"АКО ВАС НЕ УБИЈЕ ВИРУС, УБИЋЕ ВАС ГЛАД" Исповест из Индије - грађани пролазе кроз прави пакао короне и дуплог мутанта

Разлог је нови талас корона вируса, изазван дуплим мутираним сојом Б.1.617, који је прозван бенгалски, по провинцији у којој је први пут регистрован, а чије је ширење довело до експлозије броја регистрованих случајева и преминулих а инфекција се шири и на суседне државе.

Индијско здравство је пред колапсом, а грађани окривљују владу за неспособност у ситуацији када хиљаде умиру а милиони губе послове због економске кризе изазване пандемијом.

О томе како је то живети у Индији у паклу дуплог мутанта, открива Гураб Гош, студентски активиста и истраживач из Њу Делхија.

Људи се боје да изађу из куће

На питање како изгледа живети у Индији у јеку ширења дуплог мутанта Гураб каже да се страх увукао међу људе и да је горе него што се о томе извештава.

- Људи се боје да изађу из куће. Ми Индијци иначе доста времена проводимо напољу, али сада влада страх. Влада несташица свега - тестова, кисеоника, вакцина... све је то недоступно за обичне људе. А у званичне податке и бројке нико више не верује - имамо далеко више случајева заражавања и умрлих него што се региструје.

"Више људи је побио локдаун него вирус"

Гураб се осврнуо и на ситуацију у првом таласу и сада, када се појавио дупли мутант.

- После првог таласа, сви смо се надали да је све готово и да ће се све враитит у нормалу. Испрва је и изгледало да је све готово. Међутим, ствари су се промениле преко ноћи и сада је много, много горе него што је било и него што смо могли да замислимо.

Он је описао како је био уплашен током првог таласа, како су људи умирали иако ситуација није била ни изблиза тако лоша као сада.

- Сваки дан сам био на сајту Ворлдметра и проверавао податке. Имали смо 3000 - 4000 оболелих на врхунцу првог таласа. Био сам уплашен, као и сви. Ипак ни у најлуђим сновима нисмо очекивали 400. 000 оболелих на дневном нивоу.

Гураб је описао ужасну позицију у којој су се неки људи нашли због локдауна - према његовом мишљењу, у првом таласу умрло је више људи због локдауна него због вируса самог. Он је за то оптужио директно владу.

- У првом таласу више жртава однело је закључавање него сам вирус, за разлику од тренутне ситуације када људи умиру директно од вируса. Локдаун је проглашен изненада и нико није имао времена да се припреми. Много наполичара и оних који су трбухом за крухом отишли из својих места и дошли у Мумбај и Делхи, као и радника из других земаља, помрли су зато што су покушали да се врате у своја места пешачећи или су остали без посла, па нису могли да се врате назад, а у градовима није било могућности за зараду.

Један од свака три теста је позитиван

На питање о томе да ли зна неког ко је заражен, Гураб је рекао да, нажалост, зна многе који се се заразили.

- Неки људи су се заразили још за време првог таласа, али је сада јако лоше. Много људи које знам се заразило у протеклом периоду. Доста чланова моје породице се заразило - читаве породице се заправо заражавају. Овај вирус се сад шири брже, то је евидентно.

Он је рекао да је сваки трећи тестиран заражен али је поновио да је стваран број заражених сигурно већи.

- По званичним подацима, један од свака три тестирана је заражен. И то је довољно лоше, али праве бројке су далеко веће јер тестова - нема. Свако зна неког ко је заражен, а то је говори само за себе.

"Ако вас не убије вирус - глад хоће"

Гураб подвлачи један аспект другог таласа о ком се мало прича - економски.

Иако су медији затрпани сликама мртвих тела на ломачама и људи који се боре за ваздух, у позадини се, по њему, одвија економска катастрофа - послови се губе лако и ствара се додатни притисак на сиромашне.

- Током целог трајања првог таласа, 10, 6 милиона радника је остало без посла. По званичним подацима. Незванично и више. Са доласком другог таласа, пак, само у априлу је преко осам милиона људи изгубило послове и приход. Да нема пандемије, то би била прва вест у медијима. Ситуација је таква да смо тренутно између два зла. Ако вас не убије вирус - глад хоће.

Он је дао и опис једне прилично апсурдне ситуације што се тиче мера. Док су у Делхију увели локдаун - другде нису. А све због интереса корпорација.

- Имамо апсурдну ситуацију тренутно у Индији. У државама као Махараштра, Делхи... где имамо много случајева, уведен је локдаун и оштре мере. Са друге стране, имамо државе, где послују велике корпорације и ту нема потпуног затварања. Наравно, они раде са 50% капацитета, има 50% мање јавног саобраћаја, али опет - економија ту не стаје ни на дан. Људи иду на посао у ситуацији кад вирус циркулише, гурају се у превозу...

Влада је пала на испиту два пута

На питање како би оценио понашање власти током пандемије, Гураб је рекао да је влада пала на испиту "два пута".

- Управљање пандемијом је било лоше током првог таласа а лоше је и током другог. Као што сам рекао, у току првог таласа су донели мере изненада, без икакве припреме. Кад је први талас прошао, опустили су се се. Није припремљено ништа, нису урадили ништа.

Он је рекао да су у току првог таласа људи, били принуђени да поштују мере, а да је онда све отворено и да су дозвољени верски фестивали.

- Влада је копирала оно што су радиле друге државе и спроводила то ригидно. Све су затворили, и држали закључаним по сваку цену. Међутим, онда су отворили све и дозволили све. То је нешто најгоре што су могли да ураде, посебно окупљања на верским фестивалима и политичким скуповима.

Са економске стране, наш саговорник каже да је помоћ привреди и грађанима, на папиру, била импресивна али да је је корупција и неспособност власти то саботирала.

- Званично, помоћ је износила 10% бруто домаћег производа. То је велики новац и лепо звучи али лавовски део су узели корисници који су ионако требали да добију пореске олакшице и помоћ државе - дакле, стране и домаће крупне компаније. Обични људи нису видели ништа од тога. Зато имамо пандемонијум отказа.

Једини спас су вакцине - којих немамо

На питање како види будућност Индије, Гураб одговара да је тешко предвидети шта ће се дешавати у будућности, с обзиром на ужасну реалност свакодневног живота.

- Забринути смо. Али и како не би. Власт је имала шест месеци да отвори нове погоне за кисеоник, да изгради болнице и да направи више вакцина. Шта су урадили? Ништа.

По његовим речима, људи су огорчени на премијера који је сам "на најгори начин кршио мере".

- Имали смо изборе у четири индијске државе и то најмногољудније. И премијер је звао људе на митинге иако је знао шта се дешава. Људи зато више немају поверења.

За крај он каже да је једини начин да слике масовних ломача нестану из медија - вакцинација. Ипак он је скептичан.

- Једини начин да да изађемо из ове ноћне море испуњене ватром погребних ломача је масовна вакцинација. Морамо да вакцинишемо људе - брзо и масовно. Међутим, тешко да ће то бити могуће у скоријој будућности - оцењује Гураб.