КО СУ ТАЛИБАНИ? Подржавали су џихад широм света, били сигурна лука Осами бин Ладену, вршили су јавна погубљења
Талибански борци су у поподневним часовима освојили председничку палату у авганистанској престоници Кабулу, након што је председник Ашраф Гани напустио земљу
Талибани су уклоњени са власти у Авганистану 2001. године уз помоћ снага које су предводиле САД, али је група протеклих месеци у офанзиви и сада су на ивици да поново преузму власт. Према последњим информацијама, Талибани су мирно ушли у Кабул и у председничку палату.
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ СУ ЧЕКАЛИ ОВАЈ ДАН! НЕЋЕ БИТИ ТРАНЗИЦИОНЕ ВЛАДЕ: Талибани захтевају да им се потпуно преда власт
РУСИЈА ОДГОВОРИЛА НА ПИТАЊЕ: Да ли ће признати Талибане као нову власт у Авганистану? Било је речи и о одбеглом Ганију
Заев: Северна Македонија спремна да прихвати избеглице из Авганистана
Док се САД припремају да се у потпуности повуку до 11. септембра, после две деценије рата, милитанти су преузели велике градове и сада су стигли и до престонице земље.
Група је у директне разговоре са САД ушла 2018. године, а у фебруару 2020. две стране постигле су мировни споразум у Дохи. Споразумом су се САД обавезале на повлачење, а талибани на спречавање напада на америчке снаге. Друга обећања су укључивала да неће дозволити Ал-Каиди или другим милитантима да делују у подручјима која контролише и наставити националне мировне преговоре.
Међутим, у години која је уследила, талибани су наставили борбу против авганистанских снага и цивила, и брзо су напредовали широм земље.
Талибани или "студенти" на паштунском језику, појавили су се почетком 1990-их у северном Пакистану након повлачења совјетских трупа из Авганистана. Верује се да се претежно паштунски покрет први пут појавио на верским семинарима - углавном плаћеним новцем из Саудијске Арабије - који је проповедао тврдокорни облик сунитског ислама.
Обећање које су дали талибани - у паштунским областима које се протежу око Пакистана и Авганистана - било је поновно успостављање мира и безбедности и примена њихове строге верзије шеријата, односно исламског закона, који је једном био на власти.
Од југозападног Авганистана, талибани су брзо проширили свој утицај. У септембру 1995. године заузели су провинцију Херат, на граници са Ираном и тачно годину дана касније освојили су престоницу Кабул, збацујући режим председника Бурханудина Рабанија - једног од очева оснивача авганистанских муџахедина који су се опирали совјетској окупацији. До 1998. године, талибани су имали контролу над скоро 90 посто Авганистана.
Авганистанци, уморни од муџахедина и сукоба након истеривања Совјета, генерално су поздравили талибане када су се први пут појавили на сцени. Њихова рана популарност увелико је била последица њиховог успеха у сузбијању корупције, безакоња и тиме што су путеве и подручја под њиховом контролом учинили сигурним за процват трговине.
Међутим, талибани су такође увели или подржали казне у складу са својим строгим тумачењем шеријатског права - као што су јавна погубљења осуђених убица и прељубника и ампутације за оне који су проглашени кривим за крађу. Мушкарци су морали да пусте браду, а жене су морале да носе бурку.
Талибани су забранили телевизију, музику и биоскоп, и нису дозвољавали да девојчице са 10 или више година иду у школу. Оптуживали су их за различита кршења људских права и културу, преноси BBC.
Пакистан је више пута порицао да је био архитекта талибанског покрета, али нема сумње да су се многи Авганистанци који су се у почетку придружили покрету образовали у медресама (верским школама) у Пакистану.
Пакистан је једна од само три земље, поред Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, који су признали талибане док су били на власти у Авганистану. Такође су последња земља које је прекинула дипломатске односе са групом.
У једном тренутку талибани су претили да дестабилизују Пакистан из подручја које контролишу на северозападу. Један од најистакнутијих и међународно осуђиваних пакистанско талибанских напада догодио се у октобру 2012. године, када је ученица Малала Јусафзаи упуцана на путу кући у граду Мингора.
Велика војна офанзива две године касније након масакра у школи у Пешавару у великој мери је смањила утицај групе у Пакистану. Најмање три кључне особе пакистанских талибана убијене су у нападима америчких беспилотних летелица 2013. године, укључујући вођу групе Хакимулаха Месуда.
"Уточиште" Ал-Каиде
Талибани у Авганистану привукли су светску пажњу након напада Светског трговинског центра 11. септембра 2001. у Њујорку. Талибани су оптужени да су обезбедили уточиште за главне осумњичене - Осаму Бин Ладена и његов покрет Ал-Каида.
Војна коалиција под вођством САД је 7. октобра 2001. године лансирала нападе на Авганистан, и до прве недеље децембра режим талибана се срушио. Тадашњи лидер групе Мула Мохамад Омар и друге личности, укључујући Осаму Бин Ладена, избегли су хапшење упркос једној од највећих потрага на свету.
Многи високи талибански лидери су се наводно склонили у пакистански град Квета, одакле су водили талибане. Али постојање оног што је названо "Квета Шура" порицао је Исламабад.
Упркос све већем броју страних трупа, талибани су постепено повратили, а затим проширили свој утицај у Авганистану, чинећи огромне делове земље несигурним, а насиље у земљи вратило се на ниво какав није виђен од 2001. Било је бројних напада талибана у Кабулу, а група је у септемрбу 2012. године извршила рацију у бази НАТО-а камп Бастион.
Наде за мировне преговоре појавиле су се у 2013, када су талибани објавили да планирају да отворе канцеларију у Катару. Међутим, насиље се наставило. У августу 2015. године, талибани су признали да су више од две године прикривали смрт Мула Омара - који је наводно умро од здравствених проблема у болници у Пакистану.
Следећег месеца, група је саопштила да је оставила по страни вишенедељне борбе и окупила се око новог вође Муле Мансура, који је био заменик Муле Омара. Отприлике у исто време талибани су преузели контролу над главним градом провинције, први пут од пораза 2001. године, преузимајући контролу над стратешки важним градом Кундузом.
Мула Мансур је убијен у америчком нападу дроном у мају 2016. године, а заменио га је Мавлави Хибатулах Акундзада, који је остао на врху групе.
Одбројавање до повлачења
Амерички председник Џо Бајден је у априлу 2021. године саопштио да ће све америчке снаге напустити земљу до 11. септембра, две деценије након пада Кула близнакиња.
Након што су током две деценије рата надјачали велесилу, талибани су почели да заузимају огромне територије, претећи да ће још једном срушити владу у Кабулу након повлачења стране силе. Сматра се да је та група сада јача у броју него у било ком тренутку откад су збачени 2001. године - према најновијим проценама НАТО а, са до 85.000 бораца.
Напредовање је било брже него што су се многи плашили. Генерал Остин Милер, командант мисије коју предводе САД у Авганистану, упозорио је у јуну да би земља могла да буде на путу ка хаотичном грађанском рату, који је назвао "бригом за свет".
Међутим, у многим случајевима талибани су преузели контролу над великим градовима без борбе, а владине снаге су се предале како би избегле цивилне жртве.
Више информација о дешавањима у Авганистану можете прочитати ОВДЕ.