ЕДИН ЏЕКУ УМРО У 102. ГОДИНИ: Преживео четири концентрациона логора и марш смрти - ово је његова НЕВЕРОВАТНА животна прича
Еди Џеку, човек који је преживео холокауст и постао активиста за мир, умро је у 102. години.
Био је затворен у четири концентрациона логора, предводио је смело бекство из воза, побегао из марша смрти и преживео у шуми. Посветио је остатак свог живота залажући се за мир и љубазност.
- Не мрзим никога, мржња је болест која може да уништи нашег непријатеља али ће такође уништити вас - рекао је он.
Mozzart даје највеће квоте на свету: Украјина 1,85, Пољска 2,10, Швајцарска 1,25!
ЈЕЗИВ СНИМАК АКТИВНОГ ВУЛКАНА НА ЛА ПАЛМИ: Власти хитно наредиле евакуацију 800 људи (ВИДЕО)
СВИ СУ ЗАБРИНУТИ ЗА ЊЕНО ЗДРАВЉЕ: Краљица Елизабета се појавила овако и шокирала све (ФОТО)
Џеку је прошле године, поводом прославе свог 100. рођендана објавио мемоаре.
Назване "Најсрећнији човек на свету" мемоари говоре о његовој изузетној причи преживљавања прожетој порукама толераниције и праштања. Са том књигом он је такође постао један од најстаријих објављених писаца на свету.
- Живео сам један век и знам шта значи гледати злу у лице. Видео сам најгоре у човечанству, ужасе кампова смрти, нацистичке напоре да униште мој живот и животе свих људи. Али сад се сматрам најсрећнијим човеком на свету - написао је он.
Џеку је умро у дому за старе у Сиднеју. Живео је у Аустралији од 1950-их. Оставио је иза себе супругу са којом је био 75 година у браку, Флору, синове Мајкла и Андреа, четворо унучади и петоро праунучади.
Рођен као Абрахам Јакубовиц у Лајпцигу у Немачкој 1920. Џеку је био једини јеврјски ђак у својој школи, што по његовим речима није био проблем док Адолф Хитлер није дошао на власт.
Породица га је послала у интернат где је користио име Валтер Шлиф, из страха да би други могли да виде да је Јеврејин. Учио је машинство и завршио као шегрт за произвођача алата.
Али када се вратио кући 9. новембра 1938. да изненади родитеље на годишњицу брака нико није био тамо.
То је била Кристална ноћ, када су јеврејски домови, радње и синангоге нападнуте широм Немачке и Аустрије. Многи су убијени и десетине хиљада Јевреја прикупљено је и послато у концентрационе логоре.
Његова породица се већ сакрила, и 18-огодишњак је био сам само са породичним псом Лулу. У пет ујутро нацистички војници су провалили врата, он је у мемоарима описао да су га брутално тукли, терали га да гледа док су уништавали породични дом и убили пса Лулу.
Одведен је у Бухенвалд концентрациони логор, али ослобођен пет месеци касније да ради у фабрици да прави алате.
Описао је како га је отац покупио да га одведе на нови посао али како су уместо тога побегли до границе и били прокријумчарени у Белгију. Ухватила их је белгијска полиција и били затворени су али овог пута не зато што су Јевреји него као немачке избеглице.
После 11 месеци он је изашао и отпутовао у Француску где је после извесног времена ухапшен у Лиону и послат у концентрациони камп Гурс. Седам месеци касније Вишијевска Француска почела је да депортује Јевреје и Џеку се нашао на возу на путу за Аушвиц.
Испричао је како је пре уласка на воз украо чекић и шрафцигер и питао машиновођу колико дуго до уласка у Немачку. Речено му је девет сати и он је знао да има толико времена да се избави после чега није било више наде за слободом.
Скоро сво то време требало је да разглави даске на дну вагона, и кад је воз био неколико километара од Стразбура Џејку и још осам затвореника су успели да се провуку испод вагона и чекали да довољно успори да се спусте и леже на прузи.
План је успео, нису примећени и он је побегао назад у Белгију где је живео тајно са родитељима и сестром на тавану.
У октобру 1943. са остатком породице ухапшен је и послат у Аушвиц "мој пакао на земљи", како га је описао.
Његова мајка, 43, и отац, 50 убијени су у гасној комори. Он је поштеђен због своје вештине са алатима.
Прошао је маршеве смрти када је камп евакуисан када су се приближиле совјетске снаге 1945.