НАЈПОЗНАТИЈИ РТ НА СВЕТУ У СТРАХУ: Да ли ће Британци "закувати" са Шпанцима? (ФОТО)
Становници Гибралтара страхују од Брегзита
С традиционалним британским црвеним телефонским говорницама, пабовима који послужују рибу и помфрит те бесцаринском куповином, Гибралтар је одувек привлачио једнодневне посетиоце из суседне Шпаније, али све би се то могло променити изласком Британије из Европске уније 31. децембра.
ДА ЛИ ЋЕ КРАЉИЦА ПРИМИТИ ВАКЦИНУ? Британија коначно добила одговор и сви су изненађени
НОВИ РАТНИ СУКОБ У СРЦУ ЕВРОПЕ? "Пашће крв и добиће нови рат" (ВИДЕО)
ВЕЋИ ДЕО ДРЖАВЕ ВЕЧЕРАС ОСТАЈЕ ЗАТВОРЕН: Болнице на рубу капацитета
Несметаном протоку људи преко границе са Шпанијом, стубу привреде те мале британске прекоморске колоније на јужном рту Пиринејског полуострва, могао би доћи крај истеком ове године, када Британија напусти јединствено тржиште Уније, пише француска новинска агенција АФП.
Уздуж гибралтарске Главне улице, пешачке зоне са зградама украшеним португалским плочицама, ђеновским дрвеним жалузинама и британским балконима од кованог гвожђа, власнике продавница брине да ће им строже контроле на граници између Британије и Европске уније наштетити пословању.
- То ће одвратити људе од посете Гибралтару- прибојава се 41-годишњи Прем Матани, власник златаре, једне од четири продавнице у власништву његове породице који зависе о туризму.
Уз коцкање и офшор банкарство, туризам је један од стубова привреде Гибралтара, једне од најпросперитетнијих регија у Европи с 34.000 становника и енклаве коју историјски присваја Шпанија.
Гибралтар годишње посети око 10 милиона туриста, а сваки дан због посла у ту енклаву уђе 15.000 људи, половина целокупне радне снаге.
Већина су Шпанци, али међу онима који долазе овде да раде је и десетак осталих националности, укључујући и 2.500 Британаца који живе у Шпанији због јефтинијег смештаја.
С површином од само 6,8 четворних километара, Гибралтар увози сву своју храну, а ако се построже административне провере на граници, превоз хране би се могао одужити.
Жеља да ствари и даље глатко теку објашњава чињеницу да је 2016. скоро 96 посто гласача у Гибралтару подржало останак у Европској унији.
Шпанија је 1713. године, након војног окршаја, Гибралтар заувек препустила Британији, али Мадрид непрестано тражи повратак енклаве под своје окриље. Шпанија је била изашла и с предлогом о заједничкој суверености, што је на референдуму 2002. одбацило 99 посто становника.
Главни министар Фабијан Пикардо је рекао да његова влада настоји да постигне договор с Мадридом који би омогућио "највећи могући проток" људи и роба на граници. Добављачима се покушава осигурати несметан прелаз робе како би се избегао "економски колапс".
Иако "није лако" постићи споразум, он је ипак надохват руке, рекао је Пикардо.
У случају да споразум изостане, Гибралтар је повећао своје лучке капацитете за прихват већег броја бродова за превоз робе и добара.
Гибралтар бележи неколико критичних тренутака у односима са Шпанијом, а напетост је досегла врхунац 1969. када је режим диктатора Франциска Франка затворио границу, која се није потпуно отворила све до 1985.
Године 2015. избио је рат речима због вештачког гребена, а због спора је Шпанија је потегла нови потез - притисак на границу с Гибралтаром на којој је дошло до великих застоја, након чега је морао интервенисати Брисел.
Квентин Пил из лондонског тинк-танка Шантам Хау сматра да ће Британији, након што напусти Унију, бити пуно теже да увери Шпанију да "не врши притисак на Гибралтар и не затвара границу".
За сада, шпанска левичарска влада држи питање суверености по страни и не врши притисак на границу.
Али како сматра аналитичар Игњацио Молина с Института Елкано Ројал у Мадриду, ако би се на граници почели стварати чепови, то би можда могло уверити становнике Гибралтара да би за њих заједничка сувереност Мадрида и Лондона могла бити боља опција.
- Ако се постигне добар споразум који им омогућује самоуправу и задржавање британске војне базе, можда би им то помогло да превладају велику сумњичавост према Шпанији - рекао је Молина.
Пикардо је међутим уверен да Шпанија не може да учини ништа што би "променило њихово мишљење и жељу да у потпуности и целости остану Британци".
- То је оно што јесмо, то је оно што нам је у крви. То је наша култура, наше образовање, наш начин живота - додао је.