КОЛИКО ЈЕ БИО УСПЕШАН ШВЕДСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ: Цена борбе за нормални живот је скупо плаћена?

Откако је у јануару прошле године пандемија корона вируса кренула да се шири светом из Вухана, различите земље заузеле су различите приступе, али су се мере углавном свеле на затварање. Обустављен је превоз, ресторани и кафићи су унели своје столице унутра, јавни објекти затворили своје браве, међутим Шведска се није одлучила за ту тактику.

Север Европе заузео је нешто другачији став, док земље погођене трећим таласом Ковида прате њихов експеримент и питају се ко греши и у чему. Један од земаља која је пружила другачији одговор на Ковид је Шведска, у којој слушати епидемиолошку струку, сликовито преноси Index.hr, значи кретати се без маски у затвореним просторима, слободно излазити у ресторане, кафиће и ићи у школу.

Али какви су резултати шведског експеримента годину дана касније? Нордијска земља тренутно пролази кроз трећи талас корона вируса са више пацијената на интензивној нези ове недеље него у било ком тренутку у 2021.

Све више пацијената на интензивној нези

Овог пута, међутим, Јавна здравствена агенција је експлицитно рекла да је разлог тог повећања то што мање људи поштује мере заштите. Реаговала је увођењем оштријих мера према закону о пандемији - попут ограничења броја људи у продавници - као и регионалних рестрикција у већини шведских региона у којима се на људе ургираја да носе маске у јавном превозу све време и у затвореним просторима.

У понедељак је на интензивној нези регистрован 391 Ковид пацијент, што је 65 одсто више у односу на почетак марта и већа бројка него на врхунцу другог таласа, кад је у јануару било 389 људи на интензивној нези. То је ипак мање него током првог таласа, крајем априла 2020, кад је на интензивној нези било у једном дану 558 Швеђана, пише Thelocal.se позивајући се на последње бројке шведских власти.

Више од 80 одсто тих пацијената има неко претходно здравствено стање, а 70 одсто су мушкарци. У просеку, особа којој је потребна интензивна нега примљена је на одељење 10,8 дана од дана развијања симптома и то је разлог забринутости шведских власти.

Здравствени званичници се плаше да ће број пацијената на интензивној нези наставити да расте, након пораста броја нових инфекција последњих недеља.

Што се тиче броја умрлих од Ковида, он је остао најнижем нивоу него током другог таласа, како се вакцинише све више старијих и других особа из ризичних група. Од 9. априла је првом дозом вакцинисано 16,6 одсто одрасле популације.

"Никад и нисмо имали званичну стратегију"

Министарка здравља Шведске Лена Халенгрен рекла је у прошли петак пред Уставним комитетом да влада никада и није имала званичну стратегију за борбу против короне, али да је донела мере за које су сматрали да су неопходне у свим фазама пандемије.

- Да ли је то било довољно, није суд који ја могу да донесем седећи овде - рекла је Халенгрен на саслушању.

Многи посланици су на ово изразили изненађење и запитали како су здравствене и друге агенције могле бити под контролом владе без стратегије.

- Како влада може водити земљу у највећој кризи модерних времена без стратегије? - упитао је Тобијас Билстром, лидер Умерене странке, који је са Комитетом затражио истрагу.

Његова Умерена странка је најмоћнија у шведском парламенту, док Комитет води посланица из њених редова Карин Енстром, министарка одбране од 2012-2014.

Халенгрен је бранила владу, указујући да није неуобичајено да држава нема званичну стратегију те упрла прстом на Немачку, Француску и Италију.

Thelocal.se указује да ће истрага Комитета вероватно унети више политичку ноту у критике одговора владе на пандемију, за разлику од независне Комисије за корона вирус која је имала ужу надлежност и у првој фази истраге била ограничена на мере у сектору бриге за старија лица.

"Тада смо тако просуђивали"

Јавној здравственој агенцији Шведске и медији и јавност пребацују да је умањивала ризик и опасности од другог таласа короне.

Шведски радио емитер "Сверигес радио" се бави противречностима у наводима агенције, која је рекла да је пораст броја нових инфекција "спор", а јавно поштовање мера високо. "Сверигес" указује да је државни епидемиолог Андерс Тегнел, "дежурни кривац" који је стално на мети критика због лабавог приступа пандемији, крајем септембра рекао да је развој догађаја "стабилан" у већини места, а упозорио да земља "споро али сигурно иде у погрешном правцу", иако по мање драматичној стопи него у многим другим европским државама.

Тегнел је, којем је требало времена и да призна долазак трећег таласа короне у земљу, на питање зашто је описао повећани број заражених користећи се терминима попут "споро" и "опрезно", кад су бројеви саме агенције показали око 35 одсто повећања из недеље у недељу, рекао: "Тада смо тако просуђивали".

Ово није први пут да је агенција критикована због одговора на пандемију, указује Thelocal.se.

Почетком фебруара, док је Шведска сваког дана на око 10,3 милиона становника имала око 4.000 новозаражених, јавност се бавила питањем треба ли поћи на скијање, а Тегнел је одбио да позове грађане да не путују у планине. Шведска скијалишта била су распродата, истиче

Признање пораза, али не и код мера

Здравствене власти су недељама уверавале грађане да неће бити пандемије, подсећа портал, а кад су људи кренули да умиру, Тегнел је у мају рекао: "Шведска није успела да заштитити старије грађане, нисмо се довољно потрудили. Требало је да раније забранимо посете домовима за старије и немоћне особе."

Он је на брифингу крајем прошлог септембра указао на повратак многих људи на радна места, али истакао да је ниво поштовања мера иначе "веома висок". Међу те мере спадају држање дистанце, избегавање скупова, а ако је могуће и рад од куће. Тада Швеђани још нису имали препоруке да користе заштитне маске, избегавају јавна места попут продавница или се друже само са најужим круговима. Додуше, старији од 70 година су живели под строгим мерама, избегавајући контакте са свима који нису из њихових домаћинстава.

Тегнел је 24. септембра одговарао на питања у вези повећаног броја случајева, кад је стално указивао на високо поштовање мера, повезујући то са чињеницом да су мере увелике биле неизмењене током пандемије, и рекао да се агенција нада да то неће довести до другог таласа. Истога дана је премијер Стефан Левен ургирао људе да више поштују мере.

Чак је и у касном периоду, као што је прошли новембар, Тегнел признао да је агенција потценила колико је брзо растао број мртвих, након што је претходно медијима рекао да "нема оштрог пораста", а агенција се позвала на кашњење у извештајима о бројкама. Он и даље инсистира да затварање "није решење".

"Лични локдаун"

Док земља бележи пораст дневног броја инфицираних, један од најгушће насељених региона Шведске објавио је “лични локдаун”.

- Молимо од свих да се понашају као да су у личном карантину – рекао је “Јуроњузу” Микаел Кохлер, здравствени челник региона Упсала, називајући то “изузетним кораком”.

Упсала је последње три недеље забележила 908 оболелих на 100.000 људи, у поређењу са 772 у читавој земљи. Кохлер је рекао да су стога нова правила, која су иницијално објављена прошле недеље, неопходна мера.

Шведска данас

Данас, више од годину дана од почетка пандемије, Шведска има девету највећу стопу заразе у Европи и шесту најмању стопу смртности на континенту према подацима Европског центра за превенцију и контролу болест.

Шведски је болнички систем уз доста напрезања и захваљујући енормним материјалним ресурсима успео да издржи два велика таласа заразе и сада се налази усред трећег, а шведски грађани и даље уживају вероватно највећу слободу од епидемиолошких рестрикција у Европи.

Међутим, како пише Index.hr, шведски приступ је далеко од бајке, већ скупо плаћена цена борбе за нормалан живот и здравље нације, која је оставила многа неодговорена питања.

Други су о шведској стратегији писали као о опасном експерименту на властиту становништву, док су је неки називали "последњом оазом личних слобода у Европи", а трећи су ширили сензационалистичке приче о "помору стараца" и ускраћивању кисеоника или интензивне неге умирућим пацијентима, наводи портал.

Појавило се и неколико катастрофичних пројекција, тражило се чак хапшење Тегнела који је тврдио да је шведска статистика прецизна и да је то вероватно разлог зашто су њихове бројке реалистичније и што се чини да имају више случајева него многе друге земље.

Швеђани никада нису прихватили маске, а главни епидемиолог је чак и подстицао боравак напољу. Мере су се, подсећа портал, мењале из месеца у месец, али никад драстично баш како је и сам Тегнел рекао. Међутим, на крају се показало да је шведски вишак смртности од 7,7 одсто тек на 22. месту међу 30 европских земаља.

У међувремену, почела је вакцинација грађана, а питање да ли су Швеђани погрешили у пандемијској стратегији или поступили разборитије од већине европских земаља, вероватно никад неће добити одговор, закључује портал, додајући да остаје чињеница да је Шведска у пандемији што се тиче јавног здравства прошла битно лошије од нордијских суседа и битно боље од остатка Европе.

Како наводи Thelocal.se, позивајући се на податке Јавне здравствене агенције, од почетка пандемије у Шведској забележено је укупно 857.401 заражених, од чега је умрло 13.621, а 6.213 је примило интензивну негу.