НАУЧНИЦИ ИЗВУКЛИ ДНК СТАР МИЛИОН И ПО ГОДИНА: Откривена тајна порекла мамута! (ВИДЕО)
Научници су успели да извуку геном стар милион и по година из зуба мамута
Научници су успели да извуку геном стар милион година из зуба мамута пронађених 1970-их у сибирском пермафросту.
РУСИ ОДБРУСИЛИ ЕУ ЗБОГ "ПРОЗИВКЕ" О ВАКЦИНАМА: "Жалостан и неутемељен покушај политизације"
ФАЈЗЕР ПЛАНИРАО ОГРОМНУ ЗАРАДУ НА ВАКЦИНАМА: Испливали подаци о првобитној цени цепива, Немачка у шоку!
ТЕКСАС БЕЗ СТРУЈЕ И ВОДЕ, ОКОВАН ЛЕДОМ: Снежна олуја односи животе, становништво у паници и хаосу (ВИДЕО)
Стручњаци до сада нису били сигурни може ли древна ДНК опстати дуже од милион година. Када неки организам умре, његови се хромосоми распадну на делове који с временом постају све краћи. Ланци ДНК након неког времена постану толико мали да чак ако се и извуку из узорка, у себи не садрже корисне информације.
Генетичар Лудовик Орландо из Центру за антропобиологију и генетику у Тулузу у Француској и његове колеге су успели извући информације из кости коња старе између 560.000 и 780.000 година те су се запитали може ли се то исто урадити и с још старијим узорком. Поготово су били оптимистични везано за узорак који је сачуван у пермафросту јер константно ниске температуре вечног леда успоравају фрагментацију ДНК.
Лове Дејлен, еволуцијски генетичар из Шведског природословног музеја (СМНХ) у Стокхолму, бави се секвенцијом старих остатака мамута од 2007. године, а недавно је успео да оствари сан генетичара из Француске.
Његов тим је секвенцирао узорке, један вуненог мамута (mammuthus примигениус) и два степског мамута (mammuthus trogontherii), које је 1970-их ископао руски палеонтолог Андреј Шер.
Дејлен се надао да би ДНК из узорака могао дати неке одговоре на питања о еволуцији вунених мамута, али је био врло сумњичав због квалитете узорака. Наиме, већ је раније имао лоших искустава с много млађим остацима нађеним у пермафросту, пише Натур.
- Није све што се налази у вечном леду очувано. Велика већина узорака има безвезни ДНК - казао је.
И заиста, два од три кутњака мамута старих више од милион година садржавала су толико мало ДНК да је Дејлен скоро одустао од даљњег истраживања Шерових налаза.
Али захваљујући напретку у технологији секвенцирања и биоинформатике, његов тим је напослетку успео да извуче 49 милиона базних парова нуклеарне ДНК из најстаријег узорка, пронађеног у близини села Крестовка, и 884 милиона базних парова из другог зуба који припада узорку названом Адиха.
ДНК анализа је показала да је узорак из Крестовке стар 1.65 милиона година, а узорак Адиха око 1.3 милиона. Ова два најстарија зуба су изгледа припадала степским мамутима, европској врсти за коју се сматра да је претходила вуненим и колумбијским мамутима.