ИМУНИ НА ХИВ, ХОЛЕСТЕРОЛ И УМОР: О невероватним генетским мутацијама које имају СУПЕРЉУДИ, можемо само сањати

У поређењу с другим врстама, људи имају изненађујуће сличан генетски код, али мале мутације доносе промене, а оне се могу одразити на обичне начине – попут разлика у висини, боји косе, очију и друго, али и кроз развој невероватних особина.

1. Отпорни на висок холестерол

Док већина људи, посебно средњих и старијих година, треба да ограничавају унос прерађених и масних намирница попут брзе хране у страху од повишеног холестерола који „зачепи“ крвне судове и може узроковати смрт, постоје неки који могу јести све што желе без опасности.

Њихов ниво лошег холестерола остаје минималан без обзира да ли једу крофне, јаја, пицу, пржену сланину и хамбургере сваки дан захваљујући реткој генетској мутацији – недостаје им копија гена ПЦСК9.

И док је обично проблематично родити се без неког гена, овај случај заиста има бенефиције а откривен је прије 10-ак година. Најчешће се ради о Афроамериканцима који захваљујући тој мутацији имају 90 одсто мањи ризик од срчаних болести, а након открића тог стања истраживачи покушавају направити лек који ће блокирати постојећи ген код остале популације у сврху бољег контролисања масноће у крви.

2. ХИВ им не може ништа

Разне ствари могу угрожавати људску расу, а инфекција ХИВ-ом је свакако једна од њих. Врло заразан вирус од којег у неким афричким земљама болује сваки трећи човек за неке ипак није никаква претња – они су срећници с генетском мутацијом која блокира протеин CCR5. Вирус ХИВ-а користи тај протеин као врата за улаз у људску ћелију, па у њихове станице вирус не може ући. Ипак, та генетска мутација погађа тек један одсто белаца.

3. Толеранција на хладноћу

Ескими и други народи који живе у екстремно хладним условима прилагодили су се на тај, за бројне друге људе, незамислив начин живота. Истина је како су се људи који живе на ниским температурама биолошки прилагодили условима – но само захваљујући генима и еволуцији.

Студије показују да човек који није пореклом из подручја Сибира ни након 50 година живота тамо не подноси лакше хладноћу, док они чији су преци од тамо а сами тамо не живе – немају проблема са зимом.
Обично, такви људи имају око 50 одсто бржи базални метаболизам захваљујући чему подносе зиму без дрхтања. Такође, имају мање знојних жлезда које иначе раде тако да се код прегревања тела отпушта зној.

Захваљујући томе Абориџини у Аустралији могу спавати на земљи без склоништа или покривача током хладних ноћи, а Ескими пливати у леденој води – све без да се разболе.

4. Спремни на све висине

Већина пењача који су се попели на 8848 метара висок Моунт Еверест то никад не би успели без помоћи водича. Они често ходају испред њих и постављају ужад те извиђају најбољи пут. Очигледно је како су Тибетанци и Непалци супериорнији од другим људи што се тиче боравка на великим надморским висинама јер живе на просечној висини од 4000 метара, где ваздух садржи око 40 одсто мање кисеоника.

Њихови су се организми прилагодили с већим капацитетом плућа, а за разлику од „нормалних“ људи који на великим висинама производе више црвених крвних зрнаца, они производе мање – чиме се спречава згушњавање крви и настанак угрушака, а за то је заслужна генетска мутација односно продужетак ДНК назван ЕПАС1.

Хан Кинези који су сродници Тибетанаца не деле ту генску карактеристику, а како су се као народ раздвојили пре 3.000 година, истраживачи сматрају да је до мутације дошло унутар последњих 100 генерација, што је врло кратко време из перспективе еволуције.

5. Сви полудели, они не…

Изузев моралних разлога, постоје и они стручњаци по којима се ни једној врсти не препоручује јести припаднике њихове врсте. Наиме, припадници племена Форе из Нове Гвинеје осетили су те последице средином 20. века након што је цело племе „покосила“ епидемија болести Куру. То је дегенеративна и фатална прионска болест мозга слична крављем лудилу, због које се мозак претвара у „кашу“.

Оболели прво искусе проблеме с памћењем, а накнадно полуде с тиме да с болешћу могу живети неколико година. Након појаве епидемије антрополози и лекари нису могли схватити зашто је племе болесно, али потом су открили да се болест шири на тзв. погребним гозбама где се у знак поштовања према покојноме једе део његовог меса. Но нису сви били заражени након таквог канибалистичког ритуала, а преживели су имали мутацију гена названу Г127В, која их је спасила упркос конзумирању заражених лешева што је одличан показатељ како функционише природна селекција.

6. Златна крв

Иако је опште правило како је крвна група 0 универзална и свако је може примити, то није у потпуности истина те је цели крвни састав знатно компликованији. Осим што постоје четири крвне групе – 0, А, Б и АБ које се додатно могу поделити у осам крвних група зависно је ли резус фактор (Рх) позитиван или негативан, постоје чак 35 крвних састава познатих истраживачима с преко милион малих варијација.

Осим тога, постоји и заиста редак тип крви, тзв. група Рх-ништа, која не садржи никакве антигене у Рх саставу, а истраживачи су пронашли тек 40-ак људи на целом свету с овом мутацијом. Оно што ову крв чини посебном је то што је знатно боља као универзални даватељ и од крвне групе 0 те је компатибилна са свим другим ретким крвних групама, но нажалост је у свету тек девет живих донора.

Та се крвну групу назива још и златном крви, а они који је имају су с једне стране почашћени јер могу спасити живот свима, но ако су они у опасности њима може помоћи само девет људи на свету.

7. Јасан вид у води

Очи већине животиња су такве да кристално јасно виде у води, али то није случај и са људима – наш је вид у таквим условима ограничен и мутан јер вода има сличну густоћу као течност у нашим очима, што ограничава улаз светла који улази у очи. Ипак, одређена група људи из племена Мокен имају способност да јасно виде под водом, чак и на дубини до 22 метара.

Они проводе око осам месеци у години седећи на својим бродовима, а на копно се враћају само како би узели нужне ствари или допремили шкољке и рибе које су ухватили. Они прикупљају ствари из мора по традиционалним методама, без маски, дисалица или опреме за роњење, а захваљујући сталном усавршавању и понављању роњења, без проблема могу разликовати камен на морском дну од јестиве шкољке. У тестирању вида Мокен деце и деце из Европе, истраживачи су открили да Мокени имају двоструко оштрији вид испод воде.

8. Супер густе кости

Старење резултује бројним последицама за тело, а једна од најпознатијих је смањивање густоће костију због чега оне постају ломљиве. Ипак, чини се како мала група људи скрива тајну отпорности на остеопорозу захваљујући мутацији СОСТ гена. Тај се ген може пронаћи код припадника холандске и афричке популације, а контролише протеин склероистин који регулише густину кости. Ако се код човека јави само једна копија гена, његове су кости изузетно снажне и у старости, но већ две копије тог гена могу узроковати проблеме попут гигантског и неконтролисаног раста.

9. Доста им је пар сати сна

Док просечном човеку треба од седам до осам сати сна на дан како би нормално функционисали, постоје људи који годинама могу спавати три до четири сата а да то не утиче на њихово здравље и способности. Славни примери из историје укључују Маргарет Тачер, Наполеона и бројне друге. То се објашњава мутацијом гена ДЕЦ2, због које они спавају мање али ефикасније, односно с интензивнијим РЕМ фазама сна које доносе више одмора. Што квалитетније спавамо, то нам је мање сна потребно, објашњавају истраживачи.

10. Брига их за маларију

У једну руку болест, а у другу одбрана од опасне маларије коју преносе комарци, све је то српаста анемија. Она је специфичан тип анемије у којем постоји абнормални тип хемоглобина у еритроцитима. Будући да је маларија тип паразита који улази у црвена крвна зрнца и тамо се размножава те их уништава, а абнормални хемоглобин није добар домаћин паразиту, оболели су заштићени од болести која на годину убије преко 600.000 људи у свету.