КО ЈЕ БОЉИ ИЗБОР ТРАМП ИЛИ БАЈДЕН? Ко год да победи Европа и Америка ће се раздвојити, а ево и зашто
Полако, али сигурно, средњоатлантски гребен раздваја северноамеричку и европску плочу брзином од око три центиметра годишње.
Нешто слично се дешава у геополитичкој тектоници. Пре само једне генерације, Америка је била нужан савезници западне Европе. Данас је ситуација потпуно другачија.
Због тога Европљани са нестрпљењем чекају америчке председничке изборе 3. новембра. Ако Трамп победи, трансатлантска пукотина ће постати још већа. Ако победи демократа Џо Бајден, уследиће славље. Међутим, ускоро ће Европљани морати да признају да ће се постепено отуђивање наставити без обзира на то ко седи у Белој кући.
СКУПО ИХ ЈЕ КОШТАЛО: Од 2021. путницима из ЕУ биће потребан пасош за улазак у Велику Британију
ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У ЗЕМЉИ ДОСТИГЛА КРИТИЧНУ ТАЧКУ: Председник Киргизије изнео услов за оставку
БОЉЕ ДА ПОСЛУШАЈУ! Путин позвао на прекид ватре у Нагорно-Карабаху, уз јасан циљ!
Трансатлантски односи почели су да се распадају много пре Трампа. Скоро су потпуно пукли током администрације Џорџа Буша млађег, пре него што их је Барак Обама мало обновио. Проблем је што су те поправке углавном било козметичке.
Обама, са Бајденом као потпредседником, најавио је амерички стратешки "штаб" за Азију, дајући тако име преусмеравању земље од Атлантика ка Тихом океану.
А претходни амерички председници већ су се жалили, додуше уљудно, да Европљани, а пре свега Немци, троше премало на сопствене војске да би били поуздани савезници НАТО-а.
Трамп је једноставно "одувао" дипломатску суптилност са ових спорова. Као ниједан амерички председник од Другог светског рата, показао је презир према европским лидерима попут немачке канцеларке Ангеле Меркел, а симпатије према аутократама попут руског председника Владимира Путина. Трамп не види "Запад" као заједницу либералних вредности и колективне одбране.
У својим трговинским ратовима, Трамп је од Европске уније направио "бабарогу", највећу после Кине, намећући царине "од значаја на националну безбедност" на европски челик и алуминијум. Пољуљао је америчку посвећеност НАТО-у. Према Џону Болтону, бившем саветнику за националну безбедност, председник би могао да напусти савез током мандата, баш као што је напустио Паришки споразум о климатским променама, Светску здравствену организацију и друге мултилатералне форуме.
Трамп је тиме избрисао све европске претпоставке о геополитици. Америчка војна и нуклеарна егида је од Другог светског рата била најбољи штит Западне Европе од агресије из Москве. Такође је била штит од унутаревропских ривалстава, пре свега оног између Немачке и Француске. На неки начин америчка моћ била је предуслов за европске интеграције.
Ове везе су вероватно оштећене до тачке у којој се више не могу поправити. Два од три Европљана имају негативан поглед на Америку, а Немци су прилично подељени око тога желе ли ближе односе са Американцима или Кинезима. Млади гласачи више воле Кину, показују анкете центра "Пју".
Па, шта је европски план Б ако Трамп освоји други мандат?
- Одговор Америци на првом месту је уједињена Европа - рекао је Хејко Мас, немачки министар иностраних послова. Француски председник Емануел Макрон воли да говори о "европском суверенитету". Али нико не зна тачно шта то значи. "Европска војска" остаје сан. Довољно је тешко натерати министре спољних послова ЕУ да се уједине по питању о санкцијама.
Неке ЕУ чланице, посебно оне које се граниче са Русијом, биле би срећне да склопе билатералне договоре са Трампом. Чини се да националистичка влада у Варшави преферира добар однос са Белом кућом него разговор са Бриселом, Берлином или Паризом.
Бајден је, насупрот томе, присталица америчких савеза. Учврстиће НАТО и поново ће се придружити Париском споразуму и СЗО. И вероватно ће сарађивати са "Е3" (Немачка, Француска и Велика Британија) како би поново убедио Иран да приступи нуклеарном споразуму који је Трамп напустио. Поново ће се према Европљанима односити као према партнерима.
Међутим, само до неке тачке. Бајден можда неће повући америчке трупе из Немачке, као што то планира Трамп. Али неће улагати ни у трансатлантску одбрану. То је зато што сваки војни долар потрошен у Европи представља један мање доступан у Азији.
У међувремену, постојеће тензије не би нестале. Попут свог претходника, Бајден би покушао да заустави гасовод Северни ток 2 који се гради од Русије до Немачке. Наставио би да притиска Немце и друге да повећају војну потрошњу. Такође би инсистирао на томе да они користе своју војску у мисијама где Америка више не види своју корист, попут источног Медитерана или Африке.
Пре свега, оба председника ће очекивати да амерички савезници стану уз Америку против Кине. Дакле, што више ЕУ следи свој нејасан појам "европског суверенитета", тако она за Америку постаје мање вредна. Европа на једнакој удаљености између Истока и Запада мало занима Вашингтон, а то заузврат не оставља ЕУ ни суверену ни сигурну.