НАЈВЕЋЕ МАСОВНО УБИСТВО ИКАДА: Како је по наређењу "поремећеног свештеника" више од 900 људи попило отров и ОТИШЛО У СМРТ! (ФОТО/ВИДЕО)

На данашњи дан, пре 41 годину, догодило се највеће колективно самоубиство у новијој историји, такозвани Џонстаун масакр. Више од 900 људи, међу којима и стотине деце, отровало се цијанидом по налогу вође секте Храм народа.

Џонстаун или формално Пољопривредни пројекат Храма народ, била је комуна коју је 1974. године основао Џим Џоунс, вођа секте Храм народа, у северозападном делу Гвајане. Верници Храма пратили су свештеника Џима Џонса надајући се да ће створити утопију у џунгли.

Новинари који су дошли са првим хеликоптерима осетили су смрад још док су били на 100 метара висине. Гомиле мртвих тела личиле су, како је приметио један новинар, на гомилу отпада на који је неко бацио много лутака обучених у разне боје.

На земљи су морали да покрију лица марамицама. Тела су се распадала на врелини џунгле, на месту где су годину дана раније ови људи градили нов и бољи дом, Џонстаун.

Именован по њиховом лидеру, свештенику Џиму Џонсу, оснивачу Храм народа деце Христа, Џонстаун је предвиђен као "породица дуге", где људи свих узраста и расе раде на стварању утопије коју им је свештеник обећао.

Када су коначно пребројали сва тела инцидента који остао упамћен као Џонстаун масакр 18. новембра 1978. године, износио је 918 људи, од којих 304 деце. Свештеник Џонс је своје следбенике прво учио да отрују своју децу, а када су видели како умиру више нису имали разлога да живе.

"Поремећени свештеник", како је прозван у штампи желео је да створи славно жртвовање, поремећени акт "револуционарног самоубиства" које би одзвањало кроз историју. Неки следбеници су га самовољно слушали, навијајући док их је пратио да изврше самоубиство и убију своју децу.

Али тела која су пронађена са савијеним иглама у њиховим рукама сведоче да су неки одбили да попију смртоносни коктел, који им је убризган на силу.

- Мислим да се Храм уздигао из услова социјалне политике која је слична ономе са чиме се данас сусрећемо - рекла је преживела Лесли Вагнер-Вилсон (61).

Иако је такво виђење може да буде претенциозно, Храм заиста је рођен из тензија унутар америчког друштва.

Син оца алкохоличара, који је одрастао у кући без канализације током Велике депресије, Џонс је саосећао са потлаченима, присуствовао састанцима Комунистичке партије и суочавао се са својим оцем који је подржавао Ку Кјукс Клан, по питању раса.

Његов покрет почео је у Индијанаполису 1956. године, а масе је привукао "лековите евангелистичке проповеди". Радио је нешто радикално другачије, па је тако усвојио црног дечака што је био први такав случај у Индијанаполису.

Његов Храм је хранио пензионере, учио студенте. Немали број људи који се прикључио били су зависници и њихове породице, а храм је деловао тамо где су сви други оманули. Ускоро су многи тражили помоћ. У почетку, храм су обожавали и локални политичари. Али чудно Џонсово понашање је имало лош утицај. Постао је зависник од лекова, и веровао је да је једини хетеросексуални мушкарац на Земљи.

- Увек је говорио о својој сексуалној моћи и говорио како су мушкарци хомосексуалци. Боље је поступао са женама, али је покушавао да раздвоји породице и униште бракове - рекла је Вагнер-Вилсон.

Убеђивао је следбенике да продају домове и дају новац покрету, а медији су почели да постављају питања. Након оштрог чланка магазина "Њу вест", покушао је да убије причу преко веза са политичарима, али је убрзо повео своје стадо у Џонстаун, а следбеници су веровали да ће то бити нови и бољи свет.

Свако ко се жалио на храну могао је да буде пребијен. Џонс је постао уверен да је за лош квалитет пшенице крива ЦИА.

Своје следбенике је обучио да цинкаре једни друге. Деца су тужила родитеље, мајке и очеви су издали децу. Бекство је било немогуће док су наоружани стражари чували излазе из кампа. Подигнута је стражара "игралиште". "Пацијенти" су били бесмислено дрогирани. Дани су почели да личе на радничке кампове.

Буђење је било тачно у шест, за доручак пиринач, млеко и шећер, а онда се радило по 10 сати на пољима. Увече, на разгласу су пуштане "вести". Три пута недељно Џонс је седео на свом "трону" и кажњавао људе. Читао је о марксизму, заверама и манипулацији медијима, жалио се на инсомнију. Његов кабинет је био испуњен валијумом и синтетичким морфијумом.

Људи су се потпуно потчинили Џонсу, на шта указују писма која су пронађена. Како је рекла Вагнер-Вилсон, иако су се људи питали, када би погледали око себе и видели да га сви подржавају, мислили би "мора да је до мене".

Крај је уследио када је конгресман Лео Ријан долетео у Гвајану да испита жалбе које је чуо о храму. Стигао је са делегацијом репортера и чланова породица људи у кампу. Напустили су камп са 16 људи који су тражили да оду. Од Џонстауна су прешли свега 10ак километара када је колона нападнута. Лери Лејтон, један од оних који су тражили да оду, био је Џонсонов верни следбеник, извадио је пиштољ и почео да пуца, а из кампа су стигли стражари на тракторима. Конгресмен је упуцан преко 20 пута.

Од оних који су са њим отишли у Џонстаун, а који нису отишли са конгресменом, само их је 20 преживело. Лесли је била међу онима који су осетили да нешто није у реду, и побегла је из кампа. Њени родитељи, брат, сестра и рођаци, попили су Џонсов смртоносни напитак.

Џонс је окупио присталице и објавио да ће се вратити још конгресмена и да неће моћи да преживе.

- Моје мишљење је да треба да испијемо напитак као стари Грци, и тихо одемо. Јер то није самоубиство, то је револуционарни акт.

Рекао је да долазе снаге Гвајане да их убију и муче и да немају времена за губљење.

- Молим вас, дајте нам лекове. Не бојте се да умрете - рекао је Џонс док су га поједини следбеници подржавали.

Док су испијали цијанид, уста су им испуњавали пљувачка, крв и повраћали су. Неке мајке су вољно дале деци отров а онда и саме отпиле. Други су вриштали док су гледали како деца умиру.

- Умрите са поштовањем, са достојанством. Зауставите ове хистерике... То није начин како социјалистички комунисти умиру. Ми морамо умрети са достојанством - рекао је Џонс у микрофон.

Стражар Одел Родс је видео довољно, и био је један од четворице који су преживели. Сам Џонс није попио отров, већ је пронађен са прострелном раном у глави.