ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ НОВА КАТАСТРОФА У ЧЕРНОБИЉУ? Све већи број неутрона, реактор се поново пали (ВИДЕО)
Тридесет и пет година након што се у нуклеарној електрани у Чернобиљу у Украјини најгора нуклеарна несрећа у историји, фисијска реакција поновно тиња у уранијумском гориву закопаном дубоко у дворани реактора.
- То је попут жара на роштиљу - каже Нил Хајат, хемичар за нуклеарне материјале са Универзитета Шефилд у Великој Британији. Украјински научници се труде да утврде хоће ли се реакција сама угасити или ће бити потребне ванредне интервенције како би се спречила нова катастрофа.
ГРЧКА: Сензационална понуда за хотеле 4* и 5* - полупансион на 7 ноћи од 138 € - All инцлусиве од 268 €
УЖАС - 150 ТРУЛИХ ЛЕШЕВА УМРЛИХ ОД КОРОНЕ: Пливају НАДУТИ по реци - пси им разносе делове тела, народ страхује од заразе
НОВА СТУДИЈА ПОКАЗАЛА ДЕЛОТВОРНОСТ ВАКЦИНЕ: Само једна доза Астра Зенеке смањује ризик од смрти за 80 ОДСТО
Сензори показују све већи број неутрона, што је сигнал фисије, који струји из једне неприступачне просторије, известио је прошле недеље, током расправа о демонтажи реактора, Анатолиј Дорошенко из Института за безбедносне проблеме нуклеарних електрана (ISPNPP) у Кијеву у Украјини.
- Много је неизвесности, али не можемо искључити могућност незгоде. Број неутрона полако расте - каже Максим Савељев из ISPNPP-a, сугеришући да стручњаци имају још неколико година да смисле како да угуше претњу. Било које решење помно ће пратити и стручњаци из Јапана, који се још носе с последицама нуклеарне катастрофе пре 10 година у Фукушими.
Баук самоодрживе фисије у рушевинама нуклеарне електране одавно се надвио над Чернобиљем. Кад се 26. априла 1986. године део језгра реактора број четири отопио, штапови уранијумског горива, њихова облога од цирконијума, контролне графитне шипке и песак убачени су на језгро како би угасили пожар, да би се потом стопили у лаву. Та лава је потонула у подрумске просторије реакторске дворане и очврснула у формације назване материјалима који садрже гориво (ФЦМ). Материјали садрже око 170 тона радиоактивног уранијума, односно, око 95 посто изворног горива.
Бетонско-челични саркофаг, зван Склониште, подигнут годину дана након несреће, у којем се налазе остаци реактора број четири, омогућио је продирање кишнице. Будући да вода успорава или смирује неутроне и тако повећава шансе за цепање уранијумског језгра јаче кише понекад би могле да повећају број неутрона. Након пљуска у јуну 1990. године "пратилац", односно, научник у Чернобиљу, који ризикује да се изложи зрачењу уласком у оштећену реакторску дворану, распршио је отопљени гадолинијум нитрат који апсорбује неутроне на ФЦМ-у, за које су се он и његове колеге бојали да би могли постати критични. Неколико година касније на кров Склоништа постављене су прскалице с гадолинијум нитратом. Али спреј не може ефикасно да продре у неке подрумске просторије.
Званичници нуклеарке у Чернобиљу претпостављали су да ће сваки ризик нестати након што је 2016. године масивни Нови безбедносни оквир (НСЦ) постављен изнад Склоништа. Конструкција вредна 1.5 милијарди евра требало је да осигура Склониште како би могло да се стабилизује и на крају демонтира. НСЦ такође спречава продор кише а, од када је постављен, број неутрона у већини подручја у Склоништу је стабилан или опада.
Број неутрона расте
Међутим, на неким местима број неутрона почео је да расте, удвостручио се у последње четири године у соби 305/2 у којој су тоне ФЦМ-а закопане испод рушевина. ISPNPP-ovi модели сугеришу да сушење горива чини неутроне још ефикаснијим у цепању језгра уранијума.
- То су уверљиви и веродостојни подаци. Једноставно није јасно о чему се ту ради - каже Хајат.
Та претња се не може занемарити. Како се вода буде повлачила, постоји бојазан да ће се "реакција фисије експоненцијално убрзавати", истиче Хајат, што доводи до "неконтролисаног ослобађања нуклеарне енергије". Не постоји шанса за понављање 1986. године, када су експлозија и пожар проширили радиоактивни облак над Европом.
Неконтролисана фисијска реакција у ФЦМ-у могла би се распршити након што врелина прокува преосталу воду. Ипак, напомиње Савељев, иако би било која експлозивна реакција била ограничена, могла би довести до урушавања нестабилних делова климавог Склоништа, пунећи НСЦ радиоактивном прашином.
Решавање нове претње застрашујући је изазов. Нивои зрачења у просторији 305/2 спречавају приближавање људи и уградњу сензора. Прскање гадолинијум нитратом на нуклеарне остатке није опција, јер су затрпани бетоном. Постоји идеја да се направи робот који може поднети интензивно зрачење довољно дуго да избуши рупе у ФЦМ-у и убаци цилиндре бора, који би функционисали попут контролних шипки и скупљали неутроне. У међувремену, ISPNPP намерава да појача надзор над два друга подручја у којима ФЦМ може постати критичан.