"Људи нам умиру на носилима, сами, без породице": Медицинска сестра описала какве је ТРИ ПРЕТЕШКЕ НОЋИ провела поред пацијента
Прича медицинске сестре из Њујорка открива колико је заиста потресна и тешка ситуација са корона вирусом у Њујорку.
САД бије једну од најтежих битки у историји. Ситуација са корона вирусом је трагична. Само у држави Њујорк више је заражених него у било којој другој држави изван САД. Броје више од 160.000 случајева, а здравствени систем је пред колапсом. У прилог томе сведочи и исповест медицинске сестре Џенифер Кол, која је на свом Facebook профилу описала трагедију која се догађа у Њујорку.
Немачка је обуздала корона вирус: Све се одиграло у неколико минута, један потез био кључан
КОРОНА ЈЕ ТЕК ПОЧЕТАК КАТАСТРОФЕ, ЧЕКА НАС ПАКАО: Познати научник има обеспокојавајуће упозорење!
"НАЈГОРЕ МИ ЈЕ КАД ЧУЈЕМ ДА ПРЕМИНУЛИМА ЗВОНИ ТЕЛЕФОН" Потресна исповест медицинске сестре
Њен статус је за кратко време поделило више од 100.000 људи, а убрзо након тога је, из непознатих разлога повучен са мрежа.
Њену исповест преносимо у целости.
- Данас сам изгубила пацијента. Није ми први, а нажалост неће бити ни последњи. Али он је био другачији. Била сам сестра на хитној целу своју каријеру, али у Њујорку радим на интензивној нези, иако, у овом тренутку не постоји место у болници које није одељење интензивне његе. Сви су позитивни на Covid-19. Очајнички нам требају сестре које ће пацијентима дати лек или помоћи да се накаче на респираторе - започела је Кол болну исповест.
Три ноћи се борила да пацијент остане жив
Колова каже да се три ноћи борила за живот пацијента.
- За овог мушкарца бринула сам последње три ноћи, први пут у каријери. На Хитној је реткост да се неко задржи и 12 сати. Обе седмице колико се лечио у мојој болници биле су тешке за њега, али је последња ноћ била најгора. Првих 6 сати нисам напуштала његову собу, добијао је максималне количине лекова и преклињала сам лекара да назове његову породицу. Говорила сам лекару да се неће извући - објашњава Коле.
Нажалост, лекари су били презаузети, јер су јурили од једног кревета до другог.
- Све о чему сам могла да размишљам јесу речи моје уплакане мајке које ми је изговорила када сам одлазила на авион да бих дошла овде: "Ти људи су сами, добро се брини за њих".
Она каже да је три ноћи заредом била једина у његовој соби.
- Борила сам се најјаче што могу како бих га одржала у животу. Лекар је успео да контактира његову породицу и каже им шта се догађа. Одлучили су да га не оживљавамо када му једном срце стане. Једноставно нисмо имали шта да учинимо - објашњава Коле.
Након двонедељне боре, њен пацијент се, каже, предао.
- У соби смо били само он, ја и још један интубирани човек на другом кревету. Дрвена врата собе затворена су како би задржала инфекцију унутра, одсечени смо од остатка света. Позвала сам лекара да прогласи време смрти. Толико сам желела његовој породици да кажем да, иако они нису били уз њега, да сам ја била. Искључила сам пумпе, откачила респиратор и скинула га с монитора - каже Коле.
Она додаје да због превеликог ризика преминулом нису вадили тубус.
- Чим сам их позвала особље је дошло по респиратор. Ради се о оном преносном, али некоме он значи живот. Опрали смо тело и ставили у врећу, што је луксуз који добију само они који преживе Хитну - објашњава Коле.
Она каже да тамо људи умиру на носилима, сами, док пацијенти на респираторима чекају да се ослободи место, попут овог на којем је био њен пацијент.
- Али о Хитној ћемо неки други пут. Мој пацијент пре је био здрав, видела сам у његовом картону да је нечији дека, отац, нечији муж. Нико од њих није био с њим и срце ми се слама због њих - у потресном статусу је открила медицинска сестра.
Вреће са стварима наређане до плафона
- Сложила сам његов џемпер и ставила сам га у врећу с његовим папучама. Питала сам где да ставим ствари, а колега ми је отворио врата једне собе. Унутра су биле вреће с именима преминулих. Хрпа ствари висока је до плафона и срце ми се сломило. Те ствари чекају да их једног дана покупи неко од чланова породица преминулих. Пре неко вече у смени је умрло 17 људи.
Колова каже да су сви пацијенти веома крхки.
- То је толико деликатна равнотежа дисања, крвног притиска и функционисања органа. Тек мала промена доводи их у смртну опасност. Хитни случајеви толико су чести да су сви пацијенти исти независно од старости, здравственом или финансијском стању или моћи, дијагноза је иста, болест је иста и самоћа је иста - објашњава жена која се свакодневно бори да спасава људске животе.
Она каже да су успели да "извуку" једног 30-годишњака и да је успешно скинут са респиратора.
- Он је постао наша маскота, наша трачак наде да нису сви овде само како би дочекали смрт. Знам да већина ово преболи, али не чини се тако у овој болници. Већина особља је болесна, а ми који смо остали имамо своје Н95 маске залепљене за лице. Сви ми мислимо да смо непобедиви, али дубоко у себи знам да нећемо сви ово преживети.
Овај град ми осваја срца и слама га
На крају Колова је објаснила како их аутобусом превозе натраг у хотел у ком одседају.
- Возе нас кроз Менхетн. Неколико улица смо удаљени од Централ Парка, пролазимо крај Радио City Мусиц Hall-a, НБЦ-јевог студија, Тимес Squarea. Нема саобраћаја, плочници су празни. Моја соба је на 12. спрату, а сваког дана у 19 сати чује се како људи лупају лонцима и тигањима како би подржали нас, здравствене раднике. Овај град истовремено ми слама срце и осваја га. Нисам знала у што се упуштам када сам долазила овде, али испада да је пуно више него што сам мислила - закључила је Коле.
"ИЗГУБИМО ИХ У ТРЕНУ КОЛИКО СУ БОЛЕСНИ" У Њујорку копају МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, број мртвих непрестано расте
Знате ли ко је "Ковиљка" и како српским здравственим радницима помаже у борби против короне?
ИСПОВЕСТ КРИСТИНЕ ИЗ ИТАЛИЈЕ: "Корона ми је узела и мужа и оца у недељу дана"
ПОЧЕО НАЈДУЖИ ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ: Ево ко сме да излази у наредних 60 сати
