МОНСТРУМ ИЗ АЗИЈЕ ХАРАО И НА БАЛКАНУ: Упознајте најјезивијег хладнокрвног убицу - Змију! (ВИДЕО)

Неке од жртава је дрогирао док не би предозирале, неке је давио, неке убадао ножем а потом поливао бензином и палио. Њихова тела проналазили су бачене крај пута... Деценије су биле потребне да буде осуђен. Робија за два убиства, а верује се да је побио на десетине људи.

Непријатан мирис у мртвачници је гушио, док је дезинфекционо средство требало да замаскира задах тела која се распадају.

- То су они - рекао је зубар, који је управо прегледао усну дупљу једног леша.

Два тела са тешким опекотинама лежала су на столу. Управо је завршена обдукција. Жени је била смрскана глава, мушкарац је био задављен. Обоје су били живи када су запаљени.

Језива сцена из мртвачнице у Бангкоку од 3. марта 1976. и даље је веома жива у сећању бившег холандског дипломате Хермана Нипенберга. Каже да је шокантно оно што је видео за три деценије свог службовања, што га је навело да деценијама тражи убицу и приведе га правди.

- Осећао сам се као да напуштам своје тело да бих гледао те сцене - рекао је бивши дипломата у једном интервјуу који је дао почетком ове године.

Тек касније је сазнао да је спаљени пар из Холандије, чија су тела била у мртвачници, само двоје од десетине људи које је Чарлес Собхрај признао да је убио, али је касније повукао признање, пише CNN.

У серији "The Серпент" (Змија), нова Netflix и BBC серија која би требало да почне да се емитује у априлу говори како је Собхрај годинама кршио закон широм Азије. Говори о томе како је дрогирао, пљачкао и убијао путнике и како је Нипенберг годинама сарађивао са властима у нади да ће га ухватити. Собхрај тренутно служи доживотну казну у затвору у Непалу због убиства двоје туриста 1975. године. Ипак, многа убиства за које се сумњичи, и даље нису расветљена. Самим тим, овај случај за Нипенберга још није затворен.

Те давне 1976. године, Бангкок још није био престоница небодера какав је данас. Метро тад није постојао, а на улицама је била катастрофална гужва. За разлику од данас, тада је био много мање повезан са светом. Нису постојали паметни телефони, друштвене мреже, и недеље су могле да прођу пре него што се сазна да је неки туриста нестао.

Те године, 6. фебруара, Нипенберг је добио писмо о двоје држављана Холандије којима се управо то догодило. Мушкарац му је писао да трага за својом несталом свастиком и њеним дечком. Хенрикус Бинтања и Корнелија Хемкер су својој породици писали сваке две недеље док су путовали кроз Азију, али већ шест недеља се нису огласили.

Нипенберг, који је тада имао 31 годину, и који је службовао у амбасади, помислио је како је то много чудно. Неколико недеља пре тога два изгорела тела су пронађена крај пута у близини Ajuthaje, на неких 80 километара северно од Бангкока. У почетку су сви веровали да је то нестали пар из Аустралије, а онда је тај пар полиција пронашла. Сада, Нипенберг је слутио да су изгорели мушкарац и жена нестали пар из Холандије који се помиње у писму. Зато је замилио једног холандског зубара, који је живео у Бангкоку да оде у полицију и у мртвачници провери тела, и упореди податке из зубарског картона који је набавио.

Зубар није имао сумњу, све се поклапало. Док је размишљао о спаљеним телима сетио се чудне приче коју му је његов пријатељ Пол Сиемонс, аташе у балгијској амбасади испричао неколико недеља пре тога. Рекао му да је француски трговац драгим камењем Алаин Готијер у свом стану у Бангкоку има хрпу пасоша који припадају несталим људима. Сумњало се да их је он убио. Два пасоша била су холандска, али је Сиемонс одбио да открије ко му је извор.

Нипенберг је у том тренутку мислио да је Сиемонс "мало скренуо". Прича је деловала невероватно. Међутим, ускоро ће обојица сазнати да је Алаин Готијер лажни идентитет који је Собхрај користио.

Бегунац, који се представљао као трговац драгим камењем у Бангкоку, француски лопов, преварант и убица је годинама склапао познанства са туристима. Потом би их дрогирао и пљачкао. Како у то време граничне контроле нису биле строге, користио је идентитете људи које је мучио, и са њиховим пасошима је путовао по Азији.

Дан након обиласка мртвачнице Нипенберг је звао Сиемонса и захтевао од њега да му каже од кога је сазнао за трговца драгуљима. Након убеђивања Пол је рекао име Надин Гирес, Францускиње која је живела у истој згради где и Собхрај, и која га је упознавала са клијентима. Када су се срели Гирес је рекла да су други људи, који су сарађивали са Собхрајем побегли након што су открили да у стану има пасоше несталих људи. Били су уверени да их је он убио. Сетила се и да је видела пар из Холандије, који је дошао у Змијин дом. Нипенберг је позвао полицију, али је и сам наставио да истражује случај.

Гирес га је позвала 11. марта 1976. да му саопшти лоше вести. Собхрај и његова девојка Мари Андре Леклер, планирали су да отпутују у Европу на дуже. Нипенберг је обавестио полицију и исте вечери упали су у стан Собхраја. Привели су га на саслушање, али је убица имао спремну причу.

Користећи пасош који је украо једној од жртава и унутра убацио своју фотографију, Собхрај је тврдио да је амерички држављанин и пуштен је из притвора. Следеће вечери Гирес је поново позвала Нипенберга и рекла му да ју је један од цимера Собхраја позвао у стан и рекао да има нешто да јој каже. Нипенберг није знао шта да је посаветује. Ако оде, живот би јој био угрожен. Ако не оде, Сибхрај би могао да посумња да га је она "откуцала"...

- То је био један од најгорих тренутака у мом животу. Размишљао сам и онда сам је позвао и извинио сам јој се и рекао сам јој да мора да иде - присећа се дипломата.

У тренутку кад цимер није био у соби, Гиресова је у свој грудњак гурнула пасош који је пронашла. То је помогло да сазнају нешто више о једној од жртава. Следећег јутра Собхрај и његова девојка отпутовали су у Малезију. То није био последњи пут да су се измигољили правди. Баш зато је Собхрај на крају и добио надимак Змија.

Собхрај је рођен 1944. године. Отац му је био из Индије, мајка из Вијетнама, а према речима биографа који су га интервјуисали више пута, имао је тешко детињство. Када је био мали родитељи су му се развели и отац га се одрекао. Мајка му се преудала за француског војника и одселили су се у Француској где је Собхрај ушао у криминалне воде.

Они који су га познавали кажу да је био леп и вешт преварант, који је увек крај себе имао неку лепотицу, понекад и више њих истовремено. Обожавао је Ничеа и био је заљубљеник у борилачке вештине.

Први пут је ухапшен у Паризу 1963. због крађе. Више пута је, у неколико земаља, бежао из затвора. Харао је од Балкана до југоисточне Азије. Успут је проналазио саучеснике, а због његове свирепости у медијима су га често називали Чарлс Менсон из Азије.

Према речима биографа, признао је најмање 12 убистава које је починио у периоду од 1972. до 1976, и делимично признао још неколико злочина. Међутим, како се спремало суђење, повукао је исказ.

Неке од жртава биле су дрогиране толико да су се предозирале, неке је давио, неке је убадао ножем а потом поливао бензином и палио. Њихова тела проналазили су бачене крај пута. Никад се није сазнало колико је људи тачно убио, а за само два убиства су пронађени докази, због којих је и осуђен на доживотну робију.

Први злочин који је признао било је убиство таксисте из Пакистана 1972. године, али је много више деловао на Тајланду, где је, како се верује, убио најмање шест људи - америчког туристу, Турчина, двоје Француза и пар из Холандије, које је, заједно са саучесницима брутално убио 1975.

Исте године пронађено је и тело једне Американке у купаћем костиму како плута код плаже Патаја. Због тог убиства Змију су прозвали и "бикини убица".

Међутим, Нипенберг тада није знао све детаље. Змијин бег га је психички дотукао. Холандски званичници су му беснели у слушалицу због неспособности полиције на Тајланду. Када је амбасадор схватио да Нипенберг сам наставља да спроводи истрагу, наредио му је да узме одмор на три недеље.

Пре него што је отишао, Нипенберг и његова тадашња супруга Анђела скупили су документацију у вези са случајем и оставили је у амбасади у Бангкоку. По повратку, позвао га је канадски амбасадор да му саопшти да је полиција посетила родитеље Сабхрајове девојке Мари и открио му да је она на путу са дечком и да је родитељима оставила број где могу да је пронађу, негде близу Марсеја у Француској. Укључила се и Француска полиција и открила да број припада Собхрајевој мајци.

Сада су знали прави идентитет Мариног дечко, био је то Чарлс Собхрај.

Тог месеца поново га је назвала Гиресова и рекла му да власник стана, који је Собхрај изнајмљивао, планира да га испразни и поново изда. Преплашен да ће кључни докази бити уништени, Нипенберг је окупио тим и ушао у стан.

- Био је то штрокав стан - присећа се Нипенберг и додаје да су унутра пронашли око пет килограма разних лекова и и три картона течности која се користи као лаксатив. У стану су пронашли и капут и ташницу жене из Холандије.

Амбасадор је Нипенберга 5. маја 1976. наговорио да се обрати медијима. Наредних дана на насловницама Бангкок Пост-а стајала је ударна прича са насловом "Мрежа смрти". Након тога су се тајландске власти више посветиле случају и издале Интерполову потерницу, која је помогла да Собхрај буде ухапшен у Индији 5. јула 1976. године.

Собхрај је у пролеће 1976. стигао до Француске, али када је прича о "бикини убици" почела да се појављује у светским медијима са Мери је побегао у Индију. У Њу Делхи је стигао почетком јуна. Међународна потерница му је ставила со на реп. Ухапшен је након што је дрогирао групу француских туриста у Делхију почетком јула. Оптужен је и за убиство једног Израелца у Варанасију и франсуског туристе у Делхију.

Две тужбе су пале у жалбеном поступку, а осуђен је за покушај пљачке туриста на 12 година робије у пренатрпаном затвору Тихар. Тамо му и није било тако лоше. Један од шефова у затвору тврди да је Змија имао посебне привилегије. Могао је да бира храну и да има посете.

- Други затвореници су били у својим ћелијама, али он је луњао по затвору - рекао је Сунил Гупта, бивши надзорник и службеник у Тихару.

Каже да је Собхрај зарађивао тако што је писао жалбе богатим затвореницима, па је тим парама подмићивао стражаре.

Наводно је и тајно снимио како подмићује једног важног службеника у затвору, па су га се сви плашили.

Новинар Алан Досон је 1984. интервјуисао Собхраја и написао да Змија "зна шта ради" у том, како је Собхрај описао, грозном затвору.

- Тихар ми је отворио очи. Затвореници су живели иза решетака, а власти су сређивале папире. Чарлс је био откровење. Његов "апартман" састојао се од три ћелије, а упознао нас је управник затвора, који га је представио као господина Чарлса. Без проблема сам прошао обезбеђење, као да им је свима речено да се лепо понашају према мени. Не знам ко им је то наредио, управник или Собхрај - рекао је Досон.

Он је истакао да му је од почетка било јасно да је Собхрај преварант, који увек гледа како да контролише ситуацију.

- Био је леп и понашао се тако да се осећате као да сте у центру пажње - описао је Досон.

Собхрај је 17. марта 1986. извео једну од својих највећих превара. Гупта је код куће гледао филм када је стигла вест да је Собхрај побегао из затвора. Пожурио је у Тихар и затекао невероватно сцену - сви чувари су спавали.

Змија је чуварима рекао да му је рођендан и свима поделио слаткише у којима су били седативи. Са њим је побегло више од 10 затвореника. Змији је у том тренутку било остало још неколико недеља до одслужења казне, али Гупта верује да је побегао јер је страховао од изручења тајландским властима, где је оптужен за убиства, за које је могао да буде осуђен на смртну казну.

За то време Нипенберг је био хиљадама километара далеко. У САД, на Харварду је завршавао мастер студије. Тада му је стигао позив надређеног, који му је саветовао да се сакрије на неко време.

- Собхрај је побегао из затвора и мислим да ти је живот угрожен - рекао му је шеф.

Нипенберг је био скептичан. Веровао је да је Собхрај превише паметан да крене за њим и рескира да га неко види. И био је управу. Собхрај је ухапшен 6. априла док је пио пиво и прослављао свој 42. рођендан у ризорту Гоа.

Радници ризорта кажу да није пружао отпор. Поново је завршио иза решетака, а у међувремену случајеви за које је оптужен на Тајланду претили су да застаре. Змији више није претила смртна казна.

Собхрај никад није открио прави разлог зашто је починио гнусне злочине. Досон, који је хтео да напише и књигу о њему одустао је након што му је Змија тражио 10.000 долара. Ипак, у интервјуу који је дао у затвору рекао је једну необичну ствар.

- На моје прво питање зашто, никад није дао прецизан одговор. Рекао је кад бисмо "ми написали књигу", одговор би био да су сви ти бели људи уништили Азију шверцујући опијум. Ваљда је мислио да зато сви бели људи треба да буду мртви - рекао је Досон.

Биограф Ричард Невил, који је написао са Џулијом Кларк књигу "Живот и злочини Чарлса Собхраја" каже да је Собхрај њему убиства објаснио реченицом да "никад није убијао добре људе".

- Користио је психоанализу, глобалну политику и Будизам како би рационализовао и оправдао своје злочине. Његове тврдње да је његов живот био протест против француског правног система или да је љубав према Вијетнаму и Азији мотивисала његову злочиначку каријеру су апсурдне, али као оруђе психолошке манипулације биле су врло ефикасне - наводи Невил.

На питање шта то чини убицу Собхрај је одговорио: "Или су превише осећајни и не могу да се контролишу, или уопште немају осећања. Увек је једно од та два".

- Никад није открио које правило се на њега односи - каже Невил.

Гупта сматра да је Собхрај чинио све да би био у центру пажњу. Међутим, након што је пуштен из Тихара 1997, после 21 године робије, све више медија је писало о њему.

Продао је права за књигу и филм за 15 милиона неименованом француском продуценту, али тај филм никад није снимљен.

Иако је снимљено много филмова и документараца о њему, Досон каже да и даље нису познати прави мотиви за његова крволочна дела.

- Зато сам и отишао у Делхи да га видим и ево ме, 35 година након тога, и идаље немам идају зашто је то урадио.

Једног зимског јутра 2003. у Велинготну на Новом Зеланду, Нипенбер је први дан пензије проводио тако што је пекао палачинке. Зазвонио је телефон. Обавестили су га да је Собхрај, који је дуже времена живео у Француској, ухапшен у Непалу и осуђен за убиство туристе које се догодило 1975. године. Собхрајова одлука да путује у Катманду је била чудан избор. Непал је и даље било једино место на свету где су власти држале отворен предмет против њега. Током саслушања, Собхрај је тврдио да никад раније није посетио Непал.

Нипенберг је отишао у гаражу где је и даље чувао шест кутија пуних папира о Собхрајевим злочинима. Када је пронашао папир са исказом Мари, који је дала када је ухапшена 1976, и у њему део у ком Змијина бивша девојка до детаља описује како су заједно посетили Непал. Те папире је проследио ФБИ.

- Мислим да је превише рећи да сам ја довео до тога да га осуде. Али, јесам помогао да полиција у Непалу боље истражи случај - каже холандски дипломата.

Собхрај је ухапшен у Катмандуу 13. септембра 2003, и осуђен је за убиство Американке Кони Џо Бронзич. Све време је тврдио да је невин.

Међутим, његови адвокати су се жалили Комитету за људска права при УН 2008. године, тврдећи да су приликом хапшења и суђења Собхрају била угрожена људска права. Држали су га 25 дана у притвору без да су му доделили адвоката. Осуђен је у августу 2004. године на доживотну робију, а нију му било омогућено да позове своје сведоке, нити да разуме доказе које износе против њега јер није разумео језик на којем је одржао суђење.

У документу се наводи да је непрекидно држан у изолацији. У одговору из 2010. године УН је истакао да треба да буду испоштована људска права сваког човека, па макар он починио и најгоре злочине. Ипак то ништа није променило, Змија је остао у затвору, а све жалбе на пресуду пале су у воду.

Четири године касније, осуђен је и за убиство канадског туристе на 20 година. Случај о убиству из 1975. је поново отворен 2013. године пошто је тужилац страховао да би Собхрај могао да тражи превремено пуштање на слободу на основу својих година.

Иако је био иза решетака, медији су и даље писали о њему. Наиме, 2008, када је имао 64, оженио је ћерку свог адвоката, која је тада имала само 20 година и радила је са оцем као преводилац. Нихита Бисвас је тврдила да је њен супруг невин и да не постоје никакви докази да је починио сврепа убиства.

Сада, са 76 година, Змија је и даље иза решетака. Његови саучесници су или нестали или мртви. Нипенберг каже да ће га овај случај прогонити до краја живота јер је видео како невини људи губе животе, а нико није хтео да мрдне прстом.

Због тога што је био опседнут Змијом многи су мислили да је чудан. Ипак, у серији која ће ускоро бити емитована Нипенберг је представљен као херој. Признаје да су информације које је он обезбедио довеле до хапшења Змије у две земље, али каже да себе не види као хероја.

- Не видим овде никакве хероје. Узалудно потрошен генијалан ум - рекао је дипломата мислећи на Собхраја.

Каже да и сада, 45 година након што му је стигло судбоносно писмо, га не би чудило да власти у Непалу одлуче да Змију пусте на слободу.