ИЗБОРИ У САД БАЦИЛИ ВЕЛИКУ СЕНКУ НА ДЕШАВАЊА У СВЕТУ: Неочекиване и битне одлуке остале испод радара!
Док читав свет посматра финиш најнеизвеснијих председничких избора у америчкој историји, прилично велике ствари дешавале су се у другим деловима планете. Неке од њих и на нашем континенту.
Ово је пет најбитнијих новости из Европе које сте вероватно пропустили због избора у Америци.
Шта играмо за викенд? Бундес, Премијер лига и Серија А у фокусу - ово су наши предлози
ЕВРОПА НА МЕТИ ТЕРОРИСТА: Државе окоснице Европске уније прве на удару!
НАЈЦРЊИ ДАН ОД ПОЧЕТКА ПАНДЕМИЈЕ! КОРОНА СЛОМИЛА ИТАЛИЈУ: Регистровано 37.809 нових случајева
Контроверзна нуклеарна електрана почела са радом
Прва нуклеарна електрана у Белорусији почела је са радом 3. новембра, што је узнемирило суседну Литванију која је моментално прекинула увоз струје из Белорусије. Нуклеарку Астравјетс су изградили Руси на 40 километара од главног града Литваније, Виљнуса, који је прикључен на електричну мрезу из Белорусије.
Литванске власти су се дуго противиле изградњи нуклеарке, наводећи да је пројекат био пун инцидената, да се крао материјал и да су радници лоше третирани. Росатом, руска државна нуклеарна корпорација која је изгладила електрану, одбацила је тврдње из Литваније, рекавши да се изградња нуклеарке уклапа у највеће међународне стандарде, које су потврдили и надзорно тело Уједињених нација.
Изградња електране је померена када је дошло до акцидента у јулу 2016. године, пошто је део реактора склизнуо на земљу, након што су радници безуспешно покушали да га наместе. Росатом је на инсистирање белоруских власти заменио реактор, иако су челни људи те руске компаније тврдили да није било оштецења.
Белоруси су претрпели озбиљне последице услед катастрофе у Чернобиљу 1986. године. Претходних недеља литванске власти су поделиле таблете са јодом становницима који живе на граници са Белорусијом, јер та сусптанца може да смањи таложење радиације у тироидној жлезди у случају цурења радиоактивног материјала.
Пољска влада попушта пред демонстрантима
Пољска влада одлаже објављивање и спровођење пресуде високог суда којом се пооштрава закон о абортусу, а која је покренула протесте који трају скоро две недеље.
Владин званичник изјавио је да лидерима треба времена за расправу о спорној пресуди и за проналажење решења.
- У току је дискусија и било би добро одвојити мало времена за дијалог и проналажење нове позиције у овој ситуацији која је тешка и побуђује велике емоције - рекао је Михал Дворчик, шеф канцеларије премијера Матеуша Моравјецког.
Уставни суд пресудио је 22. октобра да абортус у случају неправилно развијеног фетуса представља кршење устава, што је у ствари додатно пооштрава закон који је већ био један од најрестриктивнијих европских закона о намерном прекиду трудноће.
Пресуда је требало да буде формално објављена у понедељак, чиме би ступила на снагу. Овако док није објављена нема правну снагу.
Масовним антивладиним протестима присуствују стотине хиљада људи још од доношења пресуде.
Највећи подводни тунел добио зелено светло
После бројних правних перипетија, немачки суд је дао зелено светло за изградњу који ће кроз Балтичко море повезивати Данску и Немачку.
Тунел ''Фемарнбелт'' спуштаће се и до 40 метара испод Балтичког мора, а биће отворен 2029. године.
Тунел, који ће бити дуг 18 километара, један је од највећих европских инфраструктурних пројеката, а у њега ће бити уложено преко седам милијарди евра.
Тунел ће пролазити Фемарновим појасом, теснацем између немачког острва Фемарн и данског острва Лоланд, а замишљен је као алтернатива тренутној трајектној линији из Родбија и Путгардена која сваке године превози милионе путника.
Трајекту треба 45 минута, а након изградње тунела, возом ће бити потребно седам, а аутомобилом 10 минута како би се из једне државе прешло у другу.
Макрон шаље изасланике у муслиманске земље
Како би смирио бурну реакцију коју је у деловима муслиманског света изазвао његов коментар да карикатуре пророка Мухамеда представљају слободу говора, француски председник Емануел Макрон размишља да у муслиманске земље пошаље изасланике који би објашњавали његове ставове.
Односи Француске са неким муслиманским земљама постали су затегнути након изјава које је Макрон дао након терористичког напада у Паризу, у којем је исламски екстремиста испред одрубио главу наставнику због показивања карикатура Мухамеда, а и каснијег терористичког напада Ници у којем су убијене три особе.
Макрон је покушао да ублажи тензије са муслиманским лидерима, укључујући председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.
Чак и Шведска уводи мере против короне
Премијер Шведска Стефан Лофвен повукао се у "заштитну самоизолацију", иако се испоставило да је особа са којом је у блиском контакту, а која је била у контакту са зараженим, негативна на корона вирус.
Осим што им се премијер повукао у самоизолацију, новина је и да је Шведска, попут многих земаља у Европи, одлучила да уведе нове мере како би се спречило даље ширење вируса. Иако не уводе потпуну блокаду као многе друге земље на старом континенту, изненађујуће је да су се уопште одлучили на овакав корак, с обзиром на то да у првом таласу нису уводили рестриктивне мере.
Донели су одлуку о ограничавању броја људи који могу у угоститељским објектима да седе за истим столом, а грађанима је речено да не посећују и не приређују забаве, да избегавају улазак и задржавање у продавницама и музејима, те да избегну путовања и улазак у возила градског саобраћаја. Послодавцима су издате наредбе да обезбеде сигурније услове запосленима.