ЈЕЗИВА ИСТИНА ИСПЛИВАЛА НА ВИДЕЛО: Иза америчке хуманости под окриљем "Сунчеве светлости", крије се стравична сенка!
Колико год да је узрок племенит, дела почињена у име науке не могу се оправдати
Пројекат Сунчева светлост осмишљен је након Хирошиме од стране владе Сједињених Америчких Држава. С обзиром на то да су управо они бацили нуклеарну бомбу, чини се бизарним да они истражују радиоактивни утицај на људско ткиво.
АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТИ О СВЕТУ ПОСЛЕ КОРОНЕ: Људи ће бити усамљени, биће мање деце!
ОБОРЕН ЦРНИ РЕКОРД У РУСИЈИ: Заражено више од 17 хиљада људи, корона задала тежак ударац овој земљи
ДА ЛИ ЋЕ БАШ ОНА УБИТИ КОРОНУ: Оксфордска вакцина даје одличне резултате, прва тестирања уливају наду (ВИДЕО)
Али ту је квака - користили су људско ткиво од невољних добровољаца. Наводно су се умешали у одузимање тела. Док неке теорије завере кажу да су украли читава људска тела ради сецирања, други то оповргавају јер је истраживачима било потребно младо људско ткиво.
Младо људско ткиво се налази само код деце. Или, ако тачније кажемо, код мртвих беба. Непотребно је рећи да родитеље нити питају, нити их обавештавају.
Пројекат СУНСХИНЕ започео је 1953. године да би се утврдио обим нуклеарних падавина у случају нуклеарног бомбардовања или случајне радиоактивне детонације. Пројекат је требало да буде тајна, али је откривен 1956.
Америчка комисија за атомску енергију и УСАФ Пројецт Ранд су заједно радили на наручивању овог пројекта. Пројекат је радио на утврђивању могућих дугорочних ефеката нуклеарних падавина све већег интензитета у биосфери.
Претходни пројекат назван "ГАБРИЕЛ" утврдио је да ће изотоп Ср-90 бити најистакнутија претња по здравље људи у случају радиоактивне детонације. "Саншајн" је ово истраживање продубио још даље да би испитао ефекте Ср-90 на ткива и кости мртвих.
Млада ткива и кости су били потребни јер су акумулирали Ср-90 у већим концентрацијама и стога су имали највећу осетљивост на оштећења од зрачења. 1955. године др Вилард Либи јавно је објавио да је од пресудног значаја експериментисање са узорцима младог ткива и костију. Посебно је оклевао да помене набавку ових узорака отимањем тела.
Када је др Либи изједначавање одузимања тела изједначило са служењем земљи, неколико људи који су уграбили тело појачало је да помогне. Чак 1500 лешева беба и мале деце украдено је из Аустралије и Европе без пристанка родитеља.
Британски лист спровео је истрагу. Известили су да су многи британски научници крали тела и делове тела из разних болница и слали их у Сједињене Државе.
Британка, Џин Причард, известила је да јој 1957. године није било дозвољено да обуче мртворођену девојчицу за сахрану. Касније је сазнала да су бебин леш испоручен америчкој влади без обавештавања или тражења дозволе.
Амерички научници су проучавали око 9000 узорака, а више од стотину људи из Ванкувера тестирано је у оквиру пројекта СУНСХИНЕ. Ако је веровати другим извештајима, чак 6000 лешева је украдено са њихових места сахрањивања (звано "места сакупљања костију") и послато у САД у највећој тајности.
Иако се бројеви у стварности могу разликовати, остаје чињеница да је заиста постојао амерички пројекат "Саншајн", који је проучавао радиоактивне падавине. Пројекат је требало да буде у корист света, а не само њихове земље. Колико год узрок могао бити племенит, дела почињена у име науке не могу се оправдати.