КАКО СЕ СЛУЖИ ВОЈСКА У ЕВРОПИ: Ко је искључиво за добровољно служење, а ко је за враћање војне обавезе?

Од 40 европских земаља које имају оружане снаге, 14 има неку врсту војног рока, а једна земља је у процесу укидања редовног служења војске. Систем су различити, свака земља има своје специфичности, али се могу сврстати у две земље - са либералнијим и ригиднијем системом служењем војног рока. Поједине земље су укинуле, па вратиле војну обавезу.

Земље које имају либералнији приступ служењу војног рока одликује висок ниво поштовања људских права, уређеност државе на свим нивоима и добра економска ситуација. Грађани Аустрије и Швајцарске су 2013. на референдуму одбили укидање војне обавезе.

Већина европских земаља је после краја Хладног рата укинула војну обавезу, оне које имају регруте либерализовале су служење у цивилним институцијама односно уважиле право на приговор савести. Поједине земље имају сложену геостратешку ситуацију због близине Русије, што је постало важно од 2014. године.

Земља чланица Европске уније и једна од најсрећнијих земаља на свету, где грађани уживају висок животни стандард, имају јак образовани и здравствени систем, право на интернет је осново људско право. Млади Финци служењем војске чувају своју војну неутралност и огромну ретко насељену територију.

Постоје професионални припадници војске, официри, подофицири и војници, али основу војске чини ратни резервни састав организован по територијалном принципу. Војска је обавезна за мушкарце, који су здравствено способни, а жене се пријављују добровољно.

За највећи број регрута војни рок траје 165 дана, што са редовним одсуствима траје 6 месеци. Нешто дуже, односно 247 дана, траје за одређене специјалности, али и за приговараче савести који служе војску без оружја.

Најдужи војни рок од 347 дана што је са одсуствима годину дана, имају резервни официри и подофицири, падобранци или припадници специјалних јединица. Последњих година, проценат младих Финаца који одслуже војску је 80 одсто.

Осталих 20 одсто служи у цивилној служби, тако што уложе приговор савести из етичких или верских разлога. Као и све остало, и цивилна служба у Финској има као приоритете ред и поштовање људских права.

Први део цивилне службе млади људи проводе у Цивилној академији где имају часове из реаговања у ванредним ситуацијама, пружању прве помоћи и ненасилног отпора непријатељу. Смештени су у студентском дому.

После обуке приговарачи савести проводе 11 месеци у некој од јавних установа или хуманитарних организација.

Нешто либералнији систем постоји у Шведској, где постоји обавезно служење војног рока, али је војска тако организована да није потребан велики број регрута. Војна обавеза је укинута 2010, али је због заоштравања односа са Русијом, враћена од 2018. године.

Војна обавеза се свуди на то да су сви млади људи, мушкарци и жене дужни су да попуне онлајн упитник Агенције за регрутацију.

На основу одговора и података, војска бира људе који им одговарају. Од 90.000 младића и девојака који сваке године постају пунолетни, око 13.000 се позива на тестирање у Регрутну агенцију, која бира 4.000 физички и психички најспособнијих. Остали који нису позвани или прошли тест, немају никакве обавезе.

План је да се до 2025. године број регрута повећа на 8.000 годишње. Војни рок траје од 4 до 12 месеци у зависности од формацијског места. Признаје се право на приговор савести, али с обзиром да војска бира мотивисане људе, мање од један одсто регрута је одбило војни рок и уложило приговор савести.

Једна од најбогатијих земаља на свету, Норвешка нема класичан обавезни војни рок већ годинама примењује хибридни модел попуне војске. Тако да постоје професионални официри, подофицири и војници и војници на добровољном служењу војног рока.

Служење војске траје 6, 12 или 18 месеци у зависности од рода војске и значаја јединице. Највећи број служи 12 или 18 месеци. Основне одлике норвешког система јесу привилегије за младе људе који одслуже војску, мушкарци и жене су равноправни у правима и обавезама и систем селекције регрута је веома захтеван.

Родна равноправност је апсолутна, тако да сви младићи и девојке када напуне 18 година попуњавају упитник регрутне комисије на интернету и могу да се пријаве за добровољно служење војног рока.

Регрутна комисија спроводи тестирање физичких и психичких способности младића и девојака и војску служе само они који задовољавају критеријуме. Од укупног броја младих људи у Норвешкој, сваке године око 15 одсто одслужи војску. Осталих 85 одсто нема никакве формалне обавезе према држави и одбрани.

А ко служи може да очекује бројне погодности од државе. Од каријере у војсци и занимљиво је да велика већина кадета на војној академији дошла са служења добровољног војног рока. Такође, војници добровољци имају првенство у запошљавању у државној администрацији. Део су резервног састава до своје 44 године и периодичне се позивају на војне вежбе.

Такође, једна од најбогатијих земаља на свету Данска, има обавезно служење војног рока. Постоје професионални официри, подофицири и војници, а војници који одслуже редовни војни рок могу да наставе каријеру у војсци или прелазе у резервни састав.

Војни рок за највећи број регрута траје 4 месеца, а будући резервни официри и подофицири, и регрути у краљевској гарди служе 9 до 12 месеци. Међутим, Данска војска је тако устројена да им није потребан велики број регрута.

Војска чак има интернет портал где млади Данци прате у којој касарни постоје слободна места и уколико се поклапа са њиховим жељама и оценама регрутне комисије, могу да испланирају када ће у војску. Тако годишње око 4.000 младих људи одслужи војни рок, од чега се више 99 одсто пријави добровољно.

Ко уложи приговорор савести, обавезан је да одслужи у цивилној служби, најчешће у државној администрацији, јавним службама или хуманитарним организацијама. Цивилна служба траје исто колико и војни рок - 4 месеца.

Једна од бивших комунистичких земаља која никада није укидала војни рок је Естонија где регрути одслуже од осам до 11 месеци у оружаним снагама и затим прелазе у резервни састав. Годишње нешто више од 3.000 младих људи одслужи војни рок, а на сваких пет година имају вежбу резервног састава.

Одбрамбене снаге Естоније су ретка оружана сила у Европи која нема проблем са попуном војске, због служење војног рока, традиције, али и свеприсутног страха од војног напада Русије.

Ко уложи приговор савести служи цивилну службу која траје осам месеци и подразумева обуку из области цивилне заштите и деловања у ванредним ситуацијама, после тога не прелазе у организовани резервни састав, али може бити позван да у случају рата брани земљу без оружја.

Једина земља чланица НАТО-а која је укинула обавезни војни рок и то 2007, па поново вратила је Литванија. Од 2015. године млади Литванци обавезно служе војни рок, али могу да уложе приговор савести из етичких или верских разлога. У Литванији постоји висок ниво интересовања за војни позив, јер се као и Естонци плаше напада Русије.

Годишње око 4.000 регрута одслужи војни рок у трајању од 9 месеци. И поред великог интересовања, регрути имају привилегије. Добијају плату која за цело време трајања војног рока износи у просеку 3.000 евра, што је две просечне литванске плате.

Постоји још једна погодност, а то је да послодавци 6 месеци не плаћају порезе и доприносе уколико запосле радника који је одслужио војни рок.

Према званичним подацима, највећи број регрута се јавља да добровољно служи војску. Цивилна служба за приговораче савести траје 13,5 месеци и после тога не постоји обавеза служења у резервном саставу.

Швајцарска има војску, која је у потпуности заснована на масовној војној обуци и професионални припадници су командне структуре и припадници који иду у мировне мисије. Грађани су на референдуму 2013. великом већином гласова одбили укидање војне обавезе - због војне неутралности и очувања везе грађана и оружаних снага.

Последњих година око две трећине младића прође лекарски преглед и буде проглашено за војно способне. Око 20.000 људи служи редовну војску и војни рок траје 21 седмицу или 147 дана. У резервном саставу се служи 240 дана за војнике, до 680 за највише официре. Може да се одслужи одједном или да се у договору са војском одслужи из неколико пута.

За цивилну службу определи се око 5.000 младих Швајцараца, који проводе 345 дана у некој од јавних служби и немају обавезу служења у резервном саставу.

Остали млади грађани, односно већина која не служи војску, плаћају порез од 3 одсто годишње зараде и то до 37 године живота. Порез плаћају и они који хоће да избегну служње војске, али и једна трећина младих људи која не прође физичке и психичке провере регрутне комисије.

Још једна неутрална земља Аустрија, такође има општу војну обавезу и поштује право на приговор савести. Према подацима из 2018. године од око 46.000 младих Аустријанаца, 31.000 је регрутна комисија прогласила способним за војску. За војни рок опредељује се 56, а за цивилну службу 44 одсто младих.

Војни рок траје шест месеци и за то време војници пролазе основну и специјалистичку обуку и проведу одређено време у јединицама аустријске војске. Војници у касарнама после завршене обуке чувају стражу, одржавају технику, учествују на увежбавањима, а последњих година чувају границу због мигрантске кризе.

Војници служе у резервном саставу тако што на сваких десетак година имају вишедневну обуку. Војне вежбе су ретке, а од укупно 140.000 резервиста, годишње око 12.000 прође једномесечну војну обуку.

Молдавија је земља која има специфичну ситуацију, једнострано одвојен део територије после рата 90-их година Придњестровље, последњих година укида војну обавезу.

Од 2018. званична државна политика је да се пређе на професионалну војску и циљ је да у току ове године оружане снаге буду у потпуности професионализоване, што ће зависти од финансијске ситуације у земљи.

Формални војни рок траје 12 месеци за регруте са завршеном средњом школом или 3 месеца за оне са факултетском дипломом. Закони омогућавају одлагање или избегавање служења војног рока због економских, здравствених или породичних разлога. Цивилна служба траје исто колико и војни рок.

Наредне суботе следи анализа војне обавезе у земљама са ригиднијим системима регрутације и сложенијом геополитичком ситуацијом.