ИЗБОРИ КОЈИ МОГУ ПРОМЕНИТИ СУДБИНУ СВЕТА! Ко ће бити председник НАЈВАЖНИЈЕГ острва на свету и хоће ли успети да спречи сукоб ВЕЛЕСИЛА
Избори на маленом острву недалеко од кинеске обале могли би да буду једни од најзначајнијих у "суперизборној" 2024. години – са последицама по читав свет
Година пред нама већ је добила титулу "суперизборне", пошто ће стотине милиона људи широм света – од САД и Индије до Русије и Индонезије – изаћи на биралишта како би изабрали своје лидере.
СРБИ У НЕМАЧКОЈ У СТРАХУ?! Ова велика странка ПРЕТИ ИМ ПРОТЕРИВАЊЕМ! Двери и Заветници некада друговали са њом
"НЕЋЕМО ОКЛЕВАТИ..." Огласио се Бајден после напада на Хуте: Ево које земље учествују у акцији заједно са САД!
СВЕТ КЛИЗИ У СВЕОПШТИ РАТ: Огласили се Хути и Иран: "Америка ће платити ВИСОКУ ЦЕНУ за АГРЕСИЈУ"
Изборна сезона ће бити отворена у суботу, 13. јануара, са изборима који би, након оних у Америци, могли бити и најзначајнији у читавом свету – реч је о председничким изборима на Тајвану, малом самоуправном острву недалеко од обале Кине, које је последњих година постало поприште геополитичког сукоба који би могао да дефинише читав 21. век.
Након осам година власти председнице Цаи Инг-вен из редова Демократске прогресивне партије (DPP), која се залаже за удаљавање тог острва од Кине и стварање одвојеног тајванског идентитета, око 19,5 милиона гласача ће одлучити да ли желе да наставе са таквом политиком, или је Тајвану ипак потребна политичка промена.
Ко су председнички кандидати?
Након вишемесечног процеса предизбора и пратећих перипетија, грађани ће на изборима имати три опције.
Први кандидат и актуелни фаворит (макар када је реч о анкетама) је актуелни потпредседник из редова DPP-a Лаи Чинг-те, познат и као Вилијам Лаи. Као некадашњи премијер и градоначелник Таинана, Лаи важи за искусног политичара, али и "кандидата континуитета" који би наставио досадашњу политику председнице Цаи.
Ипак, многи сматрају да би он могао бити радикалнији од своје актуелне шефице, пре свега када је реч о питању независности Тајвана. Када је преузео дужност премијера 2017, Лаи је себе описао као "прагматичног политичара који се залаже за независност Тајвана", да би касније у одређеној мери одступио од свог става наводећи да је "Тајван већ независтан" те да додатна декларација независности није неопходна.
Кина, која се оштро противи било каквом помињању "тајванске независности", очекивано је критиковала актуелног потпредседника, а кинески лист "Глобал тајмс" је прошле године писао како би "збор Лаија за лидера Тајвана био избор рата". Њему истраживања предвиђају подршку око 36 одсто гласача.
Његов главни противник биће кандидат Куоминтанга (КМТ), некадашњи полицајац и градоначелник Новог Тајпеја Хо Ју-их. Некадашња партија Чанг Кај Шека последњих деценија је постала водећа "прокинеска" политичка снага на Тајвану, која се залаже за неговање максимално добрих односа са Пекингом и избегавање запаљивих потеза које би се на континенту могле тумачити као провокације.
Хо важи за представника умерене струје унутар КМТ-а, која покушава да прошири бирачку базу изван својих традиционалних присталица (имигранта из континенталне Кине и њихових потомака), али се залаже за дијалог са Комунистичком партијом Кине како би се смириле тензије у том делу света. Анкете кажу да би Хо могао да рачуна на око 31 одсто гласова.
Трећи кандидат је лекар и некадашњи градоначелник Тајпеја Ко Вен-же, оснивач и лидер Тајванске народне партије. Реч је о политичару који себе представља као алтернативу "политичком дуополу" DPP-a и КМТ-а, две партије које доминирају тајванском политиком од увођења демократије средином 90-их.
Ко је, ипак, идеолошки ближи КМТ-у, а у једном тренутку је чак и био у преговорима са том партијом о заједничкој кандидатури на изборима. Договор ипак није постигнут, али се верује да су политичке позиције те партије – пре свега када је реч о односима са Кином – ближе Куоминтангу и њиховом кандидату Хоу, који по истраживањима ужива подршку 24 одсто гласача.
Како се бира председник Тајвана и зашто је важан?
Иако тајвански Устав није прецизан у дефинисању која функција је политички моћнија – председничка или премијерска – пракса је показала да су управо председници, који се 1996. бирају директно, ти који воде главну реч.
Оно што је од посебног значаја је да се председник бира простом већином – односно да није неопходно да неки од кандидата добије 50 одсто плус један глас, већ да довољно да има више гласова од својих противника. Самим тим, на председничким изборима на Тајвану нема другог круга.
Дакле, могуће је да председник буде изабран са подршком мањом од 50 одсто изашлих бирача - што се до сада десило само једном, 2000. године, када је кандидат DPP-a Чен Шуи-биан победио са 39 одсто гласова.
Пракса да се на изворима кандидују само два (јака) кандидата из редова две водеће партије значила је да је та проблематична пракса углавном избегавана, пошто су победнички кандидати по правилу пребацивали "магичних" 50 одсто подршке.
Ипак, пошто ће се на актуелним изборима надметати три "јака" кандидата, од којих по истраживањима јавног мњења ни један не ужива подршку већине гласача, постоји велика вероватноћа да ће се тај сценарио поновити, те да ће нови председник Тајвана ту функцију преузети са, у најмању руку, "окрњеним" легитимитетом.
Које теме су доминирале у кампањи?
Односи Пекинга и Тајпеја су, очекивано, били главна – али не и једина тема у председничкој кампањи.
Иако је реч о једној од најразвијенијих територија на свету, са развијеном индустријом микрочипова од које зависи читав свет, економски раст је у 2023. био најнижи у последњих осам година и износио је тек 1,4 одсто – због чега су економске заузеле значајно место у кампањи
Како пише магазин "Тајм", жеље грађана Тајвана су једноставне: Економски просперитет и очување статуса кво, без претераног спољнополитичког авантуризма и провокације. И док DPP покушава да сачува бираче причом о "кинеском бауку" који жели да уништи Тајван, они се у све већем броју окрећу другим опцијама.
Како је за тај магазин рекла стручњак за Источну Азију Шели Ригер, "многи људи на Тајвану су прилично нервозни због тога шта би могло да крене по злу у односима са Кином. Они не желе да буду следећа Украјина или следећа Газа, тако да идеја да имате лидере који могу да разговарају са другом страном и снизе тензију дефинитвно има публику".
(Србија Данас/РТ Балкан)