НАЈСТАРИЈА ГИМНАСТИЧАРКА НА СВЕТУ И ОЛИМПИЈСКА ПОБЕДНИЦА: Преживела Холокауст, сад слави 100. рођендан! (ВИДЕО)
Агнес Келети је преживела Холокауст, а после Другог светског рата освојила десет олимпијских игара
Постало је помало излизано говорити о нечијем животу као о идеалној подлози за филмски сценарио, али живот Агнес Келети заиста јест као створен за то. Јер прича је то о жени која је била изузетно талентована гимнастичарка, али је у најбољим спортским годинама прекинуо Други светски рат, о жени која је преживела Холокауст скривајући се годинама под лажним именом, да би након свих страхота "васкрснула" као гимнастичарка и у својим тридесетим годинама освојила десет олимпијских медаља, укључујући и пет злата!
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
ГОРИЛЕ У ЗОО ВРТУ ДОБИЛЕ КОРОНУ! Да ли је вирус поново прескочио врсту? (ФОТО)
МАЂАРИ СЕ ОКРЕЋУ КА РУСКИМ И КИНЕСКИМ ВАКЦИНАМА: Сијарто одржао лекцију свету!
Агнес Келети у суботу, 9. јануара, прославила је 100. рођендан и тиме додала још једно лепо поглавље својој импресивној животној причи.
У детињству које је провела у родној Будимпешти Агнес је свирала виолончело и тренирала скијање и веслање, али на крају се, како је сама признала, одлучила за гимнастику коју је сматрала најженственијим спортом. Како је расла, њен је талент постајао све очитији, а потврђен је кад је као 16-годишњакиња освојила први наслов мађарске првакиње. Била је велика фавориткиња за Олимпијске игре које су 1940. требало да се одрже у Токију, али вихор рата је однео њене снове.
Кад су Игре отказане, Келети је наставила да тренира, надајући се да ће се свет вратити у нормалу и да ће добити прилику 1944. Али уместо тога, 1941. јој је као Јеврејки забрањен приступ гимнастичком клубу, а кад су Немци у Мађарској поставили марионетску владу, Агнес је почела да страхује и за живот. Јевреји су све чешће били депортовани у концентрационе логоре и тих је година, рекла је Келети у разговору за службену страницу Међународне гимнастичке федерације, најважнији циљ био преживети.
На жалост, њеном оцу и неколицини рођака то није успело, завршили су у Аушвицу где су и убијени. Њена мајка и сестра преживеле су захваљујући посебним заштитним пасошима познатог шведског дипломате и добротвора Раоула Валенберга који је спасио животе хиљадама Јевреја у Мађарској.
Агнес је сама купила лажне документе и постала хришћанка по имену Пироска Јухас. Напустила је Будимпешту и сакрила се у градићу у мађарској провинцији где је добила посао собарице, а радила је, између осталих, и за Немца који је тада био заменик градоначелника. Једном је приликом Агнес зауставио сумњичави војник који је натерао да му изрецитује сваки детаљ свог лажног идентитета. Било је то, каже Келети, мучно искуство које јој се урезало у памћење.
Пред крај рата се вратила у Будимпешту где је неко вриеме проводила јутра тако што је помагала у одлагању тела у масовну гробницу. Али чак и у најтежим тренуцима се трудила да остане активна и чим је завршио рат, вратила се гимнастици, а тренер јој је био први супруг Иштван Саркани који је преживео боравак у концентрационом логору. Прва прилика за олимпијски наступ био је Лондон 1948., али срећа је још једном напустила Агнес која се озледила непосредно пре такмичења.
Њена упорност, труд и чудесна воља ипак су награђени и то вишеструко. Кад су је већ многи отписали, Келети је у Хелсинкију 1952. освојила злато на партеру, те једно сребро и две бронзе. Био је то само увод у најлепше тренутке њене каријере који ће се догодити четири године касније у Мелбурну где је освојила четири злата и два сребра. У вишебоју је за само три десетинке боља од ње била 14 година млађа Лариса Латињина, жена с највише олимпијских медаља у историји (18).
Те су Игре одржане само неколико недеља након што су Совјети угушили Мађарску револуцију и многи мађарски спортисти нису хтели да се врате у домовину. Келети је тражила азил у Аустралији, неко је време радила и у фабрици у Сиднеју, али убрзо је схватила да не може без гимнастике. Преселила се 1957. у Израел и више од три деценије радила као тренер у тамошњем престижном спортском институту.
- Тренирала сам пуно, али увек онолико колико сам хтела. Кад сам постала старија, радила сам више јер су и моје вежбе постајале теже од оних које сам радила на почетку каријере. Имала сам 35 година кад сам досегла врхунац каријере - описала је најстарија живућа олимпијска победница која се 2015. вратила у родну Будимпешту у којој је и прославила 100. рођендан.