КО ЈЕ БИО МИХАИЛ ГОРБАЧОВ: Последњи председник СССР-а, заслужан за окончање Хладног рата
Последњи председник СССР-а Михаил Горбачов преминуо је у 91. години после дуге болести.
Горбачов је рођен 2. марта 1931. године у сељачкој породици у месту Привољноје близу Ставропоља у јужној Русији.
Одрастао је под тоталитарним режимом Јосифа Стаљина; његови деда и баба су били депортовани јер су били богатији сељаци (кулаци). Упркос невољама, био је одличан у школи. Сматран је за најинтелигентнијег у разреду, са посебним интересовањем за историју и математику.
НОВА РАМПА! "Гаспром" у потпуности обуставио испоруке гаса чланици Европске уније
"САДА ЈЕ МИНУТ ДО 12" Оштро упозорење стигло из Мађарске: Европа на прагу потпуне КАТАСТРОФЕ?
По завршетку школе, помогао је оцу да пожање рекордан принос на колхозу, за шта је одликован Орденом Црвене радничке заставе. То је било реткост да неко у његовим годинама добије тако велику почаст. Скоро је сигурно да му је ова награда, заједно са његовом интелигенцијом помогла да осигура место на Московском универзитету, где је студирао право.
Мора се такође напоменути да је за место на таком престижном универзитету, било врло често потребно имати политичке тежње, заједно са интелектуалним способностима. Док је студирао у Москви, упознао је своју будућу жену Рајсу. Венчали су се септембра 1953. и преселили се у Горбачовљев родни крај где је дипломирао 1955.
Горбачов је ступио у KPSS 1952. у својој 21. години. 1966. је добио дописну диплому агронома-економисте од Пољопривредног института. Његова каријера је напредовала брзо и 1970. је именован за Првог секретара за пољопривреду и следеће године је постао члан Централног комитета. 1972. је био на челу совјетске делегације у Белгији, а две године касније, 1974. је постао представник у Врховном совјету и председник сталне комисије за питања омладине.
Године 1979, Горбачов је унапређен у Политбиро. Ту је стекао наклоност Јурија Андропова, шефа КГБ и такође пореклом из Ставропоља и даље је унапређен током Андроповљевог кратког времена на челу Партије пре своје смрти 1984. Са дужностима над кадровима, радећи заједно са Андроповим, сменио је 20% највиших владиних министара и регионалних гувернера, често млађим људима. Током тог периода, Григориј Романов, Николај Ришков и Јегор Лигачев су унапређени, а последња двојица су радила блиско са Горбачовим, Ришков у економији, Лигачев са кадровима. Такође је био близак Константину Черњенку, Андроповљевом наследнику, коме је служио као други секретар.
Његове позиције у новој KPSS су створиле више прилика да путује ван граница и то ће чврсто утицати на његове политичке и друштвене погледе у будућности када буде постао вођа земље. 1975. предводио је делегацију у Западну Немачку, а 1983. је предводио совјетску делегацију у Канаду на састанак са премијером Пјером Трудоом и члановима канадског Дома комуна и Сената. 1984 је путовао у Уједињено Краљевство, где се сусрео са премијерком Маргарет Тачер.
Након смрти Константина Черњенка, Михаил Горбачов је изабран за Генералног секретара KPSS 11. марта 1985. Постао је први лидер Партије који је рођен након Руске револуције 1917. Као де фацто владар Совјетског Савеза, покушао је да реформише стагнирајућу Комунистичку партију и државну економију увођењем гласности (“отвореност”), перестројке (“реструктурирање”) и ускоренија (“убрзања економског развоја”), који су покренути на 27. конгресу KPSS фебруара 1986.
У међународној политици Горбачов је желео да побољша односе и трговину са Западом. Успоставио је блиске односе са неколико западних лидера, као што је Маргарет Тачер – која је изјавила: Волим господина Горбачова, можемо заједно да радимо послове – канцеларом Западне Немачке Хелмутом Колом и америчким председником Роналдом Реганом. 11. октобра 1986. Горбачов и Реган су се састали у Рејкјавику да би разговарали о смањењу нуклеарног оружја средњег домета у Европи. Ово је довело до потписивања Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета 1987.
Фебруара 1988, Горбачов је објавио повлачење совјетских снага из Авганистана. Повлачење се завршило следеће године, иако се грађански рат наставио пошто су Муџахедини желели да збаци просовјетски режима Мохамеда Наџибулаха. Процењено је да је 15.000 Совјета убијено у сукобу између 1979. и 1989.
Такође током 1988, Горбачов је објавио да ће Совјетски Савез напустити Брежњевљеву доктрину и дозволити народима Источног блока да сами изаберу своју унутрашњу политику. Ово се показало као најрадикалније достигнуће Горбачовљеве реформе спољашње политике, коју је гласноговорник његовог министра иностраних послова назвао Синатрина доктрина. Напуштање Брежњевљеве доктрине је довело до низа револуција у источној Европи током 1989, у којима је срушен комунизам. Са изузетком Румуније, побуне против просовјетских режима су биле мирне.
Горбачов је генерално добро оцењен на Западу након што је окончао Хладни рат. Ипак у Русији, његов углед је био врло низак јер је означен да је довео до колапса државе и да је одговоран за економску беду која је следила.
БОНУС ВИДЕО: ФСБ снимци Наталије Вовк, убице Дарје Дугине