ДА ЛИ СУ АМЕРИКАНЦИ ЗАИСТА БИЛИ НА МЕСЕЦУ: На данашњи дан пре 52 година мисија Аполо 11 полетела али да ли је и слетела?
Детаљно објашњење зашто нема сумње да су људи заиста били на Месецу
Један од највећих домета човечанства у историји - спуштање човека на Месец - почео је на данашњи дан 1969. године лансирањем америчког васионског брода "Аполо 11" у мисију током које су два астронаута 20. јула изашла на површину Месеца.
НАПОЉУ БЕСНЕЛА БУРА А ОНДА СЕ ДЕСИЛО ЧУДО: Фотограф успео да услика бога мора Нептуна и направио снимак живота (ФОТО/ВИДЕО)
НА БЕЗОСОВОМ ЛЕТУ БИЋЕ НАЈМЛАЂА И НАЈСТАРИЈА ОСОБА У СВЕМИРУ: Амерички милијардер мења историју космоса (ФОТО/ВИДЕО)
НАЈМАЊЕ 58 ПОГИНУЛИХ: Поплаве Европу бациле на колена, људи чекају спасиоце на крововима (ФОТО/ВИДЕО)
Нил Армстронг и Баз Олдрин имали су част да као први људи прошетају по Земљиним сателиту, а трећи члан посаде Мајкл Колинс остао је у броду "Колумбија" и чекао њихов повратак.
Прва четири дана мисије ишла су по плану, али двадесет минута прије слетања на Месец посада се сусрела са низом проблема.
Накратко је изгубљен радијски контакт са контролним центром у Хјустону - у модулу "Орао", којим су се Армстронг и Олдрин спуштали на Месец, огласио се аларм.
Из Хјустона је поручено да наставе мисију те да је реч о проблему компјутера који је био преоптерећен.
Астронаути су прешли на ручно управљање и спустили се на површину. Армстонг је силазећи из "Орла" рекао чувену реченицу: Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство.
Баз Олдрин је касније причао да му је Армстронг на почетку припрема за мисију рекао да ће "искористити виши чин и да ће он бити тај који ће први закорачити на површину Месеца".
- Одлучио сам да ћутим, покушавао сам да се не љутим на Нила - написао је касније у својим мемоарима.
Многи су сумњали у успех слетања на Месец у првом покушају, али не и Нил Армстронг, искусни војни пилот.
- Осећао сам да имамо 90 одсто шансе да се сигурно вратимо и око 50 одсто за успешно слетање на Месец - објаснио је он.
Како је изгледала шетња по Месецу описао је Баз Олдрин:
- Почео сам помало да трчим около и осећао сам се као да сам у успореном снимку, често са обе ноге у ваздуху.
Током два и по сата шетње по месечевој површини Армстронг је фотографисао хрпе камења док је Олдрин инсталирао сеизмометар и два друга научна инструмента.
Поставили су америчку заставу и оставили за собом неколико предмета, укључујући медаљу у част првом човеку у свемиру - Русу Јурију Гагарину.
Од 857 црно-белих фотографија и 550 у боји, само четири приказују Армстронга. На већини је Олдрин.
- Он је пуно фотогеничнији од мене - шалио се Армстронг.
Колинс је за то време у орбити чекао 22 сата. Он је све време страховао да ће, ако ствари крену по злу, можда морати да остави колеге на Месецу и да се сам врати на Земљу.
- Ако не успеју да се подигну са површине Месеца или се сруше, не планирам да се убијем, али знам да ћу до краја живота живети са метом на леђима - објаснио је Колинс касније шта му се тада врзмало по глави.
На Земљу су се вратили 24. јула када се капсула накратко претворила у ватрену куглу на небу, пре него што су се отворила три падобрана, те сигурно спустила у Тихи океан.
Нико од ове тројице астронаута више се није вратио у свемир. Након још шест мисија, програм "Аполо" укинут је 1972. године.
Подаци говоре да је 400.000 људи радило на свемирском програму "Аполо" у разним мисијама.
Спуштање људи на Месец до данас прате разне контроверзе и тврдње скептика да је цела мисија "лажирана" те да је у то доба било немогуће слетети на Месец због слабијих техничких услова, уз напомену да људи деценијама након тих мисија више нису ишли на Земљин сателит нити му прилазили.
У разним теоријама завере навођене су наводно сумњиве фотографије са Месеца, неке технолошке нелогичности, застава која се вијори мада је реч о простору који то не дозвољава...
Али, нико са озбиљаним научним референцама није до данас оспорио лет човека на Месец, који остаје један од највећих домета у историји човечанства.