Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

МАСОВНО ТЕСТИРАЊЕ - ДА ИЛИ НЕ? Које су предности, а које мане оваквог откривања короне код становништва?

19.11.2020. 11:00
Пише:
Србија Данас/Телеграф
Testiranje, koronavirus
Тестирање, коронавирус / Извор: Профимедиа/илустрација

Сваки пацијент који је био примљен и лечен у његовој болници је, наравно, прво тестиран.

Луксембург и Словачка су то већ урадили, а сада планира и Аустрија: масовно тестирање на ковид 19.

Да ли би то било решење и за земље са много више становника као што је то Немачка? Одговор гласи: и да и не.

Један потпуно нормалан Божић у кругу најдражих – зар то не би било лепо?!

"СТОТИНЕ ПРЕМИНУЛИХ ДНЕВНО" У Италији критично на одељењима интензивне неге

"СТОТИНЕ ПРЕМИНУЛИХ ДНЕВНО" У Италији критично на одељењима интензивне неге

КОЛИКО НАС МАСКЕ ШТИТЕ ОД КОРОНЕ? Ово су нова истраживања Данских истраживача - мишљења су подељена

КОЛИКО НАС МАСКЕ ШТИТЕ ОД КОРОНЕ? Ово су нова истраживања Данских истраживача - мишљења су подељена

Грчки митрополит хитно примљен у болницу због короне

Грчки митрополит хитно примљен у болницу због короне

Како би се приближио том циљу, аустријски канцелар Себастијан Курц жели, ако је могуће, да све становнике тестира на корона-вирус.

Луксембург и Словачка већ су тестирали своје становништво, и те земље су пример Аустрији. Што више тестова, то веће шансе да се открију инфицирани који немају симптоме и што пре пошаљу у карантин. Зар то није добра идеја и за веће земље попут Француске, Италије, Шпаније или Немачке?

Питање смисла

- Масовна тестирања у основи имају смисла. Знамо да око трећина заражених не оболева, али да шири вирус - каже Матијас Орт, шеф лабораторије у болници Маријенхоспитал у Штутгарту и председавајући струковног Удружења немачких лабораторијских лекара (БДЛ), а преноси Дојче веле.

Сваки пацијент који је био примљен и лечен у његовој болници је, наравно, прво тестиран.

- Управо смо добили резултате једног младића који би требало да буде оперисан. Он има највећу количину вируса у организму коју смо икада измерили, а нема никакве симптоме - каже Орт. Такве особе би се пронашле масовним тестирањем.

Поред питања смисла, поставља се и питање изводљивости. Јер, ни Луксембург са својих 630.000 становника (дакле величине Црне Горе), а ни Словачка са 5,5 милиона становника, не могу да буду пример за Немачку или неке друге земље са великим бројем становника.

Testiranje, koronavirus
Тестирање, коронавирус / Извор: Профимедиа/илустрација

"Више не може!"

- Једну малу земљу попут Лукесмбурга је могуће снабдети брисевима и реагенсима - каже Орт. Да би масовно тестирање дало поуздану слику инфекције, оно би морало да се уради истовремено широм земље. Али, то би захтевало све расположиве капацитете.

- Узимање бриса по особи траје у просеку пет минута. Тако да можете слободно да израчунате колико би то трајало за 80 милиона становника - каже Орт.

А ми смо израчунали. Са сада расположивим капацитетима, то би трајало 53 недеље, дакле више од годину дана.

У овом тренутку, немачке лабораторије обраде милион и по тестова недељно. „600.000 Луксембуржана бисмо без икаквих проблема у Немачкој могли да тестирамо у року од недељу дана“, каже Орт.

Да би се комплетно немачко становништво тестирало у року од недељу дана, лабораторијски капацитети би морали да се упедесетоструче.

- Ми већ сада радимо у две смене, а понекад и у три смене у седам дана - каже Орт - Могли бисмо да наше капацитете повећамо за десет до 20 одсто, али више не.

Додатни проблем који отежава масовно тестирање је хронични недостатак материјала за тестирање.

- Производња неопходних реагенаса већ сада ради такорећи од јутра до сутра - каже Орт.

Упркос томе, и даље недостаје материјала у немачким лабораторијама.

Сви ти ограничавајући фактори масовно тестирање чине готово немогућим. Осим тога, ограничени ресурси захтевају и посебно промишљену стратегију испитивања. Са становишта лабораторијских лекара, начин који се тренутно примењује у Немачкој да се првенствено тестирају особе са симптомима ковида 19, не даје баш плода.

- Ако имам породицу у којој је отац заражен вирусом, а мајка такође има симптоме, онда нема потребе да тестирам и мајку - каже Орт. Јер, позитиван тест је скоро па сигуран и то би било само расипање ресурса.

Одлучујући фактор за ток инфекције јесте пронаћи асимптоматичне болеснике с великом количином вируса у организму.

- Уместо да се тестирају са симптомима, фокус би морао да се пребаци на оне који немају видљиве знаке болести - сматра Орт.

Такође би имало смисла да се капацитети за тестирање користе како би се тестирале прве контакт-особе заражених ковидом 19, а које не показују симптоме болести.

Ако би тест био позитиван, онда би морало да се настави с тестирањем наредник контакт-особа. У зависности од тога колико развучете те прстенове, на крају би могло да дође до масовног тестирања. Али и тада би то било регионално, а не и у читавој Немачкој.