Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ИСТОРИЈСКИ РЕФЕРЕНДУМ У ТУРСКОЈ: Да ли ће бирачи стати на пут Ердогановим СУЛТАНСКИМ амбицијама? (ФОТО)

16.04.2017. 07:29
Пише:
СрбијаДанас/ М. Момић
Erdogan
Ердоган / Извор: СД/илустрација

Референдум о уставним променама одржава се данас, 55 милиона бирача донеће одлуку

Данас је важан дан за Турску јер 55,3 милиона бирача одлучује о уставним променама које је предложио председник Реџеп Тајип Ердоган. Овај контроверзни референдум главна је тема у Турској месецима у назад. На њему се данас одлучује да ли ће се Турска приближити ауторитаризму или ће рећи НЕ Ердогановим уставним променама. Предлог уставне реформе који садржи укупно 18 тачака прошао је парламентарну процедуру у јануару ове године.

ЗАБЛУДЕ ЕРДОГАНА "ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ": Ново турско царство почиње у Сирији (ВИДЕО-ФОТО)

ЖЕНА КОЈЕ СЕ ЕРДОГАН ПЛАШИ: Турска ЧЕЛИЧНА ЛЕЈДИ држи кључеве председникових АМБИЦИЈА! (ФОТО)

О чему Турци данас одлучују на референдуму?

Турци ће данас на референдуму одлучити да ли одобравају 18 амандмана на турски устав које је предложила Ердоганова Партија правде и развоја.

Уставне промене први пут су предложене још 2011. године након Ердоганове победе на општим изборима. Године 2014. Ердоган је постао први директно изабран председник државе а идеја о учвршћивању моћи тада је први пут избила на површину.

Erdogan
Ердоган / Извор: Реутерс

Према важећем Уставу из 1982. године Турска је парламентарна република са премијером на челу владе. Уколико се већина грађана одлучи за уставне промене то ће значити укидање премијерске функције док ће председник државе постати уједно и шеф Владе. То значи да ће председник државе постати најмоћнија фигура у земљи која ће имати право да поставља и разрешава све министре у влади. Ако већина грађана Турске одобри уставне промене, парламентарни систем власти у Турској биће укинут и замењем председничким системом.

Ако уставне реформе прођу:

-  Укида се функција премијера;

- Председник државе ће добили већа овлашћења (имаће право на два петогодишња мандата; моћи ће без објашњења да распусти парламент; моћи ће, поред функције шефа државе, да задржи и функцију у политичкој партији).

Предложене уставне промене подразумевају и повећање броја места у парламенту са 550 на 600 као и додељивање веће контроле председнику код именовања судија и тужилаштва. Такође, председник државе имаће и овлашћење да без објашњења распусти парламент.

ТУРСКА: Спречени велики напади исламске државе пред референдум

Према уставним променама, предложено је да шеф државе може у будуће да задржи функцију и у својој партији, што до сада није било могуће. Према важећим одредбама Устава шеф државе мора одмах да поднесе оставку на положај у странци како би могао да се понаша као председник свих грађана.

У предложеним изменама Устава предвиђено је да шеф државе може имати два петогодишња мандата. Уколико уставне промене добију подршку грађана Ердоган ће највероватније прво искористити преостале две године, које је добио по старом уставу, да би од 2019. године могао да рачуна на још два петогодишња мандата.

ОВО ТРЕБА ДА НАС ЗАБРИНЕ: Ердоган на митингу питао масу: Да ли желите ВЕЛИКУ ТУРСКУ?! (ФОТО/ВИДЕО)

Више пута Ердоган је истицао да парламентарни систем у Турској често води до слабих коалиционих Влада које нису у стању да доносе велике одлуке и одлучују о битним питањима. То је уједно и главни Ердоганов аргумент зашто грађани треба да кажу ДА уставним променама.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Ко су противници „Ердогановог“ референдума?

Поред Ердоганове Пратије правде и развоја, референдум о уставним променама подржава и мала Партија националистичког покрета. С друге стране, међу оштрим противницима референдума налази се Републиканска народна партија, некада доминантна полтичка странка у земљи, као и политички представници Курда.

Занимљиво је споменути да се међу жестоким противницима Ердоганових уставних реформи налази и једна жена – политичарка Мерал Аксенер коју називају турском “челичном лејди”. Аксенер је чланица Странке националистичког покрета која се уочи референдума поделила у два табора: један део подржава Ердогана док су се остали приклонили Мерал.

Моћан глас турске дијаспоре

Да је Ердогану сваки глас важан показала је његова (не)успешна, тачније саботирана кампања међу турском дијаспором у Европи. Великом броју Ердоганових министара нису дозвољена била јавна окупљања у европским градовима. Колико је Ердоган киван на Европу и европске владе због забране одржавања митинга показује оштра реторика између Анкаре и влада европских држава.

Nemačka
Немачка / Извор: Реутерс

ТУРСКА: Спречени велики напади исламске државе пред референдум

Моћна турска дијаспора броји 3 милиона људи од којих половина живи у Немачкој. Гласање турских грађана који живе у иностранству почело је још прве недеље априла. Према прелиминарним извештајима одзив је велики што може да се доведе у везу са оштром полемиком између Ердогана и Европе.

Жене и Курди одлучују референдум

Последња истраживања јавног мњења по питању исхода референдума у великој мери показују да је у питању мртва трка и да ће преломити неодлучни бирачи које највећим делом чине жене и Курди. Жене иначе ретко излазе на биралишта у Турској док су припадници курдске мањине прилично неодлучни јер не знају шта им доносе уставне промене. Према проценама, неодлучних бирача у Турској има између 15 и 17 одсто.

Turska
Турска / Извор: Реутерс

Уколико грађани Турске одлуче да подрже уставне реформе то ће несумњиво дати велику моћ садашњем председнику Ердогану омогућивши му да потенцијално остане на власти до 2029. године. Председнички и парламентарни избори у Турској одржаће се 2019. године када ће Ердоган покушати, уколико уставне промене прођу, да се избори за један односно два председничка мандата. С обзиром да је Ердоган први пут постао премијер 2003. године то би му дозволило да води Турску 26 година.

Уколико уставне реформе добију подршку грађана нови систем био би на снази од новембра 2019. године, када би председнички и парламентарни избори били одржани у исто време.

ЕРДОГАН, ОШТРИЈИ НЕГО ИКАД: Европа је "натрули континент и центар нацизма"

Опозиција и критичари Ердогана страхују да би, уколико уставне промене буду изгласане, Турска могла да постане ауторитарна држава.

С друге стране, уколико грађани одбију да подрже уставне измене то ће несумњиво ослабити положај, а можда и амбиције, садашњег поредседника Ердогана.