МИСТЕРИОЗНО ОТКРИЋЕ НАУЧНИКА: Нешто чудно шаље сигнале из средишта наше галаксије
Научници су 2020. открили необичан сигнал који стиже из мистериозног, за сада неразјашњеног извора у средишту наше галаксије
Према раду објављеном у часопису Astrophysical Јоурнал, сигнал је необичан на више начина. Пре свега, није јасно одакле долази јер научници нису успели да открију његов извор. Осим тога, његов интензитет се мења на неуобичајен, неправилан начин – пали се и гаси без неког реда. Коначно, извор емитује релативно ретке, циркуларно поларизоване радиоталасе. Све ово заједно показује да је реч о нечему што никада до сада није забележено.
МАЈКА ИЗ ПАКЛА: Сара је лажно оптужила МУЖА да злоставља дете, на крају је ИСПЛИВАЛА језива истина о њој
(ВИДЕО) СРЦЕПАРАЈУЋА СЦЕНА: Одвлаче ДЕЦУ од јединог старатеља којег имају, девојчице ПЛАЧУ и КУКАЈУ
ЉУБАВНИ ТРОУГАО ЗАВРШЕН ТРАГЕДИЈОМ: После пијане ноћи са љубавником и његовом девојком УБИЛА га због пољупца
Мистериозни Ендијев објекат
Извор зрачења назван је "Ендијев објекат", по Зитенгу Вангу са Универзитета у Сиднеју којем је надимак Енди, а који је први открио ове радиоталасе.
Заједно са својим колегама Ванг је у 2020. необичан сигнал забележио 6 пута уз помоћ радиотелескопа Аустралиан Square Километре Array Pathfinder. Након тога исти сигнал ухваћен је радиотелескопом МеерКАТ у Јужноафричкој Републици.
Тим је открио да је извор само повремено слао (емитовао) радиоталасе у периоду од неколико недеља, али већину времена их није емитовао. Кад их је последњи пут емитовао у фебруару ове године, неколико месеци након што је први пут откривен, научници су у њега уперили неке од најмоћнијих телескопа који постоје на Земљи, а да нису радиотелескопи, али и даље нису видели ништа.
- Посматрали смо све друге могуће таласне дужине из електромагнетног спектра, од инфрацрвених и оптичких до рендгенских зрака, и нисмо видели ништа па се чини да то зрачење није у складу с било каквом звездом или објектом који разумемо - рекао је за New Сциентист Дејвид Каплан са Универзитета Висконсин-Милвоки, који је био члан истраживачког тима.
Чињеница да извор зрачења није био видљив ни на једној другој таласној дужини осим у радиоподручју искључила је неколико могућих објашњења за овај извор, укључујући стандардне звезде и магнетаре, неутронске звезде са снажним магнетним пољем.
Шта год да јесте "Ендијев објекат", карактеристика поларизације радиоталаса који из њега долазе указује на то да вероватно има врло јако магнетно поље.
Јаке варијације у сјају мистериозног извора
Током бљескова мистериозног извора у средишту наше галаксије јачина сјаја варирала је до фактора 100, а бљескови су нестајали изузетно брзо, углавном током једног дана. То пак значи да је објекат врло вероватно мален. Но ниједно астрономско тело за које знамо не одговара свим наведеним, чудним особинама.
Каплан каже да је објекат онемогућио сваки њихов покушај да га објасне.
- Могло би се показати да је део познате класе објеката, само чудан примерак, али то ће померити границе начина на који мислимо да се те класе понашају - закључио је.
Астрофизичар Вибор Јелић са Института Руђер Бошковић у Загребу каже да се ради о врло занимљивом радиоизвору.
- Биће интересантно открити о чему се тачно ради. С обзиром на то да радиоталасе детектујемо у неправилним размацима, могуће је да се ради о насумичном падању околне материје на неки објекат који онда изазива те изненадне и неправилне бљескове радиоталаса - рекао је Јелић.
Шта је циркуларно поларизована светлост?
Овде је прикладно објаснити шта значи да је светлост поларизована, а шта да је циркуларно поларизована. Светлост која до нас долази са Сунца, из пламена ватре или из варница са жарном нити, састоји се од мноштва електромагнетних таласа чија је поларизација насумична. Сваки појединачни талас за себе је поларизован у смислу да осцилира само у једној равни. Али сваки то чини у некој својој равни, не сви у истој. Другим речима, поларизације су заступљене у свим смеровима па сматрамо да је укупно зрачење неполаризовано. Када би сви електромагнетни таласи имали поларизацију истог смера, тада би и укупно зрачење било поларизовано.
Зрачење је линеарно поларизовано ако таласи титрају у истој равни, а раван је окомита на смер ширења таласа. На пример, рефлектована Сунчева светлост с површине воде попут.језера или мора, већином је поларизована. Употребом материјала који пропуштају светлост само одређене поларизације, тзв. филтери, може се блокирати одсјај с површине воде и на тај начин направити контрастније слике. Поларизовани филтери користе се и у одређеним моделима сунчаних наочара и исто служе за смањење рефлексије светлости из околине.
Поларизацијски филтери такође постоје у 3Д наочарама за биоскоп. 3Д филмови снимају се с две међусобно удаљене камере које опонашају два ока која су међусобно удаљена. У дворани пројектори те две слике пројектују у две различите поларизације, а ми мешавину тих слика гледамо кроз наочаре које имају два филтерима различито поларизована стакла. Десно стакло поларизовано је тако да пропушта само оно што је снимила десна камера, а лево само оно што је снимила лева. На тај начин видимо снимљене призоре онако како бисмо их гледали у природи својим размакнутим очима.
Кажемо да је зрачење циркуларно поларизовано ако се раван поларизације таласа, тј. смера кретања таласа закреће док се крећу. Закретање може бити у смеру казаљке на сату и обрнуто од смера казаљке на сату.
Циркуларна односно кружна поларизација електромагнетног таласа је стање поларизације у којем у свакој тачки електромагнетно поље таласа има константну величину и ротира константном брзином у равни усмереној на смер таласа.
Снага и смер електричног поља дефинисани су његовим вектором електричног поља. У случају кружно поларизованог таласа, врх вектора електричног поља, у одређеној тачки простора, одређен је фазом светлости док она путује кроз време и простор. То чини тако да вектор електричног поља таласа у сваком тренутку означава тачку на спирали која се увија око смера његовог ширења.
Кружна поларизација настаје када су два ортогонална вектора компоненти електричног поља једнаке величине и изван фазе су за тачно 90°, односно за једну четвртину таласне дужине. Такав талас можемо замислити као комбинацију двају таласа који су међусобно супротстављене поларизације, а имају помак у фази осцилације.
Радио-емисије звезда и пулсара могу бити снажно кружно поларизоване. Али занимљиво је да и неки инсекти и неки рачићи одражавају циркуларно поларизовано светло. Један од познатијих је златна бубамара, инсект јаког зелено-бакренастог сјаја који често слеће на цвеће где се храни поленом.