ДА ЛИ ЋЕМО ГЛЕДАТИ НОВУ "КУБАНСКУ КРИЗУ"? 2022. ризичнија од 1962 - свет на рубу нуклеарног рата
Наредна година бице најризицнија јос од 1962.и ракетне кризе
Годину на измаку обележио је пораст геополитичких напетости и 2021. заправо је припрема за оно што следи у 2022. години која ће бити најризичнија по међународни поредак и мир још од 1962. године и тадашње ракетне кризе, сматра председник Форума за стратешке студије др Невен Цветићанин.
У таквим међународним околностима, истиче он, било би добро да Србија остане испод радара тих значајних геополитичких груписања, да је национални интерес наше државе да се у њих не меша, уз хладну главу и вешту дипломатију, и јасан стратешки правац, а то је пут ка Европској унији.
"РУСИЈА НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ" Лавров сасекао Западу, Москва је спремна!
ЗАХАРОВА ПОСЛАЛА ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ НАТО: Јесте ли свесни да ће Украјина запуцати на цивиле из вашег оружја?!
РУСИЈА МОЖЕ ОДМАХ ДА КРЕНЕ СА ИСПОРУКАМА: "Северни ток 2" у потпуности спреман, напуњен и други крак
Сумирајући 2021. годину, у разговору за Танјуг, Цветићанин каже да ју је обележио пораст геополитичких и геостратешких напетости, при чему су се дефинисала два кључна подручја на којима те напетости кулминирају - Украјина и Јужнокинеско море и Тајван.
Сва та дешавања, појашњава, последица су динамике односа између три најважније геополитичке силе - САД, Кине и Русије, па 2021. годину види као припрему и најаву онога што следи у 2022. години.
- Био бих склон да тврдим да ће 2022. година бити најризичнија по међународни поредак и мир још од 1962. године и ракетне кризе на Куби, између САД и С С СР. Тада је избила криза јер су САД распоредиле своје ракете средњих домета у Турској, а онда и С С СР на Куби. Оно што може да се деси у 2022. години је нешто слично, иако имамо најављене преговоре између САД и Русије, како би се покушала релаксација ситуације и билатералних односа - оцењује Цветићанин.
Указује, међутим, да сигурно неће бити наглог попуштања, јер је питање колико је ситуација “управљива”.
Уз то, подсећа да крајем следеће године у САД следе избори за Конгрес, што је пракса на средини мандата сваке администрације, који увек уравнотежују политику САД, пандемија корона вируса и даље траје, тако да верује да ни водећи светски аналитичари, главних сила, не могу у овом тренутку прецизно да предвиде развој догађаја.
- У 2022.години свет ће се наћи на леду, на којем може бити много клизања, али и конструктивних преговора - сматра Цветићанин.
Када је реч о месту Европске уније у таквим геополитичким збивањима, Цветићанин указује да, након што је ове године поцела нова епоха после одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел, Унију чека кључан догађај наредне године, председнички избори у Француској и главно питање - да ли ће Емануел Макрон обновити мандат.
Уколико се то деси, онда ће моћи да се каже да ће Макрон бити нови лидер Европе, а да ће Француска са њим на челу бити “месинџер”, који се труди да има добре односе са свим геополитичким блоковима.
Али, и поред тога, указује да Европа има своје проблемем, попут проблема са енергентима, па остаје да се види да ли Макрон има потенцијал да, као млад, образован и вешт политичар, постане нови лидер Европе, након Меркел.
- Немачку не можемо да искључимо, јер је то најјача држава у Европи, првенствено због јаке економије. Ако Макрон победи, мада су шансе у Француској прилично изједначене, видећемо да ли ће двојац Макрон-Шолц моћи да избалансира европску позицију у свим дешавањима, јер би сваки конфликт у Евроазији, пре свега, таргетирао Европу - наводи саговорник Танјуга.
На питање какву би политику Србија у таквим околностима требало да води, Цветићанин одговара да би, уколико је могуће, будући да не зависи само од нас, било добро да Србија остане испод радара значајних геополитичких груписања, али и да не “жонглирамо лоптицама, које могу да испадну”, већ да имамо јасан стратешки правац.
Тај стратешки правац је наставак придруживања Европској унији, јер би, истиче, управо из геополитичких разлога пут Србије у ЕУ могао да буде убрзан, иако можда Унија није задовољна брзином наших институционалних реформи.
- То је наш и декларативни циљ и државна стратегија. Ту би требало да урадимо више и оно што треба да заштити Србију је управо тај европски "аир баг". Процес евроинтеграција Србија је неко време био на леду, до последње међувладине конференције у Бриселу, а сада видимо да из геополитичких разлога Европа схвата да мора да заокружи свој географски простор, уколико жели да буде кредибилна сила - каже Цветићанин.
Наглашава да је у националном интересу Србије да се не меша у велика груписања јер је ситуација толико незгодна, да ће нам требати хладна глава, вешта дипломатија и, пре свега, људи који ту тематику познају.
- Да бисмо кроз ту специфичну ситуацију добро кормиларили, као држава и народ, потребна је улога научних института, цркве, академије, универзитета… Добре анализе, као и вешта дипломатија, јер ово нећемо моћи да пређемо само на неку добру вољу. Биће важна процена ритма међународних односа, када да станемо, шта можемо да радимо… јер се бојим да се неће праштати погрешни кораци - уверен је Цветићанин.
Додаје да је потребан национални консенсуз око стратешких циљева државе, што није увек лако постићи, али упозорава да је следећа година толико значајна да све институције, црква, академија, институте, универзитети, могу да буду снага која би могла да компензује све поделе.
Саветује опрез и по питању дипломатских изјава, уцешћа у различитим иницијативама, те да је за Србију најбоље да се држи простора којем географски припада, Европи, чији је интерес да се избегне сваки конфликт, и у којој би немачко-француско осовина могла да помогне да пронађемо заједнички језик и да, поред неслагања, у дипломатском смислу, позицију Србије представимо као кредибилну.