиће у савез с Британијом, на шта се Харисон само осмехнуо.

Појачани односи Сједињених Држава са бившом метрополом – Американци су истовремено припремали напад на Канаду – по први пут присилили су Европљане да виде савезнике у индијанским племенима.

Лично саосећање између вођа Индијанаца и Британаца много је допринело томе. Генерал Брок, командант британских снага у Канади, био је човек од части и ценио је лидерске таленте индијанског вође. Британија је учинила незапамћен чин – ушла је у војну алијансу са Индијанцима и објавила рат Сједињеним Државама.

Комбиноване снаге су с лакоћом побеђивале у борбама. Изгледало је да је последњи корак остао до победе. Још једна одлучна битка – и на светској мапи ће се појавити нова сила – независна држава Индијанаца. Али један догађај је променио ток ове приче: Брок је умро у другој бици, а смрт једног генерала променила је исход рата.

Уместо њега, британске трупе предводио је генерал Проктер, чија се војна вештина није могла упоредити са талентима преминулог команданта. Без обзира што је Текумсе инсистирао на одлучнијим акцијама, без обзира на то који је маневар заобилазио, све је било узалуд.

Претерано опрезни генерал почео је да се повлачи у унутрашњост Канаде, препустивши Американцима претходно освојену земљу. 5. октобра 1813. године у Конектикати, на реци Темзи, одиграла се одлучујућа битка.

Али узалуд се Текумсе надао чуду. Проктер је изненада повукао своје трупе усред борбе. А војска Сједињених Држава имала је огромну бројчану предност. Исход битке био је унапред одлучен: Индијанци су изгубили, а њихов вођа је умро.

Као и многи тренуци у животу, и Текумсеова смрт прекривена је велом тајности. Према званичној верзији америчких власти, он је погинуо у бици и сахрањен је са свим почастима. Међутим, ова верзија не пије воду. Не само да су одбили да предају тело вође његовим сународницима, него нико никада није открио где му је гроб.

Али смрт великог вође није могла да прође некажњено. Легенда каже да је након његовог убиства, његов брат проклео Гарнизон и читаву земљу. У знак освете за смрт свог брата, наговарао је духове сваких двадесет година да одузму живот владару државе белца.

Идућих 100 година сви амерички председници изабрани у нултој години су умирали током мандата. Људи су почели да верују у клетву, у "проклетство Текумсеха".

Харисон је изабран за председника 1840. године, а умро је након свега месец дана владања и тако постао амерички председник са најкраћим мандатом у историји. Умро је од упале плућа.

1860. изабран је свима добро познати Абрахам Линколн, који је изгурао први мандат до 1864. године, а након продужавања мандата је убијен у атентату у позоришту 1865. године.

1880. изабран је Џејмс Гарфилд, који се на позицији председника задржао тек шест и по месеци, а убијен је у атентату док се заједно са супругом шетао улицама Вашингтона.

1900. је на изборима победио Вилијам Мекинли. У септембру 1901. тешко је рањен у атентату, у њега је за време посете граду Бафалу пуцао анархиста Леон Чолгос.

Осам дана касније председник је умро. 1920. године за председника је изабран Ворен Хардинг. Умро је од "непознате болести" три године касније.

Наиме, Хардингова смрт се службено приписивала срчаном или можданом удару, али је одбијање госпође Хардинг да дозволи аутопсију довело до низа теорија завере и шпекулација.

1940. године, по трећи пут за председника је изабран Френклин Д. Рузвелт, један од најпознатијих америчких председника. Изгурао је мандат до краја, опет изабран 1944. али тај мандат није изгурао до краја. Проклетство је "прорадило". Умро је од излива крви у мозак три месеца након што му је започео четврти мандат.

1960. инаугурисан је Џон Фицџералд Кенеди, а убијен је у атентату 1963. на улицама Даласа.

Међутим, последња два председника Роналд Реган и Џорџ Буш успели су да преживе до краја мандата и разбију клетву. Реган је изабран 1980. а он је успео да преживи атентат па је након опоравка изгурао још цела два мандата. На њега је 1981. пуцао пропали студент Џон Хикли млађи а метак атентатора прошао само неколико центиметара од његовог срца.

Следећи амерички председнички избори заказани су за 3. новембар 2020.

Главни ривали биће Џо Бајден, кандидат из редова демократа, и Доналд Трамп, који представља Републиканце.

Они би могли да постану део инсијанског проклетства, а 2020. – "кобна" година за Сједињене Државе.