НАСЛЕЂЕ ДАНА Д ОДЈЕКУЈЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ: Седам изненађујућих чињеница о искрцавању у Нормандији (ВИДЕО)
Упркос малим шансама и великим губицима, савезничке снаге су на крају победиле
Наслеђе Дана Д одјекује кроз историју: Била је то највећа амфибијска војна инвазија икада. Савезничке снаге су се суочиле са лошим временским приликама и жестоком немачком одбраном док су нападале обалу Нормандије.
СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ - MOZZART ДОНИРАО БЕОГРАЂАНИМА ИНОВАТИВНИ ПРЕЧИШЋИВАЧ ВАЗДУХА!
ЦЕО СВЕТ ЋЕ СЕ ВАКЦИНИСАТИ ПРОТИВ КОРОНЕ? Најмоћније земље позване да преузму одговорност за крај пандемије
Оптичка илузија у режији ПСИХОЛОГА шокирала је ЦЕО ИНТЕРНЕТ: Пола милиона људи не верује да је ОВО МОГУЋЕ - ево како мозак види боје тамо где их нема
Упркос малим шансама и великим губицима, савезничке снаге су на крају победиле у бици и помогле да се ток Другог светског рата окрене ка победи против Хитлерових снага.
Али постоје неки аспекти из Дана Д који можда нису толико познати. Међу њима су: Хитлерове грешке, херој медицинар који још увек није добио службено признање и ужас са којим се суочио 19-годишњи обалски стражар док је следио тешко наређење. Ево неколико мање познатих прича о инвазији на Нормандију 6. јуна 1944.
Само неколико месеци пре инвазије на Дан Д, врховни савезнички командант Двајт Д. Ајзенхауер и енглески премијер Винстон Черчил били су у сукобу око контроверзног плана. Ајзенхауер је желео да преусмери савезничке стратешке бомбардере који су гађали немачке индустријске погоне да би уместо тога започели бомбардовање критичне француске инфраструктуре.
За Ајзенхауера, промена у циљевима бомбардовања је изгледала логична. Али други, укључујући Черчила и Артура "Бомбаша" Харис, шеф команде стратешких бомбардера Краљевског ваздухопловства, нису то видели тако. Харис је на план гледао као на губљење ресурса, док је Черчил био забринут због колатералне штете за Француску - важног савезника. Суочивши се са овом опозицијом, Ајзенхауер је запретио да ће одступити са своје позиције.
Овај потез је успео, план бомбардовања настављен је и, како тврде историчари, Ајзенхауер је показао дубину своје преданости да Дан Д буде успешна операција и порази нацисте.
Већ 1942. године Адолф Хитлер је знао да би велика инвазија савезника на Француску могла да преокрене ток рата у Европи. Али у великој мери захваљујући бриљантној савезничкој кампањи обмане и Хитлеровом фанатичном уплову у нацистичке војне одлуке, инвазија Дана Д 6. јуна 1944. године постала је управо прекретница од које су се Немци највише плашили. 1942. Немачка је започела градњу на Атлантском зиду, мрежу бункера, мина и препрека за слетање од француске обале, дуге готово 4.000 километара. Али без новца и радне снаге за постављање непрекидне линије одбране, нацисти су се усредсредили на одбрану лука.
Сматрало се да је главни кандидат за савезничку инвазију француски лучки град Кале, где су Немци поставили три масивне топовске батерије. У међувремену, остатак француске обале - укључујући северне плаже Нормандије - били су слабије брањени. Штавише, да је Хитлер слушао свог фелдмаршала Ервина Ромела, ствари би могле бити горе за савезнике који су се искрцали у Нормандији.
Стратегија Дана Д била је да припреме плаже за долазеће савезничке трупе снажним бомбардирањем нацистичких положаја на обали и уништавањем кључних мостова и путева како би се пресекло повлачење и појачање Немаца. Падобранци су тада требали да десантом осигурају унутрашње положаје уочи инвазије на копно.
Али скоро ништа није прошло тачно онако како је планирано 6. јуна 1944.
На крају, делимично због лошег времена и видљивости, бомбардери нису успели да изведу кључни задатак, посебно на плажи Омаха. Многи падобранци избачени су далеко из трага и постали су мета немачких снајпера. И током инвазије на копно, критична флота тенкова потонула је у олујним морима и није успела да се извуче на обалу. Упркос застојима, савезничке трупе су се на крају пробиле
Ветеран Дана Д, Франк ДеВита, каже да никада неће заборавити колико је било тешко бити човек задужен за испуштање рампе док се десантни бродови приближавају плажи Омаха. "Ово је био наш штит све док је био подигнут. И док смо се приближавали обали где вода удара у песак, а митраљези су ударали у предњи део чамца - било је попут писаће машине" сећа се ДеВита, којој је 6. јуна једва било 19 година.
Када му је наређено да спусти рампу, застао је. "Мислио сам у свом уму кад спустим ту проклету рампу, меци који погађају рампу ући ће у чамац. Па сам се заледио."
Али онда је кормилар поново викао на ДеВиту да спусти рампу и он је следио наређење. "Спустио сам рампу", рекао је. "А првих 7, 8, 9, 10 момака је пало као снопље ... Они су били деца."
Јака митраљеска ватра дочекала је мучног и крвавог Вејверли Б. Вудсона млађег, док се искрцавао на плажу Омаха 6. јуна 1944. Немачка граната је управо погодила његов брод, убивши човека поред њега, а он је погођен са толико гелера да је у почетку веровао да и он умире.
Али Вудсон, болничар са усамљеном афроамеричком борбеном јединицом, успео је да успостави станицу за медицинску помоћ. Следећих 30 сати вадио је метке, давао крвну плазму, чистио ране, намештао сломљене кости и у једном тренутку ампутирао стопало. Такође је спасио четворицу мушкараца од утапања.
Након битке, Вудсон је високо похваљен, али никада није добио медаљу. Иако је Вудсон умро 2005. године, његова породица моли војску да му постхумно додели Медаљу части.
У планирању напада на Дан Д, савезнички војни лидери знали су да би жртве могле бити запањујуће велике, али то је била цена који су били спремни да плате како би успоставили пешадијско упориште у Француској. Неколико дана пре инвазије, врхунски стратег рекао је генералу Ајзенхауеру да би само падобранске жртве могле бити и до 75 процената. Губице су биле запањујуће високи на Дан Д - али колико?
Када се први пут планирало спомен обележје крајем деведесетих година, постојале су дивље различите процене смртних случајева савезничких Д дана у распону од 5.000 до 12.000. Војни записи јасно су показали да је хиљаде војника страдало током почетних фаза вишемесечне Нормандијске кампање, али није било јасно када су многе трупе заиста убијене. Историчари процењују да је 6. јуна било 4.414 смртних случајева савезника, укључујући 2.501 Американаца. Али они такође знају да тај списак није потпун и да се пројекат пребројавања мртвих наставља.
Тешке борбе Дана Д нису само довеле до почетка краја рата, мушкарци који су се борили у инвазији заувек су променили животе људи - и утицали на перцепцију војника - као спасиоца - за најмање једног дечака.
Француски бизнисмен Бернард Мари имао је 5 година и живео је у Нормандији 6. јуна 1944. Сећа се пре савезничке инвазије, он и његови пријатељи нису могли да излазе и играју се на плажама јер "Мајка није могла да верује никоме. Дакле, за мене су сви који су носили униформу били лоши момци".
Дана Д, док су сирене завијале над њиховим градом почев од 2 сата после поноћи, Мари се повукао у подрум са дедом да се склони. "Деда ми је ставио руке на уши јер је било много буке. Било је нонстоп. И тамо смо остали 15 сати. Тако смо се плашили".
У 17 часова, сећа се Мари, пуцњава је завршена. Тада је зачуо мајку како напољу виче, па су он и деда потрчали горе да је прате. "Никада нећу заборавити", каже Мари, "Загрлила је војника! То нисам могао да разумем. За мене је то био лош момак. Па ме је позвала да дођем и рекла: 'Ti војници су добри, дошли су да нас спасу.' "
До данас, Мари је захвалан том војнику - и свим ветеранима који су се борили за ослобађање Француске од нациста. "За сваког човека је најважнија слобода", каже он. "Не можемо заборавити 6. јун."