УБИЛА ИЗМЕЂУ 300 И 2.000 ДЕВОЈАКА: Ушла је у историју као најмасовнији серијски убица, њени мотиви су били болесно језиви
Сви су се плашили њене појаве
Јесте ли чули за грофицу Ержебет Батори, наконтроверзнију жену мађарске историје, која је крива за смрт више стотина младих девојака?
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
ТОТАЛНИ МЕТЕЖ НА УЛИЦАМА БЕРЛИНА: Хиљаде комуниста и левичара у клинчу са немачком полицијом (ФОТО/ВИДЕО)
РУСКО ЈЕЗЕРО ЧУВА ВЕЛИКУ ТАЈНУ: Људи долазе масовно, пале свеће, круже три пута око њега, нико не сме да оде без једног ритуала
Једна од најпознатијих жена које су одузимале животе и, свакако, једна од најпознатијих вампирица, Ержебет Батори живела је у другој половини XVI и првој половини XVII века. Сматра се женом с највећим бројем жртава у европској историји, премда тај број још увек није утврђен - нити ће вероватно икада бити.
Током суђења грофици Батори, највиши број жртава који је наведен био је 650, а неки извори наводе застрашујуће податке: да је Баторијева убила између 300 и, чак, 2.000 младих девојака.
Мађарска грофица је у својој 11. години верена за војника Ференца Надаждија, а у 15. години се за њега и удала. Међутим, пре него што је ступила у брак с Надаждијем, она је на свет донела ћерку Анастасију, за коју се веровало да је плод Ержебетине забрањене љубави са слугом.
С Ференцом је грофица Батори имала још петоро деце, од којих је двоје умрло у раном детињству. Након 27 година брака, Ержебет је остала и без супруга, који је убијен.
Занимљиво је да је читава грофовска породица Батори важила за вампирску породицу и због њихових веза с грофом Владом Цепешом. Наиме, Иштван Батори, Ержебетин рођак, помогао је Дракули да поврати престо. Поред тога, и Цепешови и Баторијеви су на својим породичним грбовима имали амблем змаја.
Није забележен податак о томе када је Ержебет почела да лишава младе жене живота, али се верује да се то догодило после 1585. године. Према мађарским легендама, грофица је једног дана својој служавки у бесу зарила маказе у главу, при чему је окрвавила руке.
Након што их је опрала, учинило јој се да јој је кожа на местима где се раније крв налазила лепша и значајно подмлађена. Тако се родио њен план да своју младост поврати и сачува на бизаран начин - мучиће младе девојке, пити њихову крв и убијати их када јој више не буду потребне.
Будући да је ефекат изостао и поред бројних жртава, Ержебет је помислила да крв младих сељанки не делује на њену кожу, те је отворила академију како би могла да дође до крви племићких ћерки.
У злочинима су јој помагале још четири жене, које су за то кажњене смрћу, а Ержебет је кажњена кућним притвором. Последње четири године живота је провела у свом замку Чахтице (данашња Словачка), а преминула је мирно, у сну.
Сахрањена на црквеном гробљу у Чахтицама 25. новембра 1614. године, али се локално становништво побунило јер "Тигрица Чахтица", како су је звали, почива на том месту, те је њено тело премештено у Нађечед, у породичну гробницу Баторијевих.