СВЕТИЦА И ЗАШТИТНИЦА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ: Девојчица која је била толико ОПАСНА да су је спалили на ЛОМАЧИ
Како је неписмена сељанка преузела команду над војском и поставила краља на престо
Јованка Орлеанка пре свега је била побожна сељанка у средњовековној Француској, млада жена која је веровала да ју је Бог изабрао да одведе Француску до победе у њеном дуготрајном рату са Енглеском.
ТУРСКА ОБЈАВИЛА РАТ ИСЛАМСКОЈ ДРЖАВИ! Започета велика акција безбедносних снага!
КАМЕРЕ СНИМИЛЕ ХЕРОЈСКИ ПОДВИГ МАШИНОВОЂЕ Воз се кретао 112 км на час, на шинама је било дете - о овом потезу ће се дуго причати (ФОТО)
ВОДЕ СЕ КРВАВЕ БОРБЕ НА УЛИЦАМА И ТО ДОК ПРОЛАЗЕ ЦИВИЛИ: Мртвих је све више, објављен нови црни биланс!
Без војне обуке, Јованка је убедила престолонаследника Шарла од Валоа да јој дозволи да предводи француску војску до опкољеног града Орлеана, где су на данашњи дан 1429. године остварили запањујућу победу.
Након што је доживела крунисање краља Шарла VII, Јованку су заробиле непријатељске снаге, суђено јој је за вештичарење и са свега 19 година спаљена је на ломачи. У време када је канонизована 1920. године, Јованка Орлеанка се сматрала једном од највећих мученица у историји и заштитницом Француске.
Рани живот Јованке Орлеанке
Рођена око 1412. године, Џоана Арка била је ћерка фармера-закупца, из села Домреми, у североисточној Француској. Како преноси History, никада није научила да чита и пише, али јој је њена побожна мајка усадила неизмерну дубоку љубав према католичкој цркви и њеном учењу.
У то време, Француска је дуго била растрзана огорченим сукобом са Енглеском (касније познатим као Стогодишњи рат), у којем је Енглеска имала предност. Мировним споразумом из 1420. француски престолонаследник Шарл од Валоа је разбаштињен због оптужби за његову нелегитимност, а краљ Хенри В је постављен за владара и Енглеске и Француске.
Његов син, Хенри ВИ, наследио га је 1422. Заједно са својим француским савезницима (предвођеним Филипом Добрим, војводом од Бургундије), Енглеска је окупирала већи део северне Француске, а многи у Јованкином селу били су приморани да напусте своје домове под претњом инвазије.
Негде у то време, када је имала 13 година, Јованка је почела да чује гласове за које је утврдила да их шаље директно Бог како би јој доделио животну мисију од огромне важности. Била је убеђена да је њен задатак да спасе Француску протеривањем њених непријатеља и да постави Шарла за свог законитог краља.
Као део ове божанске мисије, Јованка се заветовала на чедност. Када је са 16 година њен отац покушао да јој уговори брак, успешно је убедила локални суд да не треба да буде присиљена на то, јер има важнију мисију.
Опсада Орлеана
На пролеће 1428, Јованка је стигла до Ваукоулеурса, оближњег упоришта оних који су били лојални Шарлу. У почетку је одбијена од стране локалног судије, Робера де Бодрикоа, али је остала упорна, привлачећи малу групу следбеника који су јој веровали да је она девица којој је (према популарном пророчанству) суђено да спасе Француску.
Када је судија Бодрико коначно попустио, Јованка је ошишала косу и обукла се у мушку одећу како би се упутила на 11-дневно путовање преко непријатељске територије до Шинона, места где се налазила палата престолонаследника. Тамо је обећала Шарлу да ће га видети крунисаног у Ремсу, традиционалном месту француске краљевске инвеституре, и замолила га је да јој да војску да је води до Орлеана, који је тада био под контролом Енглеза.
Против савета већине својих саветника и генерала, Шарл је удовољио њеном захтеву, и Јованка је кренула у опсаду Орлеана у марту 1429. обучена у бели оклоп и јашући белог коња.
Након што је послала пркосно писмо непријатељу, неустрашива тинејџерка повела је неколико француских напада на њих, и на данашњи дан (29. април) отерала Англо-Бургунде са њиховог бастиона и приморала их да се повуку преко реке Лоаре.
Хватање Јованке Орлеанке
После тако чудесне победе, њена репутација се проширила надалеко међу француским снагама. Она и њени следбеници отпратили су Шарла преко непријатељске територије до Ремса, заузимајући градове који су пружали отпор силом и омогућили његово крунисање за краља Шарла VII у јулу 1429.
Орлеанка је тада чинила све да убеди Французе да искористе тренутну предност да покушају да поврате Париз, али се новокрунисани краљ поколебао, пошто га је његов фаворит на двору, Жорж де Ла Тремој, упозорио да Јованка постаје превише моћна.
У међувремену, Англо-Бургунђани су успели да учврсте своје положаје у Паризу и у септембру су одбили напад неустрашиве ратнице.
У пролеће 1430. краљ је наредио Орлеанки да се суочи са бургундским нападом на Компијењу. Док је покушавала да одбрани град и његове становнике, збачена је са коња и остављена испред градских капија које су се испред ње затварале.
Бургунди су је тада заробили и уз велику помпу довели у замак Бувреј, који је заузео енглески командант у Руану.
Како је умрла Јованка Орлеанка?
На суђењу које је уследило, Јованки је наређено да одговори на око 70 оптужби против ње, укључујући вештичарење, јерес и облачење у мушкарца. Англо-Бургунди имали су за циљ да се отарасе младе ратнице, као и да дискредитују Шарла, који јој је дуговао крунисање.
У покушају да се дистанцира од оптуженог јеретика и вештице, француски краљ није покушао да преговара о њеном ослобађању. У мају 1431, након годину дана у заточеништву и под претњом смрћу, Јованка је попустила и потписала признање негирајући да је икада примила божанско вођство.
Међутим, неколико дана касније, она је пркосила наређењима тако што је поново обукла мушку одећу, а власти су јој изрекле смртну казну. Ујутро 30. маја 1431. године, у доби од 19 година, Јованка Орлеанка је одведена на старо тржиште у Руану и спаљена на ломачи.
Света Јованка Орлеанка
Њена слава се, међутим, само повећала након њене смрти, а 20 година касније ново суђење које је наложио Шарл ВИИ очистило је њено име.
Много пре него што ју је папа Бенедикт XV канонизовао 1920. године, Јованка Орлеанка је стекла митски статус, инспиришући бројна уметничка и књижевна дела током векова.
Године 1909. папа Пије X прогласио је Јованку Орлеанку блаженом у чувеној париској катедрали Нотр Дам. Статуа у катедрали Jeanne д’Арц, која је на крају постала заштитница Француске, одаје почаст њеном наслеђу.