ПОСЛЕДЊИ ПРЕДСЕДНИК САД-а КОЈИ ЈЕ ОДРАСТАО У ПОСЛЕРАТНОМ "БУМУ": Може ли Бајден Американцима вратити "амерички сан"?
Бајден је изнео амбициозан план у коме жели изменити живот сиромашних и премостити јаз између њих и богатих
У агенцији Ројтерс су анализирали да ли амерички председник Џо Бајден може створити економију у којој је он одрастао, а то је економија снажног економског раста кроз јавне инвестиције.
ЈЕДИНИ СПАС ПРОТИВ КОРОНЕ - ВАКЦИНАЦИЈА: Која држава се одлучује за које цепиво и због чега
НАРУЧИЛИ ВАКЦИНЕ, САД МОРАЈУ ДА ЧЕКАЈУ НА СОЛИДАРНОСТ: Пет држава ЕУ "извисиле", сад ће им се доделити туђи вишак
УЖАСНА ТРАГЕДИЈА НА ТАЈВАНУ! Воз са 350 људи ИСКЛИЗНУО ИЗ ШИНА, евакуација путника у току - има мртвих (ФОТО/ВИДЕО)
Указали су да је Бајден последњи амерички председник из "тихе генерације". Реч је о демографској групи у Сједињеним Америчким Државама чији су чланови били деца током Другог светског рата, а након рата су живели у времену економског бума који је створио средњу класу и позиционирао САД као водећу индустријску државу на свету.
Сада 78-годишњи Биден је сведочио смањењу богатства средње класе и концентрацији богатства у неколико делова земље. Са јуче представљеним економским програмом од 2.000 милијарди долара покушаће да заустави негативне трендове и новац усмери ка сиромашним грађанима и сиромашним подручјима САД-а.
Програм подразумева улагање у инфраструктуру, а новац би се требао осигурати повећањем пореза на добит. То је супротно економској политици бившег председника републиканца Роналда Регана из 80-их година, а чија је суштина била смањење пореза и дерегулација тржишта - неолиберални капитализам.
У Ројтерсу су констатовали да ни републиканци ни демократе, чији је члан Бајден, нису били вољни дубоко интервенисати у економију већ неколико деценија. За њих је показатељ тога у редуковању социјалне заштите и дерегулација финансијског сектора током председничке администрације демократе Била Клинтона, те оклевању Барака Обаме, такође бившег демократског председника, да повећа потрошњу током рецесије из 2008. године.
Бивши индустријски центри су све више заостајали, а све је више растао јаз у богатству између белаца и афроамериканаца.
Бајденов програм је сличан програмима председника из 60-их година. Па је тако Џон Кенеди био посвећен амбициозним плановима као што су слетање на Месец, док је Линдон Џонсон јачао социјалну заштиту. Пре њих је Двајт Ајзенховер у другој половини 50-их година био фокусиран на градњу мреже аутопутева. Дакле, у сваком од наведених примера је реч о јавним радовима.
Професор економије на МИТ-у Сајмон Џонсон је истакао да се јавним радовима покушава повећати продуктивност, те подстаћи економски раст широм државе.
Али, да би Бајден свој план спровео у дело, потребна му је подршка Конгреса. Очекује се да ће борба у Конгресу бити, како је навео Ројтерс, епска.
Челник републиканских сенатора Мич MekKonel je јуче поручио да било који нацрт закона предложен од демократа може бити Тројански коњ за масовно повећање пореза. Републиканци су раније потцртали да неће подржати циљеве попут заустављања климатских промена и повећања једнакости.
Бајденов предлог је на трагу мјре у износу од пет милијарди долара, колико је прошле године потрошено за борбу против негативних последица коронавируса. Знатна количина тог новца је дата као помоћ породицама и незапосленим грађанима.
У председничкој администрацији су нагласили да овим економским програмом желе допринети наставку опоравка САД-а. Многе идеје које Бајден има и које је предложио, већ се одавно разматрају на универзитетима и другим институцијама.
Професор Џонсон је у својој књизи из 2019. истакао да приватни капитал никада не може у потпуности заменити државне инвестиције, као што су развој комуналних делатности и улагање у истраживања.
Бајденов план је заиста садржајан, а третира од недостатака у услугама чувања деце до градње пунионица за електрична возила. Поставља се питање да ли се то све може постићи у једном председничком мандату.
Треба имати на уму да је демографско и економско урушавање малих градова и градова средње величине трајало деценијама. То се дешавало током владавине председника из обе странке, а обећавали су супротно.
Удео америчког БДП-а за плате и наднице се смањио, а економисти сматрају да то доприноси растућој неједнакости. Циљ је јавним радовима и финансирањем истраживачких центара уједначити услове живота у развијеним и неразвијеним деловима САД-а.
Актуелни председник је приметио да су пре неколико деценија САД трошиле два посто БДП-а на истраживање и развој, а сада троши један посто. У међувремену су друге земље повећале ту потрошњу.
Обећао је да ће то променити и упозорио да се остатак света све више и брже приближава САД-у по овом питању.
Директор за истраживање у Групи за економске иновације (Ецономиц Innovation Гроуп) која окупља чланове обе странке Кенан Фикри је мишљења да је Бајден својим планом показао да разуме да се улагањем у јавну инфраструктуру могу стварати нове могућности, те смањит неједнакост.
Јаз у богатству белаца и афроамериканаца се незнатно смањио у последњих 30 година, без обзира што су у 16 од 30 година били председници из Демократске странке.
Бајден жели да се више улаже у заједнице где живе афроамериканци, у заједнице у којима је много радника афроамериканаца и у заједнице које се суочавају са загађењем околине.
Како је констатовао Ројтерс, први утисак је да је мало изгледно да ће Бајден остварити планирано. Већ деценијама је у врху Демократске странке, а сада је жели радикално променити. Критикују га и поједине страначке колеге, попут економисте Лоренса Самерса, који сматра да се дистанцирао од базе странке тј. онога што она заговара.
Самерс је казао да Бајденов план превазилази оно што је потребно.
С друге стране, неки су мишљења да је време да га либерално крило странке подржи и тражи од њега још више. Демократска конгресменка Александриа Окасио-Кортес је истакла да Бајденови предлози нису ни приближно довољни.