МОЋНА НАФТАШКА ПОРОДИЦА У КРВИ ДО ЛАКАТА: Америчком генералу је наређено да изврши монструозан злочин о коме свет мало зна!
Године 2003. отпочео је страховит мучки напад здружених америчко-британских снага на "терористички" Ирак
Ирак је био "претња" цивилизованом свету, посебно "демократској" Америци којом је у то време владао Џорџ Буш Млађи, син Џорџа Херберта Вокера Буша, некадашњег председника и лидера у моћном породичном бизнису око трговине нафтом.
СУКОБИ У ЈЕМЕНУ СЕ НАСТАВЉАЈУ: Саудијци уништили моћно оружје побуњеника
МУФТИЈА ДАМАСКА ЛИКВИДИРАН У ТЕРОРИСТИЧКОМ НАПАДУ! Био је велики пријатељ Башара ал Асада! (ВИДЕО)
ПОНОВО КРЕЋЕ КРВОПРОЛИЋЕ У СИРИЈИ: Турци покрећу офанзиву!
Лидер Ирака у то време био је ирачки арапски социјалиста и антиимперијалиста Садам Хусеин, сунит који је у почетку био амерички савезник током Ирачко-иранског рата (1980-88), у којем је Иран нападнут у области Хузестан, коју Садам није успео да заузме.
Багдад је у време Садама гледао на ирански Хузестан с намером да га освоји највише због тога јер је област источно од Шат ел Араба била пребогата нафтом, али се у јавности Хусеин позивао на наводно кршење људских права тамошњих сунита и Арапа.
Рат је завршен нерешеним исходом и прекидом ватре, али је однео око милион живота и преко 700.000 рањених. Хусеин није ни слутио да ће ускоро у годинама које следе изгубити и америчку подршку.
Пре почетка инвазије на Ирак 2003. године, земља је пролазила кроз деценију изолације и тортуре Клинтонове и двеју Бушових администрација. Паралелно са бомбардовањем Србије 1999. године трајало је и континуирано бомбардовање Ирака и то у више наврата, поред погубних санкција које су биле на снази.
Земља је била потпуно изолована, деца су умирала гладна и болесна. Лекови нису долазили. Радијација је "појела" земљу, рађала су се деца са разним тешким дефектима и аномалијама, а да за то нико није одговарао у Белој кући. Ни Клинтон, ни Бушеви (отац и син) далеко чувени нафташи, којима је задња рупа на свирали била борба против ирачког "спонзорисања тероризма" или "нуклеарног оружја", они нису марили за животе ирачке деце.
Суштина је била докопати се нафте, створити још већи хаос, извршити "психолошки рат" над тамошњим муслиманима, слати људе у озлоглашени Гвантанамо, изазвати формирање терористичких група, што ће уследити годинама касније (формирање ИСИС-а као отпора дела некадашње Садамове врхушке новонаметнутим владама шиита и Курда у Ираку, као и долазак екстремиста из осталих делова света).
Раскол између Ирака и САД дефинитивно је потврђен почетком августа 1990. године када је америчка амбасадорка у Багдаду Ејприл Глеспи обећала Садаму Хусеину да се Американци неће умешати уколико ирачки лидер крене војском на Кувајт.
Председник САД у то време 1990. године био је Џорџ Херберт Вокер Буш, отац потоњег председника Џорџа Буша који је 2003. закуцао ексер у мртвачки сандук Ирака. Што је отац започео син је завршио, а о демократији у Ираку ни трага ни гласа. О Садамовим нуклеаркама такође ни трага ни гласа. Све је лепо било осмишљено.
Буш Старији је мудро обећао преко своје амбасадорке да се Американци неће мешати на право Ирака да уђе у Кувајт који је Садам сматрао саставним делом Ирака. Ирак је напао Кувајт те 1990. године, а Буш Старији је имао изговор да окрене леђа Ираку и нападне га на подручју Кувајта, што ће остати познато у историји као Заливски рат.
Хусеин је имао намеру да задржи контролу над реком Шат ел Араб и облашћу око ње и био је спреман на уступке са Кувајтом, дао је шансу миру, али до мира није дошло.
Ирак је открио како је Кувајт вршио бочна бушења нафте и како је континуирано крао на милионе барела нафте Ирака. То је натерало Хусеина да хитно реагује и у августу 1990. шаље трупе на Кувајт с намером да тако оконча крађу.
Амбасадорка Глеспи је касније критикована да је све то добро знала, али да је све време гарантовала Хусеину да се Американци неће мешати. Ту су изневерили Хусеиново поверење.
- Морална димензија америчке политике захтева од нас да уцртамо морални курс за свет пун мањег зла. То је стваран свет, ни бео, ни црн. Свет са врло мало моралних начела - рекао је Буш Старији 27. маја 1991. године, описавши јасно себе и своје намере у војној кампањи која се водила против Ирака.
Према писању Џона Колмана у књизи "Комитет 300: Хијерархија завере" аутор разоткрива циљеве и богатство породице Буш стечено на проливању недужне крви многих људи и то деценијама уназад, а да је Ирак само шлаг на торти тог пакленог плана.
Он спомиње и један језиви тренутак о коме јавност готово ништа не зна, а то је да је Буш Млађи издао наређење генералу Шварцкопфу током инвазије на Ирак да сахрани 12.000 живих ирачких војника! Све је према Колману то био део "психолошког рата" и потребе да се људи деморалишу и сатанизују.
Да парадокс буде већи, Буш је Хусеина описао као "Хитлера данашњице", а шта је Буш ако ћемо тако?!
Ирак је 1991. године изгубио у Заливском рату и његове снаге су протеране у здруженој акцији САД и још 35 земаља под мандатом УН.
Године 2003. Хусеин је уништен као лидер Ирака, потом се скривао, касније је пронађен, суђено му је и јавно је погубљен 30. децембра 2006. године. Где су Бушеви - краљеви нафте? Хиљаде је умрло њиховом заслугом, нити је тероризам искорењен у Ираку, нити постоји демократија. Знамо како живе.
Сваког дана терористички напад ћелија спавача ИСИС-а, неслога у владајућем шиитском естаблишменту који је разапет између шиитског братског Ирана и Запада који му је донео слободу срушивши Садама.
Да не причамо о Курдима који де фацто имају своју државу на североистоку Ирака.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије пратите ОВДЕ.