Заборавите и Русију и Америку, сукоб ове две земље може УНИШТИТИ ПЛАНЕТУ: Шокантна анализа америчког магазина

Трећи светски рат / Извор: Профимедиа/илустрација

Напетост траје већ три деценије.

У чланку објављеном у америчком политичком часопису "Форин Полиси" пише да су Кина и Индија пре три деценије успоставиле примирје како би избегле сукобе. Међутим, Пекинг је сада пуно јача сила, пише лист, скрећући пажњу на напетости између две стране.

Кина једина светла тачка - у целом свету ДРАМАТИЧНО опала продаја

Кина поручила да ће спровести одмазду уколико јој САД уведу санкције

КОРОНА ДРАСТИЧНО ПРОМЕНИЛА ПОЛИТИЧКЕ СТАВОВЕ НЕМАЦА: Кина постала омиљенија од САД, ево шта кажу подаци

Сумит Гангули и Манџит Прадеши, аутори текста објављеног у америчком часопису, додају да тензије између Индије и Кине нису нове. Две земље водиле су гранични рат 1962. године, а сукоби су се од тада наставили. Недавни догађаји указују на то да је ескалација врло могућа. Обе стране имају велике војне снаге које су све више распоређене дуж спорне границе. Стога се мир више не може узимати здраво за готово.

Два аутора наводе сукобе који су се догодили раније овог месеца и кажу да већина тих сукоба јасно произилази из различитих процена положаја такозване линије стварне контроле, де фацто међународне границе.

Након дужег периода релативне смирености уз кинеско-индијску границу, војни сукоби поново долазе у први план. Према индијској влади, кинеска војска је прешла на индијску територију око 1.025 пута у периоду од 2016. до 2018. године. С обзиром на то да границе Кине и Индије још нису дефинисане, такви прекршаји вероватно ће бити резултат различитих схватања Пекинга и Њу Делхија о подручју на којем се простиру њихове територије, наводи се у тексту.

Часопис додаје да су се индијске и кинеске снаге током два месеца бориле у Докламу 2017. године и да је у то време постојала велика вероватноћа да ће избити озбиљан војни сукоб. Такође, сукоби између двеју страна избили су 1988, због чега је индијски премијер Рајив Гандхи посетио свог колегу Денга Ксиаопинга у Пекингу да поправи односе. У чланку се истиче да су се два лидера сложила да успоставе односе оријентисане на будућност и привремено одвоје важна питања, попут граничног спора. Разлог за овај прагматизам лежи у економским и стратешким факторима, јер су и Кини и Индији требало стабилно спољно окружење за јачање домаћег економског развоја.

Аутори објашњавају да се материјална равнотежа снага између Кине и Индије од тада драстично променила. Кинески БДП је тренутно порастао петоструко и достигао је 13,6 билиона долара у 2018. години у поређењу са 2,7 билиона долара у Индији. Кина је потрошила 261,1 милијарди долара на трошкове одбране у 2019. години, што је скоро четири пута више од укупне потрошње Индије од 71,1 милијарде долара. Иако је положај Индије као економске и глобалне силе ојачао током последње три деценије, њена релативна снага у односу на Кину знатно је опала.

Аутори верују да је Кина последњих година постала много упорнија у својим спољним пословима, од активности на изградњи вештачких острва у Јужном кинеском мору до јаке дипломатије у суочавању са пандемијом коронарног вируса. Они додају да су неки стручњаци тврдили да је транзиција моћи између Кине и Сједињених Држава, тренутног глобалног хегемона, предстојећа. Иако је Њу Делхи постао озбиљнији играч у глобалној политици, овај успон не изазива велику забринутост за Сједињене Државе.

Недавни сукоби између Кине и Индије на граници све су забрињавајући у контексту ове промјењиве динамике моћи, наводи се у тексту.

Аутори закључују да развијање стратешких партнерстава са другим земљама може спречити избијање додатних сукоба на граници, али то неће решити суштинска питања која су отворена у кинеско-индијским односима, укључујући гранични спор.

СКОРО 7.000 ОБОЛЕЛИХ: Индија четврти дан заредом ОБАРА РЕКОРД по броју заражених короном