КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Јужноамерички заокрет удесно - II део
Нови председник Аргентине Маурисио Макри је поред реформи пореског система, система социјалних давања и борбе против корупције започео и са спољнополитичким заокретима.
Први део текста можете прочитати кликом ОВДЕ.
Аргентина је убрзо увела санкције режиму у Каракасу, због политике председника Венецуеле који је након пораза на парламентарним изборима суспендовао демократски поредак, начинивши га само номиналним. Овај потез је био део заједничког одговора већине јужноамеричких држава након оштрог Мадуровог скретања у ауторитаризам.
Даље, Макри је започео конкретизовање поступка увођења зоне слободне трговине између Аргентине и Бразила непосредно након опозива левичарске председнице Дилме Русеф. Такође, Макријева спољна политика усмерена је на увођење зоне слободне трговине између Аргентине и Европске Уније, што је постављено као један од кључних спољнополитичких циљева.
Макри је остварио одличне контакте са администрацијом бившег председника САД Барака Обаме, који је и посетио Аргентину, непосредно након промена. Том приликом је Обама изјавио како "Макри поново повезује Аргентину са светом".
Питање Фолкландских острва, Макри је ставио у други план, покушавши да обнови нарушене односе са Великом Британијом.
Ипак, начинио је и одређене политичке гафове. Шефица дипломатије у Макријевој администрацији, подржала је јавно Хилари Клинтон на председничким изборима 2016. године у САД.
Терористички напад на компанију ФАРАЦО! Наоружани насумично пуцали по запосленима, осморо мртвих
Ипак, односе са Доналдом Трампом, Макри је градио на специфичан начин, најпре пружајући подршку његовој оштрој политици према илегалним имигрантима, пошто је почео да спроводи мере веома сличне онима које је иницирао и 45. председник САД.
Такође, Макри се дистанцирао од Техерана, охрабрио власти да спроведу пуну истрагу у вези напада на јеврејску заједницу у Аргентини 1994. године и осетно приближио Израелу, са којим његова председница готово да и није имала контакте. Трамп је отворено подржао Макријеве реформе и позвао ММФ да одобри транше нових кредита Аргентини, како би економске потешкоће биле савладане.
Децембра месеца исте године, одржани су парламентарни избори у Венецуели. Држава са највећим доказаним нафтним резервама на свету , годинама је дубокој економској кризи која је резултирала парадоксом да Каракас данас чак и увози нафту, коју не успева сам да произведе, због недостатка технолошких капацитета и знања након Чавезових и Мадурових реформи и ускраћивања гостопримства страним стручњацима и улагачима, углавном из САД.
Држава која је доживела страховит пораст криминалних стопа, више ни не функционише у пуном капацитету на целој територији. Локални моћници делују готово независно једни од других и у односу на централне власти или локалне институције и бивају моћнији од њих. Стопа инфлације је у јулу месецу износила око 500.000%, са тенденцијом пораста и могућношћу да почетком идуће године досегне рекордних 1.000.000%.
"Баците довољно новца пред Трампа и можете побећи с УБИСТВОМ" Опасна порука Доналда ЗАПАЛИЛА СВЕТ
Иако Мадуров режим данас оптужује превасходно САД због економске кризе која је дубока, траје годинама и настала је пре увођења, релативно симболичних санкција, углавном персоналног типа које таргетирају Мадурово политичко и лично окружење, треба истаћи да су САД заправо један од кључних спољнотрговинских партнера Венецуеле и данас, те да Вашингтон заправо трпи озбиљан дефицит у трговини са овом државом.
У првих девет месеци текуће године, извоз Венецуеле у САД је био вредан готово 10 милијарди долара (9.677.800.000,00), док је увоз износио нешто више од 4 милијарде (4.092.500.000,00).
Економска криза је бастион левице померила удесно и оријентација ка тражењу кривца у моћном, Средњу Америку далеко, северном суседу, више није имала подршку грађана.
Широка опозициона коалиција која је окупљала углавном странке десне, али и поједине Мадуру супротстављене партије леве политичке оријентације, однела је убедљиву победу, упркос чињеници да је владајућа опција користила административне ресурсе који су јој стајали на располагању.
Ипак, након пораза на изборима, председник Мадуро повлачи потезе због којих бива оптужен за суспензију демократског поретка у Венецуели.
Председник почиње да влада уредбама захваљујући одлукама Врховног суда Венецуеле чије чланове је изабрао одлазећи састав парламента, док је креиран потпуно паралелни орган "Национални парламент комуна", у чији састав улазе представници локалних самоуправа углавном из редова Мадурове странке, који одлуком председника Венецуеле замењује национални парламент, чији парламентарни телевизијски канал бива укинут.
У марту 2017. године, Врховни суд Венецуеле и формално распушта званични Парламент Венецуеле и преузима право на себе да доноси сва документа из домена парламента.
КОРАК БЛИЖЕ ДОГОВОРУ О БРЕГЗИТУ: ЕУ и Велика Британија усагласиле декларацију о БУДУЋИМ ОДНОСИМА
Убрзо бивају расписани избори за Уставотворну скупштину Венецуеле у коју се део посланика бирао гласовима грађана (две трећине), а део делегирао од стране "седам друштвених сектора": радничких синдиката, унија, различитих удружења грађана (једна трећина). Изборни процес бива вођен на челу са Државном изборном комисијом коју је именовао Мадуро и уз бојкот највећег броја опозиционих странака.
Власт је прогласила референдум успелим уз званичну излазност од 41.53%, док су невладине организације, посматрачи избора и опозиционе странке тврдиле да је излазност износила од 11% до 21% .
Дубока криза у Венецуели и процес који је опозиција означила као суспензију демократског процеса, настављен је и 2018. године. На председничким изборима Мадуро побеђује, након што је донео одлуку по којој на председничким изборима могу учествовати само партије које су узеле учешће на изборима за Уставотворну скупштину 2017. године, које су кључне опозиционе партије бојкотовале. Мадуро се позивао на одлуку Уставотворне скупштине, којој је дата моћ да мења уставне одредбе.
Мадуро је убедљиво победио на изборима, на којима није било дозвољено кандидовање кључним опозиционим лидерима, уз рекордно ниску излазност. Процес из 2017. године иницирао је вишемилионске протесте широм земље, који су резултирали хапшењем готово 5.000 људи, повређивањем преко 15.000 демонстраната и погибијом 165 људи.
Председничке изборе у Венецуели 2018. године нису признале Уједињене нације , САД , ЕУ , Лима група (Бразил, Аргентина, Канада, Чиле, Колумбија, Коста Рика, Гватемала, Хондурас, Мексико, Панама, Парагвај, Перу).
Лима група је и основана 2017. године како би државе ближи и даљи суседи Венецуеле осудиле поступке председника Николаса Мадура, што је и учињено на састанку у главном граду Перуа 08. августа 2017. године, доношењем декларације, потписане од стране министара спољних послова 13 држава чланица групе. САД, ЕУ, Света Луција, Барбадос, Бахами, Гренада, Јамајка, Уругвај, Гвајана су накнадно подржале декларацију.
Државе Лима групе су и повукле своје амбасадоре из Каракаса у знак протеста, због поступака венецуеланског председника.
Комесаријат за људска права Уједињених нација је заузео став да избори у Венецуели нису задовољили ни минимум демократских стандарда.
ЕУ отвара школу за ШПИЈУНЕ, две државе водиће главну реч, а нису Француска и Немачка
Изборе су од латиноамеричких држава признали: Боливија, Никарагва, Куба, Салвадор, Доминика, Антигва и Барбуда, а што се других држава тиче, признање избора је потврђено и од Руске Федерације, Кине, Турске, Сирије, Белорусије, Северне Кореје, Ирана.
Процес заокрета Јужне Америке удесно је настављен и након парламентарних избора 2017. године у Аргентини и Чилеу. У Аргентини је политички блок "Промене", председника Макрија успео да однесе победу на изборима за половину чланова Представничког дома и трећину чланова Сената Аргентине. Иако блок није остварио апсолутну победу, захваљујући аргентинском изборном систему, постао је владајућа опција у овој држави са 41.75% подршке на националном нивоу.
У Чилеу је процес заправо враћен уназад. На парламентарним изборима победила је коалиција "Напред Чиле", коју чине десно оријентисане политичке партије, освојивши натполовичну већину. Ипак, треба напоменути, да је политичка сцена Чилеа генерално за један корак померена удесно, те да на спољнополитичком плану ни чилеански левичари нису поступали слично као њима идеолошки сродни политичари на континенту.
Преминуо начелник руске војне обавештајне службе (ГРУ) Игор Коробов
Чиле је деценијама стратешки партнер САД и уз Колумбију, вероватно највернији савезник Вашингтона на континенту. Чилеанска и америчка војска блиско сарађују и често одржавају заједничке војне вежбе, Чиле се снабдева углавном америчком војном опремом, ужива привилегован трговински статус и ослобођен је готово свих царинских и других дажбина при извозу робе у САД још од 2004. године. Од 01.01.2015. године и сва америчка роба је ослобођена царинских и других дажбина, при извозу у Чиле. Чиле је једина јужноамеричка држава која има уведен безвизни режим са САД.
На месту председника, чланицу Социјалистичке партије Мишел Бачелет, наследио је десничар Себастијан Пињера. Интересантно, ово је Пињерин други мандат на месту председника Чилеа.
Први пут је на власт дошао 2010. године победивши тада актуелну председницу Мишел Бачелет. Ипак, 2014. године, Бачелет се поново кандидовала и овог пута победила Пињеру, који ју је наследио 2018. године, победивши кандидата левице Алехандра Гулијера.
Уколико промене у Чилеу нису суштинске гледано спољнополитички, онда у Еквадору свакако јесу. На изборима 2017. године, кандидат левице Ленин Морено, побеђује кандидата десног блока Гуилерма Ласа са тек нешто више од једног процентног поена.
Ипак, непосредно након победе, Морено прави радикалан заокрет у односу на политику свог претходника Рафаела Корее. Кореа је одвео Еквадор улево креирајући политику високих пореских стопа за комерцијалне банке и велике компаније, што је Морено поништио у првим месецима по доласку на власт.
Морено је такође одлучио да се повуче из блока АЛБА који су поред Еквадора чиниле још Венецуела, Никарагва, Куба, Боливија и још пет острвских држава, а у намери да се дистанцира од земаља чије режиме Доналд Трамп назива "осовинама зла" (конкретно Кубу, Никарагву и Венецуелу).
Такође је остварио контакте са високим америчким званичницима најавивши ресетовање односа, ускраћивање посебног статуса Џулијану Асанжу који се и даље крије у амбасади Еквадора у Лондону и ком је Моренов претходник доделио држављанство Еквадора. Еквадор је по доласку на власт Морена започео са применом, истина раније иницираног, споразума од слободној трговини са ЕУ , док се поново почео ослањати на инвестиције из САД, стварајући за њих повољан законски оквир, а потом и успостављање чвршће војне сарадње, која подразумева и куповину војне опреме.
КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Јужноамерички заокрет удесно
На примеру Еквадора се показало да чак и номинална јужноамеричка левица прихвата тренд континента и повлачи потезе како на унутрашњем, тако и на спољном плану који више одговарају њиховим колегама са десне стране политичког спектра.
Победа Жаира Болсонара у Бразилу, заокружила је заокрет јужноамеричког континента. Подсећања на раније досегнут ниво квалитетне сарадње, која се могу ишчитати у честиткама новом бразилском лидеру, које стижу из Москве и Пекинга, говоре и о извесној бојазни за судбину неформалног савеза, односно геополитичке платформе за усаглашавање ставова – БРИКС-а.
Поред Индије која све отвореније ставља интерес остваривања савезничких односа са САД, а насупрот Кини, Бразил Болсонаровим избором и пратећом променом на парламентарном нивоу, постаје за прекоокеанске субјекта Руску Федерацију и Кину, много више економски, него ли политички или војни партнер. Болсонаро је као кључног савезника своје државе већ окарактерисао САД, док је као друге важне партнере поред суседа са континента навео Јапан, Израел и ЕУ.
Болсонаро, по темпераменту, политичком стилу и ставовима, неретко подсећа на председника САД Доналда Трампа, са којим се и сам радо пореди. Политички ставови Болсонара, поготово они изречени пре две деценије а којима правда војну хунту и умањује улогу жена и расних мањина у друштву, као и новије у којима говори о радикалним методама борбе против корупције и криминала, изазивале су контроверзе током председничке кампање, али се чини да је управо оштар и непосредан наступ Болсонара био његова предност у односу на кандидата Радничке партије Фернанда Хадада, који се кандидовао након што је бившем председнику Да Силви било онемогућено да учествује у изборној трци из затвора.
АПСОЛУТНА СМЕЈУРИЈА! Чланица ЕУ хоће ДЕО РУСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ, боле их СТАРЕ РАНЕ И СТАРИ ПОРАЗИ
Болсонаро је већ јасно ставио до знања да ће се на унутрашњој политичкој сцени током борбе са корупцијом ослањати на бескомпромисне судије из процеса „Ауто-перионица“, на војску у борби са нарко-дилерима и на САД у својој спољнополитичкој оријентацији. Бразил, као економски, војно и политички најмоћнија држава Јужне Америке, овим ће не само ојачати тренд заокрета удесно комплетног континента, већ ће учинити ову промену стабилном категоријом, без реалног изгледа за промену оног обима који је задесио континент почетком 21. века, након серије победа левих покрета.
Са геополитичке тачке гледишта, пројекат мултиполарног света је текућим процесом у Јужној Америци доживео озбиљан ударац, а САД добиле прилику да поврате свој утицај, који су изгубиле у овом делу света приликом развоја "социјализма 21. века".
Расте број жртава на протестима у Француској: Мотоциклиста подлегао повредама
Бразил, као држава која би једина имала потенцијал да иступи и на светској позорници у, истина ограниченом обиму, свакако неће учествовати у пројектима који за циљ имају стварање противтеже САД, већ ће превасходно кроз сарадњу са Вашингтоном, покушати да оствари зацртане циљеве нових власти на свом континенту, а потом и да завреди положај озбиљне регионалне силе.
Јужноамерички заокрет нам говори и да су САД изучиле своју геополитичку лекцију у Јужној Америци. Уместо финансирања преврата, војних хунти, оружаних интервенција и подршке недемократским режимима, Вашингтон се базирао на остварење свог економског интереса, сарађујући и са себи ненаклоњеним владама током претходне две деценије, у делу света који представља "геополитичко двориште" САД.
Пројекти чавизма/киршнеризма/кореизма и други појавни облици латиноамеричке, политичке револуције с прелаза из једног у други миленијум, су сами доживели свој крај, с обзиром на нереално постављене циљеве и популизмом креиране методе рада, уз необично висок степен корупције и несналажења у осетљивом позиву какав је вођење државе.
Изабран НОВИ ШЕФ ИНТЕРПОЛА: Избор изненадио све! (ФОТО)
Такође, након окончања овог процеса, уз ојачавање геостратешке основе САД, можемо очекивати и активнију улогу Вашингтона у другим деловима света, овог пута уз нове економске, војне и политичке савезнике, у деценији која следи.
Први део текста можете прочитати кликом ОВДЕ.