ДОКАЗАНО! Ово је најбоље што можемо да урадимо у борби против корона вируса

корона вирус / Извор: Профимедиа/илустрација

На примеру Кине се показало да овај приступ функционише, а питање је само да ли смо га на време применили и колико смо јаке мере предузели

Пандемија коронавируса Сарс-ЦоВ-2 показује се широм света у свој својој свирепости. Пола света је стало откад је вирус почео да се шири планетом, а посебно је проблематична чињеница то што се изузетно лако преноси. Додатни проблем је то што многи људи који су заражени имају благе или незнатне симтоме и преносе вирус ни не знајући да то чине.

ВРАТИО СЕ У ИТАЛИЈУ ЗАРАЖЕН: Покупио корона вирус на Балкану, па његов град постао ново жариште

Прва дама Украјине се ОПОРАВИЛА од корона вируса

ХАОС У МОСКВИ, ПОТПУНИ ПОТОП! Вода до колена, улице се претвориле у реке (ВИДЕО)

Последице инфекције умеју да буду озбиљне: око 14 одсто оболелих мора на терапију кисеоником (на респираторе), док 5 одсто завршава на интензивној нези. Истраживање које су спровели истраживачи са Империјалног колеџа у Лондону установило је да стопа смртности овог корона вируса око 0,9 одсто.

Постоји неколико фаза епидемије. Када је познато само неколико случајева, и даље је могуће идентификовати и изоловати инфициране и пратити људе с којима су били у контакту, тестирати их, надгледати и, уколико је потребно, изловати их. Ово је такозвана фаза тестирања и праћења. У неколико места на истоку Азије - у Сингапуру, Хонгконгу и Тајвану - до сада је постигнут успех у ограничавању епидемије највећим делом захваљујући тестирању и праћењу.

Када заустављање епидемије не успе у овој фази, она улази у другу фазу у којој није познато ко шири болест и у којој број случајева стално расте. Брзина ширења COVID-19 је екстремно велика и удвостручава се у року од пет дана, ушестостручава за месец дана, а удванаестостручава за два месеца, то јест, за два месеца може да буде 4.000 више оболелих него на почетку епидемије. Број инфицираних и мртвих још брже би се повећао да је време удвостручавања краће.

Које су најбоље мере за заустављање ширења вируса?

Кључна ствар у ограничавању епидемије је затварање градова и држава, укључујући и затварање свих радњи и послова који нису неопходни. Отказују се догађаји, јавна места су очишћена и од већине људи се тражи да остану у својим домовима.

Успешне мере самоизолације показале су се као добар начин за смањење броја оболелих и ако се спроведу на време и ефективно, спречавају преоптерећеност здравственог система, чиме се смањује и број смртних случајева небројених хиљада оболелих од COVID-19. Осим тога, овај приступ може драстично да смањи број нових инфицираних, као што се потврдило у Кини.

Ипак, овај потез је веома скуп и у друштвеном и у политичком и у економском смислу и циљ је да се што пре заврше мере самоизолације уз избегавање ширења епидемије. Потребно је смањити број случајева до те мере да се омогући тестирање свакога ко има симптоме и да је могуће пратити све са којима је он био у контакту. У друга решења спадају нови лекови и вакцине и постепена изградња ''имунитета крда'', која ће се изградити у наредним годинама и деценијама.

Према стандардним епидемиолошким моделима, неконтролисама епидемија може да зарази 60 одсто популације. Са стопом смртности од 0,9 одсто, то би довело до 1-2 милиона смрти.

У фази самоизолације и затварања државе и градова, посебно заштићени треба да буду они старији од 60 година и они који су већ боловали од болести срца, болести плућа и метаболичког поремећаја. Осамдесет одсто оних који умиру од корона вируса јесу људи који су старији од 60 година. Старијима је потребна посебна подршка друштва како би остали у изолацији.

Осим тога, потребно је обезбедити довољан број респиратора, имати довољно болничких кревета и заштитне опреме за особље које брине о оболелима. Све то за сада једино може да се уради уколико самоизолацијом и затварањем држава и градова смањимо број нових оболелих до те мере да здравствени систем може да се носи са новим случајевима и посвети им потребну пажњу у лечењу.

ЗАБРИЊАВАЈУЋА СТУДИЈА О КОРОНИ: На стотине заражене деце развило синдром који би могао да остави ТРАЈНЕ ПОСЛЕДИЦЕ